Znak krsta je za vernike podsetnik na veru i Božije prisustvo, a njegovo mesto nije samo u crkvi ili za vreme molitve već i u mnogim svakodnevnim trenucima.
Prekrstiti se nije samo običaj. To je kratko, ali duboko ispovedanje vere u Presveto Trojstvo, u otkupiteljsku smrt Isusa Hrista i u nadu u spasenje. Svaki put kada izgovorimo: "U ime Oca i Sina i Svetoga Duha", prizivamo jednoga Boga u Trojstvu. Dok se prekrstimo, podsećamo se da je Hristos umro i vaskrsao za nas.
Katolička crkva ubraja znak krsta među znakove koji se koriste pri blagoslovima i sakramentalima. On nije amajlija niti magična formula, već molitva koja se izražava i telom. To je jednostavan način da svoj um, srce, dela i čitav život poverimo Bogu, a hrišćani ovu praksu poznaju još od najranijih vekova.
Postoje trenuci u svakodnevnom životu kada prekrštavanje može biti posebno snažan podsetnik na veru.
1. Na početku i na kraju molitve
Prekrstiti se na početku i na kraju molitve pomaže verniku da se sabere i stupi u Božije prisustvo. Tako se možemo prekrstiti na početku i na kraju krunice, lične molitve, pobožnosti, čitanja Svetog pisma ili molitve izrečene sopstvenim rečima.
2. Pre jela
Pre jela možemo da se prekrstimo i zahvalimo Bogu za hranu koju primamo. To je naročito lep gest u porodici, ali možemo ga učiniti i kada jedemo sami, na poslu, u restoranu ili tokom putovanja.
Jedna od tradicionalnih molitava pre jela glasi:
„Blagoslovi nas, Gospode, i ove svoje darove koje ćemo primiti iz tvoje dobrote, po Hristu, Gospodu našem. Amin.“
3. Na početku i na kraju dana
Prekrštavanje može nam pomoći da čitav dan stavimo u Božije ruke. Kada se probudimo, ono nas podseća da je život dar i da sve što činimo možemo prineti Gospodu. Pre odlaska na počinak poziva nas da zahvalimo za protekli dan, zatražimo oproštaj, predamo svoje brige Bogu i sa poverenjem počinemo u njegovoj ljubavi.
Ujutru možemo da se prekrstimo i kažemo: "Gospode, Tebi prinosim ovaj dan. Vodi moje misli, moje reči i moja dela. Neka sve bude na Tvoju slavu. Amin."
Uveče, pre počinka, možemo se pomoliti: "U ruke Tvoje, Gospode, predajem duh svoj. Hvala Ti za ovaj dan; oprosti mi grehe i podari mi počinak u svom miru. Amin."
Ova praksa može postati i lepa porodična tradicija. Pre nego što ugase svetlo, roditelji i deca mogu zajedno zahvaliti Bogu, pomoliti se za svoje bližnje i prekrstiti se.
4. Kada prolazimo pored crkve
Kada prolazimo pored katoličke crkve, možemo da se prekrstimo kao izraz ljubavi i klanjanja Isusu Hristu, prisutnom u Presvetom Sakramentu.
Nije uvek moguće ući u crkvu i posetiti Gospoda. Ipak, možemo u sebi zastati na nekoliko trenutaka, prekrstiti se i izgovoriti kratku molitvu: "Isuse, verujem u Tebe. Volim Te. Ostani sa mnom."
5. Kada čujemo sirenu ili vidimo nesreću
Kada čujemo sirenu hitne pomoći, vatrogasaca ili policije, to može biti podsticaj da se pomolimo za nekoga ko prolazi kroz težak trenutak. Ako se u takvom trenutku prekrstimo, to može biti izraz saosećanja i podsećanje da ne ostanemo ravnodušni prema nevolji drugoga.
Pored toga, možemo izmoliti i Zdravomariju za osobu koja se možda nalazi u opasnosti.
6. Kada prolazimo pored groblja ili se setimo pokojnika
Hrišćani se mole za svoje bližnje i za sve verne pokojne. Kada prolazimo pored groblja, vidimo pogrebnu povorku ili se setimo nekoga ko je preminuo, možemo da se prekrstimo i poverimo ga Božijem milosrđu.
Možemo dodati i ovu molitvu: "Pokoj večni daruj im, Gospode, i svetlost večna neka im svetli. Neka počivaju u miru. Amin."
