Iako ;ovek zabrinutost često doživljava kao znak odgovornosti, ona može prerasti u stalnu unutrašnju napetost.
Briga za zdravlje, porodicu i budućnost postala je deo svakodnevnog života mnogih ljudi. Čovek često unapred razmišlja o tome šta bi moglo da se dogodi, strahuje zbog najmanjeg simptoma, brine za svoje najbliže i pokušava da predvidi svaki mogući problem.
Iako takvu zabrinutost često doživljava kao znak odgovornosti, ona može prerasti u stalnu unutrašnju napetost.
Upravo o takvom stanju govori sveštenik Aleksandar Praščević, postavljajući pitanje da li čovek, kada se unapred brine za svaki detalj svog života, zapravo preuzima teret koji ne može da nosi.
Prema njegovim rečima, čovek kroz neprestanu brigu može da poveruje da sve mora sam da kontroliše, kao da od njega zavisi svaki događaj i ishod u životu. Takav način razmišljanja, kako objašnjava, povezan je sa gordošću i udaljavanjem od poverenja u Boga.
Na istu opasnost ranije je upozoravao i starac Tadej, čije reči otac Aleksandar navodi:
- Mi preterano brinemo jer potajno u sebi mislimo da sve zavisi isključivo od nas i da su svi konci života samo u našim rukama, a to je zapravo gorak ukus gordosti.
Umesto neprekidnog strahovanja i pokušaja da unapred kontroliše sve okolnosti, čovek, prema njegovim rečima, treba da učini ono što je do njega, ali da teret ishoda ne nosi kao da je isključivo njegov.
- Pokušajte da na vreme skinete taj teret sa svojih leđa. Učinite sve što od vas zavisi, dajte svoj maksimum, a brigu zamenite molitvom i poverenjem u Boga.
BONUS VIDEO
Briga je postala stalni saputnik savremenog čoveka, tiha senka koja ga prati i danju i noću.
Posebno težak može biti osećaj da je čovek izgubio i ono poslednje na šta se oslanjao.
Strah je prirodna ljudska reakcija, ali on postaje opasan kada nam zarobi dušu i udalji nas od Boga.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Iako ;ovek zabrinutost često doživljava kao znak odgovornosti, ona može prerasti u stalnu unutrašnju napetost.
Sveti oci su uvek naglašavali da, ma kakvo dete da je, ne treba ga posmatrati kao problem koji treba "slomiti“, već kao ličnost koju treba oblikovati.
Krompir, crni luk i jaja uz malo masti daju jelo koje je nekada bilo jednostavno rešenje za gladne pastire i ukućane.
Njihov spomen vezivao se za obnovljeni hram u Jasenovcu osamdesetih godina i kalendare Slobodne mitropolije u Novoj Gračanici, a zatim je odlukom Svetog arhijerejskog sabora iz 2010. godine ustanovljen za celu Srpsku pravoslavnu crkvu.
Porodica je u središtu hrišćanskog života, pa se i prostor u kojem ona živi ne posmatra samo kao građevina, već kao mesto zajedništva i porodičnog života.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Nema ništa što u Bogu neće biti dobro, tvrdi otac Makarije.
Mnogi običaji imaju svoje mesto u tradiciji i mogu biti deo života verujućeg naroda, ali nisu svi običaji crkvene zapovesti.
Patrijarh Pavle posebno je naglašavao da čovek može podneti i najveća iskušenja kada zna njihov smisao.
Sveto pismo nas iznova podseća da je Gospod onaj koji upravlja istorijom, narodima i životom svakog čoveka.
Sveti oci su uvek naglašavali da, ma kakvo dete da je, ne treba ga posmatrati kao problem koji treba "slomiti“, već kao ličnost koju treba oblikovati.
Porodica je u središtu hrišćanskog života, pa se i prostor u kojem ona živi ne posmatra samo kao građevina, već kao mesto zajedništva i porodičnog života.
U nazaretskoj sinagogi Hristos je objavio da se pred okupljenima ispunilo ono što je vekovima ranije prorekao Isaija, a vladika Nikolaj objašnjava značaj tih reči za Hristovu misiju i Božju milost.
Ponekad izgovaramo svete reči dok nam misli lutaju na sve strane, a veliki svetitelj našeg vremena ostavio je jednostavan savet kako da se čovek sabere i sa ljubavlju obrati Hristu.
Sveti oci su uvek naglašavali da, ma kakvo dete da je, ne treba ga posmatrati kao problem koji treba "slomiti“, već kao ličnost koju treba oblikovati.
Duša poseduje svojevrsni duhovni mehanizam upravljanja telom, a kao primer za to je fantomski bol, tvrdi otac Danil.
Sveti oci nisu slučajno uzdržanje od hrane, kao i od alkohola, smatrali važnim delom duhovne borbe.
U srpskom narodu ovaj dan poznat je i kao jesenji Sveti Jovan i Jovan Glavosek.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Polaganje pojasa Presvete Bogorodice po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Kornilije, satnik. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Jovana Zlatoustog, dok Jevreji danas slave drugi dan Roš Hašane, a muslimani nemaju veliki praznik.
Ponekad izgovaramo svete reči dok nam misli lutaju na sve strane, a veliki svetitelj našeg vremena ostavio je jednostavan savet kako da se čovek sabere i sa ljubavlju obrati Hristu.
Nakon uspenja Presvete Bogorodice, njen pojas pripao je Svetom apostolu Tomi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
