Svetogorski starac opisuje zašto se vera ne gubi odjednom, nego polako, i zašto se povratak ne dešava preko noći, već kroz godine borbe i upornosti.
U duhovnom iskustvu pravoslavnog čoveka često se javlja jedna tiha, ali uporna napetost: želja za blizinom Boga i istovremena svest o sopstvenoj slabosti, nestalnosti i lakoći kojom se čovek udaljava od te blizine. To nije teorijski problem, već unutrašnje stanje koje se ponavlja kroz godine borbe, pada i ponovnog traženja.
Upravo na to ukazuje pouka starca Emilijana Simonopetrita, koji duhovni život ne posmatra kao trenutni doživljaj, već kao dug proces vernosti koji se proverava vremenom.
„Duhovni život je svakako plod trenutka kada nas Bog poseti. Ali Bog odgovara onome ko se obično godinama bori, onome ko je tokom dužeg vremenskog perioda pokazao trajnost svoje ljubavi, to jest da za njega nema ni visine, ni dubine, ni volje koja ga može odvojiti od ljubavi Božije. Bog nas stalno voli; uvek je spreman da nas zagrli. Međutim, po pravilu se ja odvajam od Boga. Sve je u stanju da me udalji od otvorenog zagrljaja Boga. Zato su potrebne godine da se dokaže iskrenost moje ljubavi prema Bogu, koji će me proslaviti u starosti“, govorio je starac Emilijan Simonopetrit.
U ovim rečima naglasak nije na trenutnom zanosu, već na postojanosti koja se gradi kroz vreme. Ljubav prema Bogu, kako je ovde opisana, nije emocija koja dolazi i odlazi, nego odluka koja se potvrđuje godinama u kojima čovek ostaje veran i onda kada mu je to teško.
Zaključak se nameće jednostavno i bez patetike: duhovni život ne meri se intenzitetom trenutka, nego istrajnošću ljubavi koja ostaje i kada prolazi sve ono što čoveka lako odvlači na drugu stranu.
Večernja
Knjiga proroka Isaije (43,9-14)
9. Svi narodi neka se skupe, i neka se saberu plemena; ko je između njih napred kazao to ili nam kazao što je bilo pre? Neka dovedu svedoke svoje i opravdaju se; ili neka čuju, i kažu: „Istina je. 10. Vi ste moji svedoci," veli Gospod, „i sluga moj kog izabrah, da biste znali i verovali mi i razumeli da sam ja; pre mene nije bilo Boga niti će posle mene biti. 11. Ja sam, ja sam Gospod, i osim mene nema spasitelja. 12. Ja objavih, i spasoh, i napred kazah, i nikoji tuđ bog među vama, i vi ste mi svedoci, veli Gospod, i ja sam Bog. 13. Ja sam od pre nego dan posta, i niko ne može izbaviti iz moje ruke; kad radim, ko će smesti?" 14. Ovako govori Gospod izbavitelj vaš, svetac Izrailjev: „Vas radi poslaću u Vavilon i pobacaću sve prijevornice, i Haldejce s lađama, kojima se hvale.
Priče Solomonove (3,1-9)
1. Sine moj, ne zaboravljaj nauke moje, i zapovesti moje neka hrani srce tvoje. 2. Jer će ti doneti dug život, dobre godine i mir. 3. Milost i istina neka te ne ostavlja; priveži ih sebi na grlo, upiši ih na ploči srca svog. 4. Te ćeš naći milost i dobru misao pred Bogom i pred ljudima. 5. Uzdaj se u Gospoda svim srcem svojim, a na svoj razum ne oslanjaj se. 6. Na svim putevima svojim imaj ga na umu, i on će upravljati staze tvoje. 7. Ne misli sam o sebi da si mudar; boj se Gospoda i uklanjaj se od zla. 8. To će biti zdravlje pupku tvom i zalivanje kostima tvojim. 9. Poštuj Gospoda imanjem svojim i prvinama od svega dohotka svog;
Priče Solomonove (4,7-15)
7. Mudrost je glavno; pribavi mudrost, i za sve imanje svoje pribavi razum. 8. Podiži je i ona će te uzvisiti, proslaviće te kad je zagrliš. 9. Metnuće ti na glavu venac od milina, krasnu krunu daće ti. 10. Slušaj, sine moj, i primi reči moje, i umnožiće ti se godine životu. 11. Učim te putu mudrosti, vodim te stazama pravim. 12. Kad ushodiš, neće se stezati koraci tvoji, i ako potrčiš nećeš se spotaknuti. 13. Drži se nastave i ne puštaj, čuvaj je, jer ti je život. 14. Ne idi na stazu bezbožničku i putem nevaljalih ljudi ne stupaj. 15. Ostavi ga, ne hodi po njemu, ukloni se od njega i mini ga.
Jutrenja
Jevanđelje po Luki, začalo 63, 64 (12,2-12)
2. A ništa nije sakriveno što se neće otkriti, ni tajno što se neće doznati. 3. Zato, ono što u mraku rekoste, čuće se na videlu; i što na uho šaptaste u odajama, propovedaće se na krovovima. 4. A kažem vama, prijateljima svojim: „Ne bojte se onih koji ubijaju telo i potom ne mogu ništa više učiniti. 5. Nego ću vam ukazati koga da se bojite: Bojte se onoga koji, pošto ubije, ima vlast baciti u pakao; da, kažem vam, njega se bojte. 6. Ne prodaje li se pet vrabaca za dve pare? I nijedan od njih nije zaboravljen pred Bogom.
7. A u vas je i svaka dlaka na glavi izbrojana. Ne bojte se dakle; vi ste bolji od mnogo vrabaca.”8. Nego vam kažem: „Koji god prizna mene pred ljudima, priznaće i Sin Čovečiji njega pred anđelima Božijim; 9. a koji se odreče mene pred ljudima, toga ću se odreći pred anđelima Božijim. 10. I svaki koji reče reč protiv Sina Čovečijega, oprostiće mu se, a koji pohuli na Svetoga Duha neće mu se oprostiti.” 11. A kad vas dovedu u sinagoge i pred načalstva i vlasti, ne brinite se kako ćete ili šta odgovoriti ili šta ćete kazati; 12. jer će vas Sveti Duh naučiti u onaj čas šta treba reći.
Liturgija
Dela svetih apostola, začalo 29 (12,1-11)
1. A u ono vreme podiže car Irod ruke da muči neke od Crkve. 2. I pogubi Jakova brata Jovanovog mačem. 3. I videvši da je to po volji Judejcima, nastojaše da uhvati i Petra; a behu dani beskvasnih hlebova. 4. Njega i uhvati i baci u tamnicu, i predade ga četirima stražama od po četiri vojnika da ga čuvaju, nameravajući da ga posle Pashe izvede pred narod. 5. Petra, dakle, čuvahu u tamnici, a Crkva se usrdno moljaše za njega Bogu.
6. A kada htede Irod da ga izvede, te noći spavaše Petar između dvojice vojnika, okovan u dvoje verige, i stražari pred vratima čuvahu tamnicu. 7. I gle, anđeo Gospodnji se pojavi, i svetlost obasja prostoriju, i kucnuvši Petra u rebra probudi ga govoreći: „Ustani brzo!” I spadoše mu verige s ruku. 8. I anđeo mu reče: „Opaši se, i obuj obuću svoju.” I učini tako. I reče mu: „Obuci haljinu svoju, pa hajde za mnom.”
9. I izišavši iđaše za njim, i ne znađaše da je stvarnost to što anđeo činjaše, nego mišljaše da gleda viđenje. 10. A kad prođoše prvu stražu i drugu, dođoše vratima gvozdenim koja vode u grad; ona im se sama otvoriše, i izišavši prođoše jednu ulicu, i anđeo odmah odstupi od njega. 11. I kada dođe Petar sebi, reče: „Sada zaista znam da Gospod posla anđela svog te me izbavi iz ruku Irodovih i od svega što je očekivao narod judejski.
Jevanđelje po Jovanu, začalo 52-53 (15,17-27; 16,1-2)
17. Ovo vam zapovedam: „Da ljubite jedni Druge. 18. Ako vas mrzi svet, znajte da je mene omrznuo pre vas. 19. Kad biste bili od sveta, svet bi svoje ljubio, a kako niste od sveta nego vas ja izabrah od sveta, zato vas mrzi svet. 20. Opominjite se reči koju vam ja rekoh: 'Nije sluga veći od gospodara svoga.' Ako mene goniše, i vas će goniti: ako moju reč održaše, i vašu će održati. 21. Ali sve će vam ovo činiti zbog imena mog, jer ne poznaju Onoga koji me posla.
22. Da nisam došao i govorio im, ne bi greha imali; a sad izgovora nemaju za greh svoj. 23. Koji mrzi mene i Oca mog mrzi. 24. Da ne tvorih među njima dela koja niko drugi nije tvorio, ne bi greha imali: a sada su i videli, i omrznuli i mene i Oca moga. 25. Ali da se ispuni reč napisana u Zakonu njihovu: 'Omrznuše me ni za što.' 26. A kada dođe Utešitelj, koga ću vam ja poslati od Oca, Duh Istine, koji od Oca ishodi, On će svedočiti za mene. 27. A i vi ćete svedočiti, jer ste od početka sa mnom.”
1. Ovo sam vam kazao da se ne sablaznite. 2. Izgoniće vas iz sinagoga;
Mitropolit limasolski objašnjava kako se kroz veru i molitvu možemo suočiti sa strahom, pobediti unutrašnji kukavičluk i pronaći mir jači od smrti.
U vremenu unutrašnjeg pritiska i nevidljivih lomova, pravoslavno učenje otkriva dve potpuno suprotne duhovne sile koje deluju gotovo isto, ali vode u različitim pravcima.
U vremenima ličnih borbi i nevidljivih pritisaka, reči jednog optinskog starca otkrivaju drugačije čitanje životnih teškoća i nude neobično smirenje koje ne dolazi spolja, već iznutra.
U vremenu sve češće ravnodušnosti i pucanja porodičnih i društvenih veza, jedna misao sa Svete gore otkriva mehanizam koji tiho razgrađuje ljubav, pripadnost i odgovornost – od doma do otadžbine.
Svetogorski starac opisuje zašto se vera ne gubi odjednom, nego polako, i zašto se povratak ne dešava preko noći, već kroz godine borbe i upornosti.
Kada je 303. godine car Dioklecijan organizovao progon hrišćana, deseti po redu i najveći ikada, svetitelj je podelio imovinu siromašnima i oslobodio svoje robove.
Stariji muškarac iz Ufe mesecima je obijao hramove tražeći novac za osnovne potrebe, a potom se vraćao na ista mesta, pokušavajući da na neobičan način umiri savest i ispravi ono što je učinio
Dok patrijarh carigradski Vartolomej upozorava na nuklearne rizike i posledice rata u Ukrajini, iz Moskve stižu optužbe koje dodatno produbljuju već narušene odnose među crkvenim centrima moći.
Od promocija i predavanja do liturgije i svečane litije, višednevni program donosi bogat sadržaj i centralne događaje koji svake godine okupljaju veliki broj posetilaca.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Pouka svetogorskog starca otkriva jednostavan čin koji vraća snagu duši i oslobađa srce od težine greha.
Pouka svetogorskog starca otkriva kako prepoznati lažnu tugu, kako je ne prihvatiti i otkriti snagu u pokajanju koje oslobađa i ispunjava život smislom.
Strah od sopstvene dubine mnoge udaljava od mira, ali duhovno iskustvo pokazuje da se upravo iza unutrašnje borbe krije put ka isceljenju i blagodat koja menja čovekov život.
Jedna jednostavna, a snažna pouka sa Svete gore pokazuje da i najmanji napor u molitvi i učenju može promeniti život i vratiti unutrašnji mir.
Stariji muškarac iz Ufe mesecima je obijao hramove tražeći novac za osnovne potrebe, a potom se vraćao na ista mesta, pokušavajući da na neobičan način umiri savest i ispravi ono što je učinio
Dok patrijarh carigradski Vartolomej upozorava na nuklearne rizike i posledice rata u Ukrajini, iz Moskve stižu optužbe koje dodatno produbljuju već narušene odnose među crkvenim centrima moći.
Post se ne ukida zbog slave.
U pouci grčke svetiteljke novog vremena krije se jednostavan, ali zahtevan odgovor na to kako se ostaje miran u svetu koji stalno izaziva reakciju.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U pouci grčke svetiteljke novog vremena krije se jednostavan, ali zahtevan odgovor na to kako se ostaje miran u svetu koji stalno izaziva reakciju.
Jeromonah Serafim Rouz napustio je filozofska lutanja, osnovao manastir u Platini i svojim knjigama oblikovao generacije vernika širom sveta.
U "Srbskom kuvaru" monaha manastira Krušedol čuva se neobična manastirska verzija jela koja spaja krompir, jabuku i beli mrs u ukus koji i danas iznenađuje, a nastala je u danima kada post nije bio strog.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
