Viktorija Sinis je nekada verovala da joj takav način života donosi slobodu i finansijsku sigurnost, a onda je donela odluku koja joj je promenila život.
Australijanka Viktorija Sinis nekada je radila kao menadžerka kreatorki sadržaja na platformi OnlyFans. Nakon što se vratila hrišćanskoj veri, napustila je taj posao i danas javno govori o iskustvu koje je promenilo njen pogled na pornografsku industriju. Posebno upozorava mlade i njihove roditelje na rizike koje, prema njenim rečima, takvo okruženje nosi.
Viktorija Sinis je tokom pandemije počela da radi za agenciju koja je sarađivala sa kreatorkama na platformi OnlyFans. Na taj korak se, kako je objasnila, odlučila prvenstveno zbog želje da poboljša svoju finansijsku situaciju. U to vreme seksualnu otvorenost i mogućnost zarade sopstvenim telom doživljavala je kao izraz slobode.
Njeno viđenje takvog načina života promenilo se nakon što je ponovo posetila hram u koji je odlazila kao dete. Tokom jedne propovedi odlučila je da se vrati hrišćanskoj veri, a ubrzo potom napustila je posao povezan sa platformom OnlyFans.
– Sada, kada sam se vratila hrišćanskoj veri, sve posmatram kroz potpuno drugačije vrednosti – rekla je Sinis.
Danas javno govori o svom iskustvu i upozorava da posledice pornografske industrije, prema njenom mišljenju, ne pogađaju samo žene koje stvaraju takav sadržaj već i one koji ga gledaju. Kao neke od problema navodi usamljenost, anksioznost, zavisničko ponašanje i teškoće u izgradnji zdravih odnosa.
Posebno ističe ulogu društvenih mreža, koje mladima mogu stvoriti sliku da je rad na platformi OnlyFans jednostavan način za zaradu i put ka privlačnom životnom stilu. Zbog toga poziva roditelje da obrate veću pažnju na sadržaje sa kojima se njihova deca susreću na internetu i da sa njima otvoreno razgovaraju o vrednostima koje smatraju važnim.
OnlyFans je, odgovarajući na pitanja Fox Newsa, naveo da je platforma napravljena kako bi kreatorima omogućila da kontrolišu i unovče sopstveni sadržaj. Prema njihovom odgovoru, sami korisnici odlučuju kakav će sadržaj objavljivati.
Viktorija Sinis, međutim, na osnovu iskustva koje je stekla tokom rada za agenciju, pornografski deo poslovanja na platformi poredi sa drugim oblicima ove industrije. Nakon odlaska iz tog okruženja, danas želi da pomogne ženama koje žele da ga napuste, a mlade upozorava na sliku o brzoj zaradi i lakom uspehu koju, kako tvrdi, takav sadržaj može da stvori.
BONUS VIDEO
Povodom prve godišnjice portala “Kinonija” biće održana rasprava u parohijskom domu Hrama Svetog Save o misiji pravoslavlja u elektronskoj javnoj sferi, uz specijalni video prilog i uručenje zahvalnica saradnicima.
Grčki mitropolit ističe da tehnologija može biti korisna, ali u školama i porodici mora ostati prostor za živu reč, zajedništvo i ljubav koja se ne može preneti preko ekrana.
Na mrežama kruže snimci "svetitelja" i "monaštva" koji pozivaju vernike da napišu Amin ili kliknu za „blagoslov“, a starešina hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorava da je to duhovna manipulacija koja koristi tehnologiju i emocije da bi vam izvukla novac.
Predanje uči da demoni nisu samo simboli zla, već stvarna bića koja deluju u svetu, nastojeći da naruše odnos čoveka sa Bogom.
Slavski kolač nije obična pogača, naglašava sveštenik.
Kada neko više ne želi da bude deo našeg života, insistiranje i pokušaj da ga zadržimo može samo produbiti bol.
Bez rerne i komplikovanog postupka, mekano testo za tili čas postaje mirisno pecivo koje se na trpezu iznosi uz sir, kajmak ili jogurt.
Oslovljavanje sveštenih lica mora da bude primereno okolnostima i prilici.
U besedi za sredu 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da dobro delo ne treba koristiti za sopstvenu slavu, već ga sa ljubavlju prepustiti drugima da prepoznaju njegovu vrednost.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Amin nije uzrečica niti zamena za običan lajk na Fejsbuku ili Instagramu, naglasio je otac Bane.
Nova platforma Artos povezuje pravoslavna preduzeća, parohije, manastire i porodične poslove širom sveta, a njen cilj nije samo trgovina već i očuvanje hrišćanskih vrednosti, uz planove za širenje na evropske države.
Slavski kolač nije obična pogača, naglašava sveštenik.
Kada neko više ne želi da bude deo našeg života, insistiranje i pokušaj da ga zadržimo može samo produbiti bol.
Izraz koji govori o Božjoj volji, ali i o tome koliko je čovek nemoćan da sa sigurnošću zna šta donosi budućnost.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Jedna pouka ruskog svetitelja posebno se odnosi na trenutke kada tuđa nepravda probudi bes, želju za osvetom ili potrebu da uzvratimo, ali odgovor koji nudi ide u sasvim drugom smeru.
Tekla je tri dana i tri noći slušala propoved apostola Pavla, nakon čega je prihvatila veru u Hrista i odlučila da život posveti devstvu.
Patrijarh se pozvao na odluku Svetog sinoda i potvrdio da se praznik Hristovog Rođenja u Jerusalimu i dalje proslavlja 7. januara.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