Uobičajeni način prekrštavanja u latinskom obredu jeste da se dotakne čelo dok se izgovaraju reči: „U ime Oca“, zatim grudi uz reči: „i Sina“, a potom ramena uz reči: „i Svetoga Duha“. Na kraju se kaže: „Amin.“
Nije najvažnije da pokret bude savršen, već da se prekrstimo svesno i pobožno. Kada se prekrstimo sa verom i poštovanjem, podsećamo se na neke od temeljnih istina svoje vere:
• Bog je Otac, Sin i Sveti Duh.
• Isus Hristos je umro i vaskrsao da bi nas spasao.
• Krst nije kraj, već znak Hristove pobede nad grehom i smrću.
• Bog je prisutan u molitvi, za stolom, na poslu, u stradanju i u svakodnevnim susretima.
• Čitav svoj život možemo prineti Gospodu.
Sledeći put kada se prekrstite, učinite to sa poštovanjem i pažnjom. To nije samo običan pokret. To je znak Onoga kome pripadate.
Od pastirice iz Lorene do zapovednice vojske i svetiteljke Rimokatoličke crkve, njen život ostaje jedno od najdramatičnijih svedočanstava spoja duhovnog uverenja i istorijskih preokreta u Evropi 15. veka
Otac Čad Riperger povezao je drevna proročanstva sa moralnim padom, razvojem digitalnih tehnologija i globalnim finansijskim sistemom koji bi mogao da promeni način na koji ljudi pristupaju novcu i osnovnim dobrima.
Carigradski patrijarh poručio da očekuje obnovu punog jedinstva pravoslavnih i rimokatolika, pozivajući se na poredak prvog milenijuma, dok se otvara pitanje granica njegove crkvene nadležnosti.
Znak krsta je za vernike podsetnik na veru i Božije prisustvo, a njegovo mesto nije samo u crkvi ili za vreme molitve već i u mnogim svakodnevnim trenucima.
Vaznesenjski hram u Beogradu 21. septembra ugostiće igumana Hilandara arhimandrita Metodija, koji će sasluživati sa episkopom lipljanskim Dositejem i delom hilandarskog bratstva.
U besedi za četvrtak 16. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto je pretvaranje vode u vino osnova Hristovih čudesa i kakvu poruku nosi čoveku čija su vera, nada i unutrašnja snaga oslabile.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Vavilu po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Svete mučenice Vera, Nada i Ljubav i majka im Sofija. Katolička crkva obeležava Rane Svetog Franje, dok Jevreji danas obeležavaju šesti dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Crkveno učenje podseća da vernici ne bi trebalo olako da pristupaju oltaru. Od naklona i odgovora „Amin“ do duhovne pripreme za primanje Svete evharistije, postoje pravila čije zanemarivanje može imati ozbiljan verski značaj.
Islamski društveni centar Ilinoisa želi da kupi zatvoreni katolički hram iz 1906. godine u Čikagu i pretvori ga u školu, što je izazvalo rasprave zbog istorijskog značaja objekta.
Vaznesenjski hram u Beogradu 21. septembra ugostiće igumana Hilandara arhimandrita Metodija, koji će sasluživati sa episkopom lipljanskim Dositejem i delom hilandarskog bratstva.
U besedi za četvrtak 16. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto je pretvaranje vode u vino osnova Hristovih čudesa i kakvu poruku nosi čoveku čija su vera, nada i unutrašnja snaga oslabile.
Viktorija Sinis je nekada verovala da joj takav način života donosi slobodu i finansijsku sigurnost, a onda je donela odluku koja joj je promenila život.
Praznik počinje u petak, 11. septembra, a završava se u nedelju, 13. septembra. Tokom tih dana vernici se sećaju stvaranja, preispituju svoje postupke, izgovaraju posebne molitve i kroz drevne običaje simbolično ostavljaju grehe iza sebe.
Četvorogodišnja saradnja sa čuvenim londonskim klubom Fabric izazvala je oštre kritike, dok iz hrama poručuju da žele da privuku novu publiku i istorijski prostor približe onima koji ga inače ne posećuju.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
Viktorija Sinis je nekada verovala da joj takav način života donosi slobodu i finansijsku sigurnost, a onda je donela odluku koja joj je promenila život.
Protojerej Andrej Jefanov objašnjava zašto monaški postrig nije obična životna odluka i upozorava šta bi značilo napustiti put koji je čovek dobrovoljno izabrao.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
