Pitanje koje na prvi pogled deluje jednostavno otvara jednu od najdubljih tajni vere i suočava čoveka sa granicama sopstvenog poimanja.
I među vernicima postoje pitanja koja se dugo nose u sebi, ali se retko izgovaraju naglas. Ne zato što je vera slaba, već zbog bojazni da će neko pomisliti da se takvim pitanjem dovodi u sumnju ono u šta čovek veruje ili da će radoznalost biti protumačena kao neverovanje. Jedno od takvih pitanja postavila je i čitateljka koja se zapitala od kada postoji Bog i odakle je došao. Ako sve što poznajemo ima svoj početak, kako razumeti Onoga čije postojanje ne možemo smestiti u granice koje poznajemo?
- Muči me pitanje na koje, čini se, nema odgovora. Kažu da je Bog oduvek postojao, pre prostora i vremena, ali odakle je On došao? On ipak mora imati svoj početak, zar ne? Ne može biti da je jednostavno oduvek postojao - navela je čitateljka.
Na njeno pitanje odgovorio je protojerej Mihail Samohin, rukovodilac Informaciono-izdavačkog i Misionarskog odeljenja Pjatigorske i Čerkeske eparhije Ruske pravoslavne crkve.
Naša svakodnevica počiva na jasnoj predstavi o početku i kraju. Sve što nastaje ima svoje poreklo, a svaki događaj smešten je u određeni trenutak. Zbog toga se prirodno nameće pitanje kako je moguće postojanje bez početka.
Protojerej Mihail odgovor vidi upravo u tome što se Bog ne može posmatrati kao deo sveta koji je nastao u određenom trenutku.
- Bog i jeste Bog zato što nema početak. On je oduvek i postoji izvan vremena i prostora. Ne postoji trenutak niti mesto u kojem Njega nije bilo - kaže protojerej Mihail Samohin, prenosi portal foma.ru..
Čoveku je takvu stvarnost teško da zamisli jer je njegovo iskustvo neraskidivo povezano sa vremenom i prostorom. Sve što može neposredno da iskusi ima svoju prošlost, sadašnjost i budućnost, dok se Božije postojanje ne može ograničiti na takav način.
- To je veoma teško razumeti, jer je čovekova svest ograničena vremenom i prostorom. U to se može samo verovati - ističe sveštenik.
Ovim odgovorom protojerej Mihail ne odbacuje ljudsku potrebu da postavlja pitanja, već ukazuje na granicu do koje razum može da dopre. Vera, prema njegovim rečima, podrazumeva prihvatanje stvarnosti koja prevazilazi ono što možemo potpuno da objasnimo.
U tome, kako navodi, može pomoći sećanje na Božju svemoć.
- U prihvatanju ove stvarnosti može nam pomoći stalno sećanje na to da je Bog svemoguć i da Njegovu svemoć ne mogu ograničiti granice slabog ljudskog razuma - navodi protojerej Mihail.
Ako je Bog Izvor svega, onda se Njegovo postojanje ne može objašnjavati na isti način kao postojanje stvorenog sveta. Pitanje „odakle je Bog došao“ polazi od pretpostavke da je On nastao, dok hrišćansko učenje upravo govori suprotno: Bog nema početak.
Zato sveštenik govori o Njemu kao o Izvoru i Početku.
- Složićete se da je jedino takav Bog, Koji je Sam Izvor i Početak, Gospod vremena i svetova, dostojan istinskog služenja - kaže protojerej Mihail Samohin.
Pitanje čitateljke tako ne mora biti shvaćeno kao znak sumnje. Naprotiv, ono pokazuje koliko duboko čovek može da razmišlja o onome u šta veruje.
Neke odgovore moguće je pronaći kroz razum, iskustvo i znanje, dok se pred pojedinim tajnama čovek suočava sa granicom sopstvenog poimanja. Tada vera ne uklanja pitanje, već prihvata da postoje stvarnosti koje čovek ne može do kraja da obuhvati.
Upravo zato odgovor protojereja Mihaila ne pokušava da ovu temu učini jednostavnijom nego što jeste. Njegova poruka je da Božije postojanje nije nešto što je počelo u određenom trenutku niti se može smestiti unutar granica vremena i prostora.
