Sveštenik Evgenije Murzin govori o dva pravoslavna tumačenja ovog neobičnog jevanđeljskog stiha i objašnjava zašto se Sveta Marija Magdalena poštuje kao ravnoapostolna.
Sveta Marija Magdalena, Blaga Marija, čiji se spomen praznuje 4. avgusta, više puta se pominje na stranicama Jevanđelja. Ona je najpoznatija među svim ženama mironosicama. Zajedno sa ostalim ženama, Marija je pratila Isusa tokom Njegove zemaljske službe, bila je uz Njega za vreme Njegovog stradanja i pogrebenja Spasitelja, a bila je i među prvima (a prema Jevanđelju po Luki čak i prva) koja je videla vaskrslog Gospoda.
Jevanđelisti Luka i Matej navode da je Hristos iz Marije Magdalene isterao sedam demona. Ovaj detalj iz njenog života vekovima je predmet različitih tumačenja u svetootačkom predanju. Sveštenik Evgenije Murzin objašnjava da se ove reči mogu razumeti na više načina.
- U svetootačkom predanju ova rečenica se tumači na različite načine - navodi sveštenik Evgenije Murzin, prenosi portal foma.ru.
Prema njegovim rečima, prvo tumačenje zasniva se na doslovnom značenju. To podrazumeva da je Marija Magdalena zaista bila oslobođena od teške opsednutosti i da je Isus Hristos iz nje isterao sedam nečistih duhova.
Wikipedia
Umetnički prikaz Isusa Hrista i Marije Magdaline
- Broj sedam u biblijskom kontekstu takođe ima višestruko značenje. On može da označava konkretan broj demona, ali može da ukazuje i, kao što je često slučaj u Svetom pismu, na punoću i potpunost zla, na dubinu narušenosti ličnosti i na krajnju meru duhovnog ropstva u kojem se Marija nalazila - objašnjava sveštenik.
Kako ističe, u ovom tumačenju reč je o potpunoj vlasti koju je đavo imao nad Marijom, ali i o potpunom oslobođenju koje joj je darovao Hristos. Upravo to iskustvo, prema njegovim rečima, učinilo je Mariju posebno bliskom Spasitelju.
- Marija je iz sopstvenog iskustva znala šta znači biti opsednut, izgubiti sebe, a zatim biti isceljen silom i blagodaću Božjom - kaže sveštenik Evgenije Murzin.
On navodi i drugo tumačenje, prema kojem se izraz „sedam demona“ posmatra u simboličkom i duhovno-naravstvenom smislu. Prema ovom shvatanju, ne govori se samo o konkretnom događaju iz života Marije Magdalene, već i o dubljoj slici čovekove duhovne borbe.
- U mnogim svetootačkim i bogoslovskim delima, posebno kod svetog Grigorija Velikog, kao i u kasnijoj asketskoj literaturi, može se pronaći tumačenje „sedam demona“ kao sedam glavnih strasti ili duhovnih bolesti koje čovek može da prevaziđe jedino uz pomoć Božju - navodi sveštenik.
rokmp.de
Sveštenik Evgenije Murzin
U širem smislu, dodaje on, izraz „sedam demona“ označava punu meru narušenosti ljudske duše. U tom pogledu, Marija Magdalena se ne posmatra samo kao žena oslobođena od opsednutosti, već i kao primer duše koja je, posle iskrenog obraćanja Bogu, potpuno očišćena i preobražena.
- Marija Magdalena se ne posmatra samo kao žena oslobođena od opsednutosti, već i šire, kao obraz duše koja je bila ispunjena svim mogućim strastima, ali se, zahvaljujući iskrenom obraćanju Bogu, potpuno očistila i od sasuda greha postala sasud Božanske blagodati, ističe sveštenik Murzin.
Govoreći o životu Svete Marije Magdalene, sveštenik posebno ukazuje i na razliku između pravoslavnog predanja i pojedinih tumačenja prisutnih u zapadnoj hagiografiji. Kako navodi, Pravoslavna crkva je ne poistovećuje sa jevanđeljskom bludnicom.
- Pravoslavno predanje ne poistovećuje Mariju Magdalenu sa jevanđeljskom bludnicom, kao što se to čini u zapadnoj hagiografiji. Ni Jevanđelje ni Sveto Predanje ne govore o njenom ranijem životu u smislu bludnog greha, naglašava on.
Prema njegovim rečima, Sveto pismo govori samo o tome da je Hristos iz Marije Magdalene isterao sedam demona, dok se njena ličnost u Crkvi pamti pre svega kroz njenu veru, ljubav prema Hristu i svedočenje o Njegovom Vaskrsenju.
