Pitanje koje na prvi pogled deluje jednostavno otvara jednu od najdubljih tajni vere i suočava čoveka sa granicama sopstvenog poimanja.
I među vernicima postoje pitanja koja se dugo nose u sebi, ali se retko izgovaraju naglas. Ne zato što je vera slaba, već zbog bojazni da će neko pomisliti da se takvim pitanjem dovodi u sumnju ono u šta čovek veruje ili da će radoznalost biti protumačena kao neverovanje. Jedno od takvih pitanja postavila je i čitateljka koja se zapitala od kada postoji Bog i odakle je došao. Ako sve što poznajemo ima svoj početak, kako razumeti Onoga čije postojanje ne možemo smestiti u granice koje poznajemo?
- Muči me pitanje na koje, čini se, nema odgovora. Kažu da je Bog oduvek postojao, pre prostora i vremena, ali odakle je On došao? On ipak mora imati svoj početak, zar ne? Ne može biti da je jednostavno oduvek postojao - navela je čitateljka.
Na njeno pitanje odgovorio je protojerej Mihail Samohin, rukovodilac Informaciono-izdavačkog i Misionarskog odeljenja Pjatigorske i Čerkeske eparhije Ruske pravoslavne crkve.
Naša svakodnevica počiva na jasnoj predstavi o početku i kraju. Sve što nastaje ima svoje poreklo, a svaki događaj smešten je u određeni trenutak. Zbog toga se prirodno nameće pitanje kako je moguće postojanje bez početka.
Protojerej Mihail odgovor vidi upravo u tome što se Bog ne može posmatrati kao deo sveta koji je nastao u određenom trenutku.
- Bog i jeste Bog zato što nema početak. On je oduvek i postoji izvan vremena i prostora. Ne postoji trenutak niti mesto u kojem Njega nije bilo - kaže protojerej Mihail Samohin, prenosi portal foma.ru..
Čoveku je takvu stvarnost teško da zamisli jer je njegovo iskustvo neraskidivo povezano sa vremenom i prostorom. Sve što može neposredno da iskusi ima svoju prošlost, sadašnjost i budućnost, dok se Božije postojanje ne može ograničiti na takav način.
- To je veoma teško razumeti, jer je čovekova svest ograničena vremenom i prostorom. U to se može samo verovati - ističe sveštenik.
Ovim odgovorom protojerej Mihail ne odbacuje ljudsku potrebu da postavlja pitanja, već ukazuje na granicu do koje razum može da dopre. Vera, prema njegovim rečima, podrazumeva prihvatanje stvarnosti koja prevazilazi ono što možemo potpuno da objasnimo.
U tome, kako navodi, može pomoći sećanje na Božju svemoć.
- U prihvatanju ove stvarnosti može nam pomoći stalno sećanje na to da je Bog svemoguć i da Njegovu svemoć ne mogu ograničiti granice slabog ljudskog razuma - navodi protojerej Mihail.
Ako je Bog Izvor svega, onda se Njegovo postojanje ne može objašnjavati na isti način kao postojanje stvorenog sveta. Pitanje „odakle je Bog došao“ polazi od pretpostavke da je On nastao, dok hrišćansko učenje upravo govori suprotno: Bog nema početak.
Zato sveštenik govori o Njemu kao o Izvoru i Početku.
- Složićete se da je jedino takav Bog, Koji je Sam Izvor i Početak, Gospod vremena i svetova, dostojan istinskog služenja - kaže protojerej Mihail Samohin.
Pitanje čitateljke tako ne mora biti shvaćeno kao znak sumnje. Naprotiv, ono pokazuje koliko duboko čovek može da razmišlja o onome u šta veruje.
Neke odgovore moguće je pronaći kroz razum, iskustvo i znanje, dok se pred pojedinim tajnama čovek suočava sa granicom sopstvenog poimanja. Tada vera ne uklanja pitanje, već prihvata da postoje stvarnosti koje čovek ne može do kraja da obuhvati.
Upravo zato odgovor protojereja Mihaila ne pokušava da ovu temu učini jednostavnijom nego što jeste. Njegova poruka je da Božije postojanje nije nešto što je počelo u određenom trenutku niti se može smestiti unutar granica vremena i prostora.
Na kraju, sveštenik podseća i na to kome pripada istinsko služenje.
- Sa poštovanjem možemo da se poklonimo i svetim ljudima koji su ugodili Bogu, ali služiti je najbolje i najdostojnije upravo Istinitom Bogu, Gospodu i Spasitelju Hristu - zaključuje otac Mihail.
BONUS VIDEO
Svetitelj našeg vremena upozorava da nije svaka revnost od Gospoda i da ona koja nema ljubav i smirenje može da se pretvori u duhovnu opasnost.
Veliki svetitelj našeg vremena govorio je da se od čoveka ne traži ono što prevazilazi njegove mogućnosti, već iskren trud, istrajnost i poverenje u Boga, čak i onda kada se čini da je svaki korak težak.
Strah je prirodna ljudska reakcija, ali on postaje opasan kada nam zarobi dušu i udalji nas od Boga.
Na prvi pogled deluju gotovo isto, ali se iza ova dva pojma kriju različiti odgovori na jedno od najvećih pitanja čoveka: šta možemo da znamo o Bogu?
Budi deo Religija.rs zajednice.
Veče je, kako je naglešeno, prilika da se čovek udalji od svakodnevne žurbe i u miru razmotri događaje koji su obeležili protekli dan.
Jedan od najpoštovanijih pravoslavnih podvižnika, upozoravao je da će se presudna razlika između onih koji će prepoznati obmanu i onih koji će joj poverovati pokazati tamo gde je mnogi najmanje traže.
U besedi za četvrtak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o stradanju pravednika, prolaznoj slavi i sudovima Božjim koji prevazilaze ljudsko razumevanje.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog mučenika Longina Sotnika po starom kalendaru, dok crkve koje koriste novi kalendar obeležavaju Svetu mučenicu Anastasiju Rimljanku i Prepodobnog Avramija. Katolička crkva spominje Svetog Narcisa Jerusalimskog, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Čovek lako počne da veruje da ga njegovi gresi određuju, pa zaboravi na vrline koje mu je Bog podario. Starac Emilijan objašnjava šta nas zaista udaljava od borbe za sopstvenu dušu.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Proslavljamo starozavetnog svetitelja koji je ukoravao Izrailj i Judu zbog idolopoklonstva, proricao propast Samarije i dolazak Gospoda, ali i govorio o Božjoj milosti prema onima koji ostanu verni Bogu.
Veče je, kako je naglešeno, prilika da se čovek udalji od svakodnevne žurbe i u miru razmotri događaje koji su obeležili protekli dan.
Jedan od najpoštovanijih pravoslavnih podvižnika, upozoravao je da će se presudna razlika između onih koji će prepoznati obmanu i onih koji će joj poverovati pokazati tamo gde je mnogi najmanje traže.
Od palente se lako prave dekorativni zalogaji u tri različite boje, a uz jednostavnu zamenu jednog sastojka recept je pogodan i za posnu i za mrsnu slavu.
Brojni vernici okupili su se na molitvi, a u temelje je položena povelja koja će svedočiti o početku izgradnje nove crkve.
U besedi za četvrtak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o stradanju pravednika, prolaznoj slavi i sudovima Božjim koji prevazilaze ljudsko razumevanje.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U besedi za subotu 19. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zašto se put ka Gospodu ne prelazi ohološću i uzdizanjem sebe, već ljubavlju, smirenjem i spremnošću da tvorimo volju Božju.
Kada neko više ne želi da bude deo našeg života, insistiranje i pokušaj da ga zadržimo može samo produbiti bol.
Savet ruskog svetitelja posebno dobija na težini onda kada molitve ne donose odgovor koji očekujemo, a pred čovekom ostane samo da sačuva poverenje u Boga i zahvalnost čak i usred iskušenja.
Crkveno predanje razlikuje ličnu molitvu za takve osobe od liturgijskog pominjanja, a ljubav prema njima ostaje poziv da se za njihovo dobro i spasenje ne prestaje moliti.
Veče je, kako je naglešeno, prilika da se čovek udalji od svakodnevne žurbe i u miru razmotri događaje koji su obeležili protekli dan.
Jedan od najpoštovanijih pravoslavnih podvižnika, upozoravao je da će se presudna razlika između onih koji će prepoznati obmanu i onih koji će joj poverovati pokazati tamo gde je mnogi najmanje traže.
U besedi za četvrtak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o stradanju pravednika, prolaznoj slavi i sudovima Božjim koji prevazilaze ljudsko razumevanje.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog mučenika Longina Sotnika po starom kalendaru, dok crkve koje koriste novi kalendar obeležavaju Svetu mučenicu Anastasiju Rimljanku i Prepodobnog Avramija. Katolička crkva spominje Svetog Narcisa Jerusalimskog, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Prepodobna mati Paraskeva, koja se smatra se i zaštitnicom žena i nemoćnih, jedna je od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu.
Uzbudljiva priča o Tari i njenim drugarima, neobičnoj tajni na krovu zgrade i pouci Prepodobne mati Paraskeve da se prava ljubav prema Bogu pokazuje brigom za druge.
Od molbi za zdravlje i duševni mir do molitava za porodicu i pokoj upokojenih, donosimo tri molitve Prepodobnoj mati Paraskevi, kao i video-snimak molitve koju sveštenici čitaju nad njenim moštima.
Čovek lako počne da veruje da ga njegovi gresi određuju, pa zaboravi na vrline koje mu je Bog podario. Starac Emilijan objašnjava šta nas zaista udaljava od borbe za sopstvenu dušu.
Rimski vojnik prisustvovao je raspeću na Golgoti, a kada je posvedočio vaskrsenju, njegovi protivnici pokušali su da ga ućutkaju.
Protojerej Andrej Eefanov objašnjava zašto se javljaju ovakve misli, kako da se izborimo sa strahom od gubitka roditelja i kada je važno potražiti stručnu pomoć.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News