Na kraju, sveštenik podseća i na to kome pripada istinsko služenje.
- Sa poštovanjem možemo da se poklonimo i svetim ljudima koji su ugodili Bogu, ali služiti je najbolje i najdostojnije upravo Istinitom Bogu, Gospodu i Spasitelju Hristu - zaključuje otac Mihail.
BONUS VIDEO
Svetitelj našeg vremena upozorava da nije svaka revnost od Gospoda i da ona koja nema ljubav i smirenje može da se pretvori u duhovnu opasnost.
Veliki svetitelj našeg vremena govorio je da se od čoveka ne traži ono što prevazilazi njegove mogućnosti, već iskren trud, istrajnost i poverenje u Boga, čak i onda kada se čini da je svaki korak težak.
Strah je prirodna ljudska reakcija, ali on postaje opasan kada nam zarobi dušu i udalji nas od Boga.
Na prvi pogled deluju gotovo isto, ali se iza ova dva pojma kriju različiti odgovori na jedno od najvećih pitanja čoveka: šta možemo da znamo o Bogu?
Pitanje koje na prvi pogled deluje jednostavno otvara jednu od najdubljih tajni vere i suočava čoveka sa granicama sopstvenog poimanja.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Tri jufke, sočan nadev od mlevenog mesa i luka i posebna završnica u kojoj se krajevi testa preklapaju preko nadeva daju mu izgled i ukus koji se pamte.
U besedi za ponedeljak 16. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači značenje reči "početak" i objašnjava večnost Hrista, Sina Očevog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Crkvenu Novu godinu i Prepodobnog Simeona Stolpnika po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Vozdviženje časnog i životvornog Krsta. Katolička crkva obeležava praznik Uzvišenja Svetog Krsta, dok Jevreji danas obeležavaju post Gedalije, a muslimani nemaju veliki praznik.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Crkveno predanje razlikuje ličnu molitvu za takve osobe od liturgijskog pominjanja, a ljubav prema njima ostaje poziv da se za njihovo dobro i spasenje ne prestaje moliti.
U besedi za ponedeljak 4. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto se iza prividne slobode često krije put koji vodi ka duhovnom rasulu, gubitku smisla i udaljavanju od života.
Svetogorski starac opisuje zašto se vera ne gubi odjednom, nego polako, i zašto se povratak ne dešava preko noći, već kroz godine borbe i upornosti.
Pravoslavna vera nas uči da je najdublja pobeda ona koja se izvojuje u srcu.
U besedi za ponedeljak 16. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači značenje reči "početak" i objašnjava večnost Hrista, Sina Očevog.
Svetitelj upozorava da sukob može biti završen spolja, dok u čoveku nastavlja da traje mnogo duže i polako zauzima sve više prostora.
Profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava na moguću promenu odnosa među pomesnim crkvama i novo približavanje Zapadu.
Pravoslavni teolog Andrea Kereš objavila je snimak svadbenog veselja koji je veoma brzo privukao pažnju na društvenim mrežama.
Sveti oci su uvek naglašavali da, ma kakvo dete da je, ne treba ga posmatrati kao problem koji treba "slomiti“, već kao ličnost koju treba oblikovati.
Duša poseduje svojevrsni duhovni mehanizam upravljanja telom, a kao primer za to je fantomski bol, tvrdi otac Danil.
Sveti oci nisu slučajno uzdržanje od hrane, kao i od alkohola, smatrali važnim delom duhovne borbe.
U srpskom narodu ovaj dan poznat je i kao jesenji Sveti Jovan i Jovan Glavosek.
Profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava na moguću promenu odnosa među pomesnim crkvama i novo približavanje Zapadu.
Ispod površine akumulacije ponovo su se pojavili ostaci starog Karakurta, sela koje je potopljeno, a čiji verski objekti svedoče o zajedničkom životu muslimana i hrišćana.
Pravoslavni teolog Andrea Kereš objavila je snimak svadbenog veselja koji je veoma brzo privukao pažnju na društvenim mrežama.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