- Pominju se samo sedam demona i tu se sva svedočanstva o njenom ranijem stanju završavaju. Ona se poštuje kao ravnoapostolna učenica Hristova, svedok Vaskrsenja i propovednica Jevanđelja, zaključuje sveštenik Evgenije Murzin.
Kroz svedočanstvo iz života, veliki duhovnik 20. veka i svetac objasnio je na jednostavan način da snaga molitve ne zavisi od samog čitanja, već od mnogo dublje istine koja menja život i razvejava tamu oko nas.
Jerej Lev Liperovski u svojoj knjizi „Čuda i parabole Hristove“ objašnjava kako Jevanđelisti svedoče o bolesti duha, koju može izlečiti jedino vera, molitva i post.
Jevanđeljska priča o sleporođenom koga je Hristos iscelio zauzima posebno mesto u pravoslavlju jer, osim čuda progledanja, nosi snažnu poruku o veri, patnji, nadi i duhovnoj svetlosti koja menja čovekov život.
Dok su mnogi iz straha napustili Hrista, Marija Magdalena ostala je pod krstom na Golgoti zajedno sa Presvetom Bogorodicom i drugim ženama mironosicama, deleći bol zbog njegovog raspeća.
Sveštenik Evgenije Murzin govori o dva pravoslavna tumačenja ovog neobičnog jevanđeljskog stiha i objašnjava zašto se Sveta Marija Magdalena poštuje kao ravnoapostolna.
Kao žena koju je Hristos izbavio od demonskih sila i prva vesnica Njegovog Vaskrsenja, Blaga Marija vekovima nadahnjuje vernike da se uz molitvu, pokajanje i pouzdanje u Boga suoče sa životnim izazovima.
U besedi za utorak 10. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto se na milost ne sme gledati kao na dozvolu za grešenje i zašto je pokajanje jedini pravi odgovor na Božju ljubav.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu Mariju Magdalenu – Blagu Mariju po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Svetih sedam otroka u Efesu. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Ivana Marije Vijanea, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki grčki svetitelj objašnjava da nevolje nisu samo teret koji čovek nosi, već trenutci u kojima se otkrivaju skrivene slabosti, jača vera i pronalazi dublji smisao stradanja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Praznik Svete Marije Magdaline posebno se proslavlja u Simonopetri, jer se u ovom manastiru čuva njena sveta ruka, pred kojom se vekovima mole pravoslavni vernici.
Vernici joj pale sveće u strahu i nadi, žene je prizivaju radi utehe i snage, a narod je poštuje više nego ikada – zbog čega se Svetoj Mariji Magdalini baš danas obraćaju milioni duša sa jednim istim uzdahom: "Pomozi, sveta!“
Kao žena koju je Hristos izbavio od demonskih sila i prva vesnica Njegovog Vaskrsenja, Blaga Marija vekovima nadahnjuje vernike da se uz molitvu, pokajanje i pouzdanje u Boga suoče sa životnim izazovima.
Na praznik Svete Marije Magdaline, Eparhija budimljansko-nikšićka proslavila je svoju slavu uz liturgiju, pomen stradalima u akciji „Oluja“ i snažne reči utehe.
Kao žena koju je Hristos izbavio od demonskih sila i prva vesnica Njegovog Vaskrsenja, Blaga Marija vekovima nadahnjuje vernike da se uz molitvu, pokajanje i pouzdanje u Boga suoče sa životnim izazovima.
U besedi za utorak 10. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto se na milost ne sme gledati kao na dozvolu za grešenje i zašto je pokajanje jedini pravi odgovor na Božju ljubav.
Veliki grčki svetitelj objašnjava da nevolje nisu samo teret koji čovek nosi, već trenutci u kojima se otkrivaju skrivene slabosti, jača vera i pronalazi dublji smisao stradanja.
Potpisnici peticije tvrde da su potezi ukrajinskih vlasti prema Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi razlog zbog kojeg smatraju da priznanje predsedniku Ukrajine nije primereno jednom pravoslavnom pokloničkom mestu.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Potpisnici peticije tvrde da su potezi ukrajinskih vlasti prema Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi razlog zbog kojeg smatraju da priznanje predsedniku Ukrajine nije primereno jednom pravoslavnom pokloničkom mestu.
Dok su mnogi iz straha napustili Hrista, Marija Magdalena ostala je pod krstom na Golgoti zajedno sa Presvetom Bogorodicom i drugim ženama mironosicama, deleći bol zbog njegovog raspeća.
Crkva uči da je unutrašnja borba sastavni deo duhovnog života, ali i da nijedna loša misao nije jača od Božje blagodati ukoliko joj čovek otvori svoje srce.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
