U besedi za sredu 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Žički i Ohridski objašnjava kako se čovekov unutrašnji pogled može neprimetno zamutiti i zašto to utiče na njegovu sposobnost da prepozna istinu.
Apostol Petar u svojoj poslanici upućuje na buđenje „čistoga razuma“, a vladika Nikolaj Velimirović u svojoj besedi za sredu 4. sedmice po Vaskrsu tu misao razvija kao temeljnu nit duhovnog života čoveka. Polazeći od apostolskog teksta, on ukazuje na unutrašnje stanje ljudske misli koja može biti zamračena grehom, ali i ponovo razbuđena i vraćena svojoj izvornoj jasnoći. U toj vezi između Jevanđelja i čovekove savesti, vladika Nikolaj otvara prostor za razumevanje razuma ne samo kao sposobnosti mišljenja, već kao duhovnog organa koji određuje odnos prema istini, Hristu i sopstvenom pokajanju.
"Evo vam, ljubazni, već pišem drugu poslanicu u kojima budim napominjanjem vaš čisti razum." (II Petr. 3, 1)
Vidite li, braćo, s kakvim ciljem apostol Petar piše svoje poslanice? Da probudi kod ljudi njihov čisti razum! To apostol smatra za glavno. I zaista to i jeste glavno. Jer kad bi se u svih ljudi probudio uspavani čisti razum, ne bi ostalo nijedne ljudske duše na zemlji, koja ne bi poverovala u Hrista Gospoda, koja Ga ne bi ispovedila kao raspetog i vaskrslog Spasitelja sveta, i koja ne bi skrušeno pribegla pokajanju za učinjene grehe po nagovoru nečista razuma. Ništa tako ne udaljava od Jevanđelja kao nečist razum.
Šta čini razum ljudski nečistim? Greh. Kao mleko kad se u nj naspe otrov što postane sve otrovom, tako i razum ljudski kad u nj uđe nečist greh sav postane nečistotom. Svaki je greh nečistota; svaki greh čini razum čovekov nečistim, mutnim, otrovanim. Sve znanje koje ima nečist razum jeste nečisto. Kao mutni i prljavi likovi predmeta u mutnom i prljavom ogledalu. Čistome sve je čisto, rekao je drugi vrhovni apostol. Dok je Adam imao čist razum u Raju, sve njegovo znanje o Tvorcu i stvorenjima bilo je jasno i istinito.
No greh je pomračio i njegov razum i razum njegovih potomaka. Onaj rajski, čisti razum bezgrešnog čoveka nije mrtav nego je uspavan u ljudima pod grehom. Treba ga samo probuditi, i on će onda nepogrešno privesti čoveka ka Hristu. Zato apostol i stavlja sebi u dužnost da kod ljudi probudi taj prvobitni, čisti, jasni, vidoviti, od Boga sazdani razum. O braćo moja, pomozimo u buđenju ljudi svetom apostolu, koji se na krst strmoglav raspe radi svoje propovedi, pomozimo mu bar u koliko se nas samih tiče, i probudimo svaki svoj čist razum. I kad svak od nas to učini, videćemo, da svi imamo jedan razum. Jer čist razum je jedan, dok je nečist razum – legion!
O vaskrsli Gospode, probudi Ti u nama čisti razum molitvama Tvoga svetog apostola Petra. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 3. sedmice po Vaskrsu otvara se pitanje koje ne nudi utehu, već suočavanje sa silama koje nadilaze ljudsku prirodu.
Kroz slike ognja i malja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako Božja poruka u jednima budi utehu i snagu, a u drugima razotkriva unutrašnju tvrdoću i pokreće duboko preispitivanje.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako privlačne ideje i teorije mogu postati prostor u kome čovek gubi sigurnost duhovnog oslonca i ne primećuje trenutak kada se udaljava od onoga što smatra istinom.
U besedi za nedelju treće sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Mojseju, Muhamedu i prirodi kao osloncima koje mnogi prihvataju, ali ih stavlja pred potpuno drugačiji sud.
U besedi za sredu 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Žički i Ohridski objašnjava kako se čovekov unutrašnji pogled može neprimetno zamutiti i zašto to utiče na njegovu sposobnost da prepozna istinu.
Suočen sa Dioklecijanom i smrtnim kaznama, Sveti velikomučenik Georgije je izabrao put koji ga je pretvorio u jednu od najmoćnijih figura hrišćanske tradicije.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Georgija – Đurđevdan po starom i Svetog Jova po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Irineja Sremskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Iskustva vernika i tvrdnje o neobičnim pojavama koje godinama izazivaju pažnju i polemike.
Svetogorski starac opisuje zašto se vera ne gubi odjednom, nego polako, i zašto se povratak ne dešava preko noći, već kroz godine borbe i upornosti.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Tumačeći reči apostola Pavla, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za utorak 4. sedmice po Vaskrsu ruši uobičajeno shvatanje moći.
U besedi za ponedeljak 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički jasno povlači granicu između spoljašnje pobožnosti i unutrašnjeg preobražaja koji menja srce, misao i čitav pravac čovekovog života.
U besedi za sredu 3. sedmicu po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako čovek, i pored znanja o posledicama greha, često ostaje nepromenjen i zarobljen u obrascima koje i sam prepoznaje kao pogrešne.
U besedi za 3. utorak po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da čovekova budućnost zavisi od duhovne blizine Onome kome pripada.
Svetogorski starac opisuje zašto se vera ne gubi odjednom, nego polako, i zašto se povratak ne dešava preko noći, već kroz godine borbe i upornosti.
Stariji muškarac iz Ufe mesecima je obijao hramove tražeći novac za osnovne potrebe, a potom se vraćao na ista mesta, pokušavajući da na neobičan način umiri savest i ispravi ono što je učinio
Dok patrijarh carigradski Vartolomej upozorava na nuklearne rizike i posledice rata u Ukrajini, iz Moskve stižu optužbe koje dodatno produbljuju već narušene odnose među crkvenim centrima moći.
Post se ne ukida zbog slave.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U pouci grčke svetiteljke novog vremena krije se jednostavan, ali zahtevan odgovor na to kako se ostaje miran u svetu koji stalno izaziva reakciju.
Jeromonah Serafim Rouz napustio je filozofska lutanja, osnovao manastir u Platini i svojim knjigama oblikovao generacije vernika širom sveta.
U "Srbskom kuvaru" monaha manastira Krušedol čuva se neobična manastirska verzija jela koja spaja krompir, jabuku i beli mrs u ukus koji i danas iznenađuje, a nastala je u danima kada post nije bio strog.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
