Profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči otkriva kako tehnologija utiče na veru i ponašanje ljudi, zašto mreže mogu biti i korisne i opasne i gde počinje trenutak kada digitalno potiskuje ono suštinsko u čoveku.
Profesor na Bogoslovskom fakultetu u Foči, ptotojerej-stavrofor Darko Đogo, osvrnuo se na ulogu Crkve u digitalnom dobu, na to kako se prilagođava novim tehnologijama, u kojoj meri i na koji način je uslovljena da ih koristi, ali i kako one mogu da joj olakšaju rad kada je reč o privlačenju pažnje i edukaciji mladih.
- Kad god se govori o odnosu Crkve i savremenih tehnologija, u javnosti se najčešće zastupaju dva isključiva, ideološka i naivna stava. Jedan kaže da su savremene tehnologije samo neka vrsta dobrobiti i blagodeti i tu se ispoljava naivnost koja u potpunosti zanemaruje činjenicu da one nisu neutralna sredstva, nego i izraz određenog ideološkog plana. Sa druge strane postoji uverenje da je sve to moguće jednostavno ignorisati i živeti povučenim životom. To, naravno, jeste moguće, ali podrazumeva potpuno udaljavanje od društva - rekao je otac Darko za Sputnjik.
Između te dve krajnosti, dodaje, nije lako pronaći „zlatnu sredinu“. Otac Darko podseća da je još davno rečeno da su sve velike stihije, pa tako i internet, dobre sluge, ali loši gospodari. On upozorava da postoji tanka granica koja se lako prelazi i koje često nismo ni svesni. Prelazimo je onog trenutka kada, umesto da alat služi nama, on počne da upravlja našim životima, a mi postajemo zavisni od telefona i interneta. Tu granicu, naglašava, moramo svakodnevno iznova uspostavljati.
Reći da mladi u poslednjih nekoliko godina obraćaju pažnju na Crkvu i ono što se u njoj dešava zahvaljujući internetu, dvosekli je mač, smatra naš sagovornik. Bilo bi pojednostavljeno pripisati interesovanje mladih isključivo pozitivnim sadržajima, jer na istim platformama, pored talentovanih propovednika, ima i netalentovanih i zlonamernih.
- Ima i onih koji dovode do prezasićenja različitim teološkim sadržajima. Posebno je štetna ideologizacija vernika kroz huškanje jednih sveštenika na druge zbog obrednih ili teoloških nijansi koje su stručnjacima važne, ali često donose više štete nego koristi. Na društvenim mrežama prisutna je i snažna anticrkvena kampanja, a popularni tiktokeri i drugi često šire pogrešne informacije, loša tumačenja vere ili čak otvorene jeresi upakovane kroz poznata lica.
Otac Darko kaže da je besmisleno ignorisati postojanje društvenih mreža i savremenih načina komunikacije i napominje da u toj oblasti često prati rad talentovanih sveštenika u Ruskoj pravoslavnoj crkvi. Dodaje i da u Americi interesovanje za pravoslavlje raste, pre svega zahvaljujući kvalitetno osmišljenim internet kanalima.
- Čini mi se da kod nas postoji zaostatak, delimično i zbog društvenih i političkih podela koje stvaraju atmosferu neizvesnosti. Nemam utisak da smo se u potpunosti snašli u digitalnom prostoru niti da smo taj porast interesovanja uspeli da usmerimo na pravi način.
Sveštenik Darko Đogo objašnjava da je sam termin „veštačka inteligencija“ u izvesnom smislu iluzija, jer se kao inteligencija predstavlja izuzetno moćan sistem koji velikom brzinom prikuplja i obrađuje naše podatke, osećanja i razmišljanja.
- Kada govorimo o demonskim aspektima veštačke inteligencije, možemo ih posmatrati na dva načina. Prvi je činjenica da iza velikih mreža stoje geopolitički i geostrateški projekti, što nije nikakva teorija zavere. Drugi aspekt je ideja zamene čovekove kreativnosti nečim neljudskim. To jeste proizvod čoveka, ali je zamišljeno kao njegova zamena, u okviru koncepta u kojem čovek više ne koristi darove koje mu je Bog dao.
Takav pogled na budućnost, kaže on, ne samo da zabrinjava već i oslikava distopijsku sliku čoveka koji zaboravlja da ga nijedna tehnologija ne može zameniti u onome što ga čini ljudskim.
- Ne zaboravimo da reč antihrist ne označava samo konačni apokaliptični sukob, već znači „onaj koji je umesto Hrista“. Sve što se nameće kao zamena za Boga u tom smislu može biti antihrist. Opasnost današnjice je u tome što se veštačka inteligencija sve češće postavlja kao takva zamena.
Crkva, od svojih početaka, uči da se Bog ne nalazi u jednom rukopisu ili knjizi. Oglašavanje putem interneta može biti koristan način pozivanja ljudi, ali ako postane samo sebi svrha, gubi smisao, upozorava sveštenik.
- Kroz istoriju, Crkva je koristila različite načine prenošenja poruke, od usmenog predanja do štampe. Ipak, ništa ne može zameniti konkretan susret i događaj. Važno je da ne izgubimo tu meru i ne prepustimo se potpuno virtuelnom prostoru, jer je u njemu sve moguće, ali i ništa nije stvarno - ističe otac Darko.
