Četvorogodišnja saradnja sa čuvenim londonskim klubom Fabric izazvala je oštre kritike, dok iz hrama poručuju da žele da privuku novu publiku i istorijski prostor približe onima koji ga inače ne posećuju.
Katedrala Svetog Pavla u Londonu, jedna od najpoznatijih hrišćanskih crkava u Velikoj Britaniji i sedište Londonske biskupije Engleske crkve, sklopila je četvorogodišnje partnerstvo sa čuvenim londonskim klubom Fabric, koji će od 2026. do 2030. godine organizovati koncerte savremene muzike u njenom prostoru. Prvi događaj najavljen je za 29. oktobar, a iz katedrale poručuju da žele da privuku novu publiku i omoguće ljudima koji možda nikada ranije nisu posetili ovu crkvu da je upoznaju iz drugačije perspektive.
Iako nije reč o klasičnoj diskoteci niti će se koncerti održavati u kripti, odluka je izazvala brojne kritike. Fabric je jedan od najpoznatijih londonskih klubova elektronske i savremene muzike, pa se postavlja pitanje koliko je ovakav program primeren prostoru čija je osnovna svrha vekovima bila molitva i bogosluženje. Katedrala je i ranije bila domaćin savremenim muzičkim izvođačima, među kojima su bili Ri Eks i Peti Smit, ali novo partnerstvo predstavlja dugoročniji korak.
Hrišćanstvo nikada nije bilo protiv umetnosti. Naprotiv, upravo su crkve vekovima bile mesta na kojima su nastajala velika muzička, arhitektonska i likovna dela. Međutim, crkva nije samo prostor izuzetne akustike niti istorijska građevina koju je moguće koristiti za različite kulturne sadržaje. Ona je, pre svega, mesto molitve, bogosluženja i susreta čoveka sa Bogom.
Zato pitanje nije samo da li savremena muzika sme da se čuje u crkvi, već i šta se događa kada se crkveni prostor koristi za sadržaje koji nisu povezani sa njegovom osnovnom namenom. Obrazloženje da će koncerti privući ljude koji inače ne bi došli u katedralu ima svoju logiku. Ipak, ostaje pitanje da li će ti ljudi u njoj zaista otkriti hrišćansku poruku ili će je doživeti samo kao impresivnu scenografiju za muzički događaj.
Tu se otvara šira dilema: da li Crkva treba da prilagođava svoje prostore savremenoj kulturi kako bi joj se približila ili bi trebalo da sačuva njihovu svetost i posebnu namenu?
Dodatnu težinu priči daje činjenica da su u kripti Katedrale Svetog Pavla sahranjene neke od najznačajnijih ličnosti britanske istorije, među njima admiral Horatio Nelson i vojvoda od Wellingtona. Nelsonov grob nalazi se ispod centralne kupole, u glavnom prostoru katedrale u kojem će se održavati najavljeni koncerti.
Zbog toga su reagovali predstavnici Nelson Society. Peregrine Hood, predsednik društva i potomak Nelsonovog starijeg brata, kritikovao je odluku katedrale i ocenio da je takva upotreba prostora uvredljiva za sećanje na admirala. Hood je rekao da je reč o svojevrsnom „igranju na Nelsonovom grobu“.
Važno je, međutim, naglasiti da publika neće biti u kripti niti će se koncerti održavati među grobnicama. Kritika se odnosi na to što će se muzički program odvijati u glavnom prostoru katedrale, neposredno iznad mesta na kojem počivaju Nelson i druge istorijske ličnosti.
Zbog svega toga, ova odluka otvara mnogo šire pitanje od jednog koncerta. Reč je o granici između svetog prostora i sadržaja koji pripada svetu zabave. Katedrala Svetog Pavla želi da kroz muziku privuče novu publiku, što može biti prilika da ljudi ponovo otkriju prostor vere. Ali postoji i opasnost da katedrala postane samo još jedna prestižna londonska lokacija za događaje, dok njena duhovna dimenzija ostaje u drugom planu.
Na kraju ostaje pitanje koje nije važno samo za London: da li se čovek približava svetinji zato što je ona sveta ili svetinja mora da postane zabavna da bi čovek poželeo da joj priđe?
BONUS VIDEO
Performans ispred katedrale Svetog Pavla otvorio je oštru raspravu o granicama hrišćanske poruke, političkog aktivizma i dubokog sukoba levice i desnice u Britaniji.
Snimak izraelskog vojnika uz statuu Bogorodice u južnom Libanu izazvao je oštre reakcije i novu buru u vezi s odnosom prema hrišćanskim simbolima.
Političar iz Liverpula, odrastao u katoličkoj porodici irskih korena, ušao je u istoriju zemlje u kojoj su premijersku funkciju vekovima uglavnom obavljali anglikanci.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Liturgijskom sabranju u Himelstiru prisustvovali su brojni sveštenici, monaštvo i verni narod, kao i princ naslednik Filip Karađorđević sa princezom Danicom, dok je ktitor obnove Drago Vuković odlikovan Ordenom Svetog Save drugog stepena.
Slavski kolač nije obična pogača, naglašava sveštenik.
Kada neko više ne želi da bude deo našeg života, insistiranje i pokušaj da ga zadržimo može samo produbiti bol.
Bez rerne i komplikovanog postupka, mekano testo za tili čas postaje mirisno pecivo koje se na trpezu iznosi uz sir, kajmak ili jogurt.
Oslovljavanje sveštenih lica mora da bude primereno okolnostima i prilici.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Od neprestane potrage za sigurnošću i zadovoljstvom do tišine, molitve i prihvatanja sopstvenog Krsta, put izlaska iz unutrašnjeg nemira počinje tamo gde savremeni čovek najmanje očekuje.
Viktorija Sinis je nekada verovala da joj takav način života donosi slobodu i finansijsku sigurnost, a onda je donela odluku koja joj je promenila život.
Ispod površine akumulacije ponovo su se pojavili ostaci starog Karakurta, sela koje je potopljeno, a čiji verski objekti svedoče o zajedničkom životu muslimana i hrišćana.
Hristovo učenje nije bilo i nije ni danas prilagođeno ljudskim željama, već je pozivalo i poziva na promenu iznutra, što savremenom čoveku nimalo ne odgovara.
Izraz koji govori o Božjoj volji, ali i o tome koliko je čovek nemoćan da sa sigurnošću zna šta donosi budućnost.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu prvomučenicu Teklu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Sergija i Vakha. Katolička crkva obeležava Blaženu Devicu Mariju od Krunice, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna pouka ruskog svetitelja posebno se odnosi na trenutke kada tuđa nepravda probudi bes, želju za osvetom ili potrebu da uzvratimo, ali odgovor koji nudi ide u sasvim drugom smeru.
Tekla je tri dana i tri noći slušala propoved apostola Pavla, nakon čega je prihvatila veru u Hrista i odlučila da život posveti devstvu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
