Dok su mnogi iz straha napustili Hrista, Marija Magdalena ostala je pod krstom na Golgoti zajedno sa Presvetom Bogorodicom i drugim ženama mironosicama, deleći bol zbog njegovog raspeća.
Srpska pravoslavna crkva (SPC) 4. avgusta proslavlja Svetu Mariju Magdalinu, svetu mironosicu i ravnoapostolnu, u narodu poznatiju kao Blagu Mariju.
Kao jedna od najodanijih sledbenica Gospoda Isusa Hrista, ostala je uz Spasitelja u trenucima njegovog najvećeg stradanja, a upravo njoj se, prema Jevanđelju, vaskrsli Hristos prvi javio, zbog čega zauzima posebno mesto u istoriji hrišćanstva.
Sveta Marija Magdalena bila je rodom iz Magdale, mesta na obali Genezaretskog jezera, iz plemena Isaharovog. Pre nego što je upoznala Gospoda Isusa Hrista, bila je mučena od sedam zlih duhova. Hristos ju je oslobodio tog teškog stradanja, iscelio je i podario joj novi život, nakon čega je postala njegova verna sledbenica i služiteljka.
Od tog trenutka pratila je Spasitelja tokom njegove zemaljske propovedi i sa dubokom verom služila njemu i njegovim učenicima. Njena odanost nije pokolebana ni u časovima najvećeg iskušenja.
Dok su mnogi iz straha napustili Hrista, Marija Magdalena ostala je pod krstom na Golgoti zajedno sa Presvetom Bogorodicom i drugim ženama mironosicama, deleći bol zbog njegovog raspeća.
Posle Hristovog stradanja tri puta je dolazila na njegov grob da oda poslednju poštu svom učitelju. Upravo je ona među prvima saznala radosnu vest o Vaskrsenju. Prema Jevanđelju i crkvenom predanju, vaskrsli Gospod najpre se javio Mariji Magdalini, a potom i ostalim ženama mironosicama. Zbog toga je Crkva naziva ravnoapostolnom, jer je prva objavila svetu vest o Hristovom Vaskrsenju.
Po Vaskrsenju i Vaznesenju Gospodnjem nastavila je da propoveda Jevanđelje. Predanje govori da je otputovala u Rim, gde je izašla pred cara Tiberija noseći crveno obojeno jaje. Predavši mu ga, pozdravila ga je rečima: "Hristos Vaskrse!". Ovaj događaj smatra se početkom običaja darivanja crvenih vaskršnjih jaja, koji se i danas čuva u pravoslavnoj tradiciji.
Istom prilikom pred carem je optužila Pontija Pilata zbog nepravedne osude Gospoda Isusa Hrista. Car Tiberije je, prema predanju, saslušao njene reči i naredio da Pilat bude uklonjen iz Jerusalima i poslat u Galiju, gde je završio život u nemilosti i teškoj bolesti.
Posle boravka u Rimu, Sveta Marija Magdalena vratila se u Efes, gde je pomagala Svetom Jovanu Bogoslovu u propovedanju Jevanđelja. Sa velikom ljubavlju prema vaskrslom Hristu i neumornom revnošću širila je hrišćansku veru, zbog čega je ostala upamćena kao jedna od najznačajnijih žena prvobitne Crkve.
Mirno se upokojila u Efesu, gde je, prema predanju, i sahranjena u pećini u kojoj su kasnije počivala i Sedmorica efeskih mladića. Njene svete mošti docnije su prenete u Carigrad, dok se u blizini Getsimanskog vrta u Jerusalimu i danas uzdiže veličanstveni ruski hram posvećen Svetoj Mariji Magdaleni, jedno od najpoznatijih svetilišta koje nosi njeno ime.
Ne želeći da stupi u brak sa smrtnim čovekom, Fevronija je svoj život posvetila Hristu i zamonašila se u ženskom manastiru u Asiriji, kojim je upravljala njena tetka Vriena. Zbog toga što nije želela da se odrekne vere u Hrista, Svete Marine odrekao se i rođeni otac. Prepodobna Makrina bila je najstarija sestra velikih crkvenih otaca – Svetog Vasilija Velikog i Svetog Grigorija Niskog. Sve što mu je Bog otkrivao primao je u svoje srce i verno prenosio narodu, pozivajući ga na pokajanje, povratak veri i nadi u Božju milost. Budi deo Religija.rs zajednice.
Shutterstock hramikona
NJENOG MUČITELJA STIGLA JE NEZAMISLIVA BOŽJA KAZNA: Danas slavimo Svetu prepodobnomučenicu Fevroniju
DANAS JE VELIKI PRAZNIK I CRNO SLOVO! Slavimo Svetu velikomučenicu Marinu, u narodu poznatiju kao OGNJENA MARIJA!
ONA JE BILA ROĐENA SESTRA DVA VELIKA SVETITELJA, PREMINULOM ZARUČNIKU OSTALA VERNA DO SMRTI! Danas slavimo Prepodobnu Makrinu!
HRABRIO NAROD U ROPSTVU I U VREME VELIKE GLADI MOLITVAMA UMNOŽAVAO HRANU! Danas slavimo Svetog proroka Jezekilja!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 11. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Njegov život obeležili su godine provedene u samoći, molitvi i postu, ali i neobičan susret sa čovekom kojem je prorekao da će postati vizantijski car.
U crkvenom kalendaru za 31. oktobar upisana su dva velika svetitelja, ali uz različite oznake praznika.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola i jevanđelistu Luku po starom kalendaru, dok crkve koje koriste novi kalendar obeležavaju Svete apostole iz Sedamdesetorice. Katolička crkva spominje Svetog Alfonsa Rodrigeza, dok Jevreji obeležavaju Šabat, a muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Nakon uspenja Presvete Bogorodice, njen pojas pripao je Svetom apostolu Tomi.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 8. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 11. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
U pravoslavnom hrišćanstvu molitva zauzima posebno mesto u životu vernika.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Dok razmišljamo o materijalnom bogatstvu koje ćemo im ostaviti, često zaboravljamo da postoji nasledstvo koje nema cenu.
Njegov život obeležili su godine provedene u samoći, molitvi i postu, ali i neobičan susret sa čovekom kojem je prorekao da će postati vizantijski car.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Sveštenik Evgenije Murzin govori o dva pravoslavna tumačenja ovog neobičnog jevanđeljskog stiha i objašnjava zašto se Sveta Marija Magdalena poštuje kao ravnoapostolna.
Kao žena koju je Hristos izbavio od demonskih sila i prva vesnica Njegovog Vaskrsenja, Blaga Marija vekovima nadahnjuje vernike da se uz molitvu, pokajanje i pouzdanje u Boga suoče sa životnim izazovima.
Praznik Svete Marije Magdaline posebno se proslavlja u Simonopetri, jer se u ovom manastiru čuva njena sveta ruka, pred kojom se vekovima mole pravoslavni vernici.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 11. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 11. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Njegov život obeležili su godine provedene u samoći, molitvi i postu, ali i neobičan susret sa čovekom kojem je prorekao da će postati vizantijski car.
U crkvenom kalendaru za 31. oktobar upisana su dva velika svetitelja, ali uz različite oznake praznika.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
U pravoslavnom hrišćanstvu molitva zauzima posebno mesto u životu vernika.
Pravoslavna crkva danas se molitveno seća ovog velikog mučenika, čiji život svedoči o tome da vera ne sme da se napusti ni pred najvećim pretnjama i stradanjima.
Njegov život obeležili su godine provedene u samoći, molitvi i postu, ali i neobičan susret sa čovekom kojem je prorekao da će postati vizantijski car.
U nedelju, 1. novembra, posle svete Liturgije u Sabornom hramu Svetog velikomučenika Georgija biće služen pomen stradalima na Železničkoj stanici.
U besedi za subotu 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na Hristovo ćutanje pred Pilatom i objašnjava zašto je ponekad mudrije prećutati provokaciju nego dokazivati istinu onome ko ne želi da je čuje.
Veliki ruski svetitelj objašnjava zašto ne možemo sve što nam se događa pripisati unapred određenom putu i kako odluke naših predaka, ali i naši lični izbori, utiču na život.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News