Možemo se čuti preko interneta i obradovati tom kontaktu, ali ništa ne može zameniti susret uživo, zaključuje on. Suština Crkve ostaje u događajima koji imaju mesto u stvarnom životu, a ne na ekranu.
BONUS VIDEO
Jerej Srpske pravoslavne crkve poručio je da bolest nije kazna, već poziv na duhovno buđenje — i upozorio da savremeni čovek, u pokušaju da pobedi bol i smrt tehnologijom, gubi ono najvrednije: smisao, ljubav i veru. Iza obećanja o "tajnim znanjima" često se kriju strah, nemir i duhovna pometnja — a mitropolit pirejski ukazuje na posledice koje ne treba ignorisati.
Foto: Religija.rs
Zašto zaostajemo u digitalnom prostoru
Može li tehnologija zameniti čoveka
Duhovna riznica
10:31 | 07.11.2025
DA LI JE BOLEST KAZNA ILI OPOMENA? Sveštenik i psiholog Miloš Vesin otkriva šta je najveća rana savremenog čoveka
Aktuelno iz SPC
16:58 | 18.03.2026
OVO JE JEDNA OD NAJVEĆIH OPASNOSTI SAVREMENOG DRUŠTVA: Mitropolit Serafim upozorava da danas mnogi u neznanju prelaze granicu i tako srljaju u provaliju
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U drevnom Manastiru Svetog Neofitosa na Kipru posetioci danas mogu da „razgovaraju“ sa digitalnim prikazom svetitelja koji ih vodi kroz njegov život i isposnicu.
Posetioci će 27. i 28. juna moći besplatno da vide najstariju sačuvanu srpsku ćiriličnu rukopisnu knjigu, dragoceni spomenik duhovnosti, pismenosti i umetnosti koji se retko izlaže javnosti.
U pouci za petak 4. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohriski i Žički upozorava na opasnost pogrešnih izbora i podseća da se vrednost puta vidi po cilju kojem vodi, a ne po prolaznom uspehu.
Probajte pečeni plavi patlidžan po receptu monahinje Atanasije, pročitajte Molitvu protiv ružnih pomisli i kratku pouku Prepodobnog Sisoja Velikog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Akvilinu po starom i Prepodobnog Davida Solunskog po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih Jovana i Pavla, mučenika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Grčki mitropolit ističe da tehnologija može biti korisna, ali u školama i porodici mora ostati prostor za živu reč, zajedništvo i ljubav koja se ne može preneti preko ekrana.
Povodom prve godišnjice portala “Kinonija” biće održana rasprava u parohijskom domu Hrama Svetog Save o misiji pravoslavlja u elektronskoj javnoj sferi, uz specijalni video prilog i uručenje zahvalnica saradnicima.
U svetu preplavljenom informacijama i vizuelnim iskušenjima, sve češće zaboravljamo da zle misli ne potiču iz naše duše – one dolaze spolja, najčešće s ekrana. Protojerej Pavel Gumerov u svom autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, upozorava na duhovne posledice svakodnevnog konzumiranja medijskih sadržaja.
Sve više sveštenika koristi internet za širenje vere. Paroh crmnički, sveštenik Slobodan Lukić, daje jasan odgovor koliko propovedi u virtuelnom prostoru mogu zadržati svoju duhovnu autentičnost i svrhu.
U drevnom Manastiru Svetog Neofitosa na Kipru posetioci danas mogu da „razgovaraju“ sa digitalnim prikazom svetitelja koji ih vodi kroz njegov život i isposnicu.
Posetioci će 27. i 28. juna moći besplatno da vide najstariju sačuvanu srpsku ćiriličnu rukopisnu knjigu, dragoceni spomenik duhovnosti, pismenosti i umetnosti koji se retko izlaže javnosti.
U pouci za petak 4. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohriski i Žički upozorava na opasnost pogrešnih izbora i podseća da se vrednost puta vidi po cilju kojem vodi, a ne po prolaznom uspehu.
Probajte pečeni plavi patlidžan po receptu monahinje Atanasije, pročitajte Molitvu protiv ružnih pomisli i kratku pouku Prepodobnog Sisoja Velikog.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Raketa američkog PVO sistema "patriot" pogodila je kompleks Kijevsko-pečerske lavre, tvrdi Ministarstvo odbrane Rusije.
Pravoslavni vernici čvrsto veruju da mošti svetaca u Kijevsko-pečerskoj lavri imaju snažno isceljujuće dejstvo.
Nikos Oikonomopulos opisao je događaj koji smatra čudesnim i koji je, kako tvrdi, zabeležen pred kamerama.
Iako se smatra vrhuncem liturgijskog života, među vernicima ima i onih koji pričešću pristupaju olako, ne obraćajući dovoljno pažnje na duhovnu pripremu.
Povodom četiri decenije služenja Crkvi, patrijarh moskovski i sve Rusije osvrnuo se na životni put patrijarha srpskog i njegovu arhijerejsku službu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
