U besedi za subotu 19. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zašto se put ka Gospodu ne prelazi ohološću i uzdizanjem sebe, već ljubavlju, smirenjem i spremnošću da tvorimo volju Božju.
U poslednjoj molitvi koju je Hristos uputio Ocu za svoje učenike otkriva se dubina jedinstva koje ne počiva na jednakosti, već na ljubavi koja sjedinjuje, smiruje i uči čoveka da služi drugome. Vladika Nikolaj Velimirović u besedi za subotu 19. sedmice po Duhovima podseća da se Božjoj savršenosti ne približavamo ohološću i uzdizanjem sebe, već trudom da tvorimo volju Božju, ugledajući se na nebeskog Oca u svakom dobru. To je put na kojem čovek, po blagodati Božjoj, postaje bliži Bogu i svojim bližnjima.
"Da svi jedno budu kao ti, oče, što si u meni i ja u tebi." (Jov. 17, 21)
Milost je Božja velika, braćo; nju kad oseti pravednik plače, a kad je oseti grešnik, stidi se. Po milosti Božjoj mi se čistimo, svetlimo, spasavamo, usinovljavamo, sjedinjavamo sa samim Bogom.
No ovo sjedinjenje s Bogom neka niko ne razume tako kao da mi postajemo jednoga bića s Bogom i ravni Bogu. Nikad mi nećemo biti jednoga bića s Bogom niti ravni Bogu u onome smislu u kome su Otac, Sin i Duh Božji jednoga bića i ravni u biću.
„Da svi jedno budu“, govori Spasitelj Ocu Svome za učenike Svoje, „kao ti što si u meni i ja u tebi“, misleći na jedinstvo ljubavi, a ne na jedinstvo jestestva. Iz ljubavi proističu uzajamna poslušnost, uzajamna pomoć, uzajamna milost, krotost, smernost, dobrota, dobra volja i požrtvovanje.
I kad Gospod veli: Budite savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski (Mat. 5, 48), On ne misli da ljude izjednači s Bogom, nego da im pokaže vrhovni primer savršenstva u svakom dobru.
Jer mnogi učitelji ljudski isticali su i ističu primer savršenstva u nečem i nekom drugom, a ne u Bogu; čak su često učili ljude zlu i isticali im zlo i primere zla kao savršenstvo. Zato Gospod i uči ljude da uzmu Oca nebeskog kao primer svakog savršenstva i da se trude i ustreme ka tome savršenstvu istinitom, a ne nekom drugom.
Po blagodati Božjoj mi se usinovljavamo i bivamo svi jedno u Hristu Isusu (Gal. 3, 28). No ne bivamo bogovi; ne bivamo ravni sa ipostasima Svete Trojice. Ne zaboravite da je rečeno u Pismu: „I nebo je nečisto pred Njim“ (Jov. 15, 15?), tj. veličanstvene sile nebeske, a kamoli čovek.
No po blagodati Božjoj, a zbog stradanja Gospoda Isusa, verni se uzvišuju u jedinstvo s Bogom po ljubavi i duhu. Potrudimo se zato da tvorimo volju Božju, da bismo se uistini uzvisili na takvu veličanstvenu visinu.
O Gospode Isuse, Bože naš, Bože svake milosti i dobrote, podrži nas do kraja u milosti Tvojoj i ne razgnevi se na nas, no oprosti nam. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
BONUS VIDEO
: U besedi za nedelju 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta takvo jedinstvo zaista znači i kako se čovek po blagodati Božjoj približava Gospodu kroz ljubav, poslušnost, dobrotu i žrtvu.
U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
U besedi za sredu 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da dobro delo ne treba koristiti za sopstvenu slavu, već ga sa ljubavlju prepustiti drugima da prepoznaju njegovu vrednost.
Rektor Niške bogoslovije objašnjava zašto su molitva, milostinja i vera u Vaskrsenje dragoceniji od skupih spomenika i bogatih trpeza i šta zaista možemo da učinimo za duše svojih upokojenih.
U besedi za subotu 19. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zašto se put ka Gospodu ne prelazi ohološću i uzdizanjem sebe, već ljubavlju, smirenjem i spremnošću da tvorimo volju Božju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Miholjske zadušnice i Svetog mučenika Kalistrata po starom kalendaru, dok po novom proslavljaju Svete mučenike Evlampija i Evlampiju. Katolička crkva obeležava Svetog Franju Bordžiju, Jevreji obeležavaju Šabat Berešit, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Svetogorski starac podseća da pravoslavni duhovni život ne podrazumeva bekstvo od iskušenja, već istrajnost u borbi protiv greha, pokajanje i neprestano okretanje Bogu.
Čak 49 vojnika, videvši Kalistratovu postojanost, prihvatilo je hrišćansku veru.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Kada neko više ne želi da bude deo našeg života, insistiranje i pokušaj da ga zadržimo može samo produbiti bol.
Savet ruskog svetitelja posebno dobija na težini onda kada molitve ne donose odgovor koji očekujemo, a pred čovekom ostane samo da sačuva poverenje u Boga i zahvalnost čak i usred iskušenja.
Pitanje koje na prvi pogled deluje jednostavno otvara jednu od najdubljih tajni vere i suočava čoveka sa granicama sopstvenog poimanja.
Na prvi pogled deluju gotovo isto, ali se iza ova dva pojma kriju različiti odgovori na jedno od najvećih pitanja čoveka: šta možemo da znamo o Bogu?
Rektor Niške bogoslovije objašnjava zašto su molitva, milostinja i vera u Vaskrsenje dragoceniji od skupih spomenika i bogatih trpeza i šta zaista možemo da učinimo za duše svojih upokojenih.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Miholjske zadušnice i Svetog mučenika Kalistrata po starom kalendaru, dok po novom proslavljaju Svete mučenike Evlampija i Evlampiju. Katolička crkva obeležava Svetog Franju Bordžiju, Jevreji obeležavaju Šabat Berešit, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Svetogorski starac podseća da pravoslavni duhovni život ne podrazumeva bekstvo od iskušenja, već istrajnost u borbi protiv greha, pokajanje i neprestano okretanje Bogu.
Prijave se podnose isključivo elektronski, uz obaveznu dokumentaciju i preporuku parohijskog sveštenika, a rezultati konkursa biće objavljeni krajem novembra 2026. godine.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Kandilo podseća na potrebu za molitvom, na to da je Hristos jedina istinita svetlost i da vera u njega treba da osvetljava čovekov život.
U svetinji u Ilajnu, gde su ga dočekali monasi i brojni vernici, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Božjem promislu, duhovnim korenima Srba u Australiji i svetinjama koje čuvaju veru daleko od otadžbine.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
