JEVREJSKI VERNICI NAPALI HRIŠĆANSKI MANASTIR U SVETOJ ZEMLJI: Incident otvorio pitanje da li hrišćani postaju nepoželjni u Jerusalimu (VIDEO)

Sveta zemlja, mesto koje za milione hrišćana predstavlja najdublje duhovno središte vere, ponovo je postala poprište napada na jednu hrišćansku svetinju. Ovoga puta meta je bio istorijski jermenski Manastir Svetog Jakova u Starom gradu Jerusalima, duhovno i administrativno sedište Jermenske crkve u Svetoj zemlji.

Prema saopštenju izraelske policije, posle napada uhapšeno je šest jevrejskih vernika, među kojima pet maloletnika i jedna punoletna osoba. Kako je saopšteno, napadači su snimljeni kako pljuju i udaraju po ulazu u manastir, a zatim kamenuju zidove kompleksa.

Kada je jedna Jermenka iz obližnje zgrade pokušala da snimi napad, napadači su kamenicama gađali i njen prozor, uz salve uvreda.

Sveta zemlja ne sme postati mesto straha za hrišćane

Ovaj događaj nije samo čin vandalizma nad jednim istorijskim zdanjem. U hrišćanskom shvatanju, napad na hram ili manastir predstavlja napad na mesto molitve, mira i duhovnog svedočenja. Manastiri nisu samo građevine od kamena, već vekovna mesta molitve, čuvari predanja i hrišćanskog nasleđa.

Za hrišćane Jerusalim nije samo grad bogate istorije. To je mesto Hristovog stradanja, Vaskrsenja i najvažnijih događaja novozavetne istorije. Zato svaki napad na hrišćanske svetinje u ovom gradu ima posebnu težinu i snažno odjekuje među vernicima širom sveta.

Jermenska patrijaršija podnela je zvaničnu žalbu i pozvala američkog ambasadora Majka Hakabija da izvrši pritisak na Izrael kako bi ovakvi incidenti bili prepoznati kao zločini iz mržnje.

Ovaj napad, prema navodima hrišćanskih predstavnika, deo je šireg talasa nasilja nad hrišćanima, sveštenstvom i crkvenom imovinom u Jerusalimu i na okupiranim palestinskim teritorijama. Hrišćanski lideri upozoravaju da ultraortodoksni i radikalni nacionalistički Jevreji već duže vreme vređaju, pljuju i napadaju sveštenike i hodočasnike, dok su crkve, manastiri i druga hrišćanska imovina sve češće izloženi vandalizmu.

Za pravoslavne hrišćane posebno je bolno što se ovakvi događaji odigravaju u zemlji u kojoj su nastale prve hrišćanske zajednice. Svetinje Svete zemlje nisu samo nasleđe jednog naroda ili jedne Crkve, već deo zajedničkog hrišćanskog predanja koje treba čuvati i poštovati.

Pljuvanje po sveštenicima nije vera, već izopačenje verskih osećanja

Posebnu zabrinutost izazivaju tvrdnje da pojedini ekstremisti svoje postupke pokušavaju da opravdaju verskim razlozima. Prema navodima iz teksta, neki mladi religiozni Jevreji otvoreno su govorili da je ponižavanje hrišćana verska obaveza.

Takvi postupci predstavljaju duboko izopačenje vere. Nijedna istinska religioznost ne može biti zasnovana na mržnji, preziru i ponižavanju ljudi zbog njihove vere.

Hrišćansko predanje vekovima svedoči da se vera pokazuje ljubavlju, smirenjem i poštovanjem prema svakom čoveku. Vređati sveštenika, monaha ili hodočasnika zato što pripada drugoj verskoj zajednici nije izraz pobožnosti, već zloupotreba vere radi širenja netrpeljivosti.

shutterstock.com/Framalicious

 

Kako je navedeno, „Volstrit žurnal“ dokumentovao je najmanje desetak slučajeva pljuvanja u blizini jermenske crkve tokom jednog nacionalističkog marša u maju. List je podsetio i na aprilski incident u kojem je jevrejski ekstremista gurnuo francusku monahinju na Sionskoj gori i naneo joj povredu glave.

Opat Uspenske opatije Nikodimus Šnabel rekao je za taj list da hrišćani danas redovno trpe udarce, pljuvanje i druge napade, naglašavajući da nije reč o usamljenim slučajevima, već o mnogo širem problemu koji se često i ne prijavljuje.

Odgovornost vlasti i opasnost za drevne hrišćanske zajednice

Prema podacima Rosing centra sa sedištem u Jerusalimu, broj prijavljenih incidenata gotovo se udvostručio između 2023. i 2025. godine, a postoji opasnost da ove godine dostigne novi rekord.

Kritičari smatraju da su ekstremisti ohrabreni političkom klimom i stavovima pojedinih visokih zvaničnika. U tekstu se navodi da je ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben Gvir ranije branio pljuvanje po sveštenicima i crkvama kao „drevnu jevrejsku tradiciju“ i postavljao pitanje zbog čega bi takvo ponašanje trebalo da bude kažnjivo. Nakon što je postao ministar zadužen za sprovođenje zakona, 2023. godine ponovo je izjavio da pljuvanje po hrišćanima „nije krivični slučaj“.

Izraelski zvaničnici, međutim, navode da se protiv nasilja i rasizma bore „sa najvećom ozbiljnošću“. Ipak, crkveni predstavnici upozoravaju da brojne prijave često ne dovode do konkretnih mera i da stalni pritisci, širenje naselja i političke tenzije dovode do toga da neke od najstarijih hrišćanskih zajednica Svete zemlje napuštaju svoje vekovne domove.

Iz pravoslavne perspektive, očuvanje hrišćanskog prisustva u Svetoj zemlji nije samo pitanje jedne zajednice, već očuvanje živog svedočanstva vere koja na tim prostorima traje već dve hiljade godina.

Svako nasilje nad hrišćanskim svetinjama, bez obzira na to ko ga čini i kojim ga razlozima opravdava, predstavlja udar na sam duh Svete zemlje.

Manastir Svetog Jakova u Jerusalimu zato nije samo jermenska svetinja. On je deo celokupnog hrišćanskog nasleđa. Njegovo poštovanje i zaštita trebalo bi da budu zajednička odgovornost svih koji Svetu zemlju doživljavaju kao mesto Božjeg otkrivenja i molitve.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara