Sve veći broj ljudi muči anksioznost.
Sve veći broj ljudi žali na teskobu, konstantan osećaj unutrašnjeg nemira, pritiska u grudima i straha od onoga što donosi sutrašnji dan.
Ono što su naši stari nekada kratko zvali "težina na duši“, savremena nauka naziva anksioznošću, a svedoci smo da ovaj fenomen poprima razmere tihe pandemije modernog društva.
I dok psiholozi i psihijatri upozoravaju da je uzrok ovog stanja to što naš nervni sistem jednostavno nije dizajniran za količinu informacija i brzinu života kojoj smo danas izloženi, Crkva na to gleda iz drugog ugla.
Naime, u pravoslavnom učenju, takva stanja ne posmatraju se samo kao posledica spoljašnjih okolnosti, već se pažnja usmerava i na duhovnu borbu koja se odvija u čovekovoj duši.
U kontekstu pravoslavne teologije, anksioznost i teskoba su posledica demonskog uticaja, koji se prvenstveno ostvaruje kroz perfidne napade na čovekov um i srce.
Sveti oci i pravoslavni duhovnici ovo stanje ne posmatraju kao fenomen, već kao realnu duhovnu borbu u kojoj demoni koriste čovekove slabosti kako bi ga udaljili od unutrašnjeg mira i Boga. One to rade tako što čoveku podmeću uznemirujuće misli i navode ga da ih prihvati kao svoje.
Kada čovek upadne u njihovu zamku, javljaju se i paničan strah, hronična anksioznost i depresija.
O tome je govorio i starac Pajsije Svetogorac.
"Tamo gde su prisutni duševna teskoba i očajanje - tu je demonski uticaj. Ne uznemiravajte se dušom ni zbog čega. Duševna teskoba dolazi od đavola. Kada vidite duševnu teskobu, znajte da je tu svojim repom zamrsio tangalaška (podrugljiv naziv za demona p.a)".
Bonus video
Pravoslavna vera uči da je pokajanje put povratka Bogu i da čovek ne treba da veruje da je njegov greh veći od Božje milosti.
Hrišćanin je pozvan da se Bogu obraća i u radosti i u nevolji, verujući da nijedna teškoća nije izvan njegovog promisla.
Iako ;ovek zabrinutost često doživljava kao znak odgovornosti, ona može prerasti u stalnu unutrašnju napetost.
Preosetljivi ljudi mnogo stradaju, govorio je starac Tadej.
Sve veći broj ljudi muči anksioznost.
Posle zdravstvenih problema, starici je potrebna je svakodnevna pomoć, a porodica traži način da joj obezbedi odgovarajuću negu; sveštenik Viktor Nikišov ukazao je na ono što u takvoj situaciji treba uzeti u obzir.
Praznik je počeo liturgijom u manastiru i besedom sveštenika Jovana Cvetkovića o veri i istrajnosti svetih Joakima i Ane, a potom je ulicama grada prošla svečana litija.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice, posle svete liturgije i lomljenja slavskog kolača, vernici su prošli ulicama grada moleći se za mir, zdravlje i napredak.
U besedi za utorak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz Hristove reči pokazuje zašto ni dela, Sveto Pismo i svedočanstvo Oca nisu dovoljni čoveku koji odbija da poveruje.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Mnogi običaji imaju svoje mesto u tradiciji i mogu biti deo života verujućeg naroda, ali nisu svi običaji crkvene zapovesti.
Patrijarh Pavle posebno je naglašavao da čovek može podneti i najveća iskušenja kada zna njihov smisao.
Iako je Crkva zvanično ne naziva „isceliteljkom od depresije“, brojni vernici svedoče da su kroz molitvu Svetoj Kirijakiji pronašli mir, snagu i nadu.
Pouka svetogorskog podviznika otkriva zašto nije svaki bol štetan i kako razlikovati tugu koja udaljava od Boga od one koja vodi ka pokajanju i duhovnoj obnovi.
Posle zdravstvenih problema, starici je potrebna je svakodnevna pomoć, a porodica traži način da joj obezbedi odgovarajuću negu; sveštenik Viktor Nikišov ukazao je na ono što u takvoj situaciji treba uzeti u obzir.
U besedi za utorak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz Hristove reči pokazuje zašto ni dela, Sveto Pismo i svedočanstvo Oca nisu dovoljni čoveku koji odbija da poveruje.
Reči velikog rumunskog duhovnika o anđelu sa krštenja otvaraju pitanje koje vekovima zaokuplja vernike: ko prati čoveka kada napusti ovaj svet i kakvu mu poruku tada donosi.
Protojerej Andrej Efanov objašnjava ko može da pominje imena na proskomidiji.
Sve veći broj ljudi muči anksioznost.
Njihov život obeležili su vera, molitva i strpljenje, a nakon više decenija bezdetnosti, u dubokoj starosti dobili su kćerku koja će postati majka Gospoda Isusa Hrista.
Utehu nećemo naći ni u čemu zemaljskom već samo u Bogu, poručila je mati današnjim ženama.
Sedmi Festival manastirskih proizvoda održan je 19. i 20. septembra ispred Hrama Svetog Save, gde su posetioci mogli da upoznaju rad monaških zajednica i da na jednom mestu vide njihove brojne proizvode.
Njihov život obeležili su vera, molitva i strpljenje, a nakon više decenija bezdetnosti, u dubokoj starosti dobili su kćerku koja će postati majka Gospoda Isusa Hrista.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice patrijarh srpski služio je liturgiju u Sabornoj crkvi u Beogradu, a tokom bogosluženja u svešteni čin đakona rukopoložen je Filip Vuletaš.
Protojerej Andrej Efanov objašnjava ko može da pominje imena na proskomidiji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
