Pravoslavna vera uči da je pokajanje put povratka Bogu i da čovek ne treba da veruje da je njegov greh veći od Božje milosti.
Postoje trenuci kada čovek, suočen sa sopstvenim gresima, počinje da veruje da je previše pogrešio i da mu Bog više neće oprostiti. Što je greh teži, to se u čoveku može javiti snažniji strah da je izgubio Božju ljubav i da za njega više nema mesta pred Gospodom.
Upravo pitanje Božjeg oproštaja i granice njegove milosti jedno je od najtežih sa kojima se čovek suočava kada pogleda u sopstveni život.
Pravoslavna vera uči da je pokajanje put povratka Bogu i da čovek ne treba da veruje da je njegov greh veći od Božje milosti. U Svetom pismu više puta se govori o Božjem praštanju, a Crkva kroz svetu tajnu ispovesti poziva čoveka da iskreno prizna svoje grehe i zatraži oproštaj.
Čak i kada čovek zna da je teško pogrešio, pitanje nije samo u njegovoj krivici, već i u tome da li veruje da ga Gospod još prima. Očajanje nastaje onda kada čovek počne da misli da je za njega Božja milost zatvorena i da više ne može da bude "pomilovan".
Crkva tvrdi, da se ovakvim mislima nikad ne treba predavati i verovati u njih, jer dolaze od nečastivog, čiji je cilj upravo da čoveka u nju ubedi i tako ga odvoji od Boga.
Upravo o tme je svojevremeno govorio i starac Siluan Atonski, ukazujući na Božju ljubav prema čoveku, koja je tolika, da nema greha koji mu neće oprostiti, ako se za njega iskreno pokaje:
"Neki očajavaju i misle da im Gospod neće oprostiti grehe. Takve su misli od đavola. Gospod je tako mnogomilostiv da mi to ne možemo ni shvatiti. Onaj čija se duša ispunila ljubavlju Božijom u Duhu svetom, zna koliko Gospod voli čoveka."
Bonus video
Ništa se ne dešava bez Božijeg dopuštenja, govorio je starac Jefrem.
Posebno težak može biti osećaj da je čovek izgubio i ono poslednje na šta se oslanjao.
U pravoslavnom hrišćanstvu, odnos prema teškoćama povezan je sa trpljenjem, smirenjem i poverenjem u Boga.
Najveća zabluda savremenog sveta jeste sigurnost u "novo sutra".
Kaže da danas oko nas kruže razne prefinjene jeresi i sablažnjavaju mnoge ljude, govoreći da su duše paisivne, da spavaju, da pored svoga tela čekaju i i svoje vaskrsnće i slične otrovne i zlobne bogoboračke reči, ali da to nije tačno.
U besedi za 13. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički govori o skrivenim okovima greha i o sili Hrista koja oslobađa i iz najdubljeg mraka – jačoj od smrti i ada.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Patrokla i Svetog mučenika Mirona po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti patrijarsi Aleksandar, Jovan i Pavle Carigradski. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Margarete Vard, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedan od najvećih crkvenih učitelja objasnio je kako se ova unutrašnja slabost ne zadržava samo na čoveku koji je nosi, već se širi i na njegove odnose.
Mnogi ljudi dolazili su mu tražeći pomoć, a svetac je svoju slavu pripisivao Bogu, a ne sebi.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Sveti oci učili su da svaka greška može da postane pouka ukoliko čovek iz nje izvuče duhovnu korist.
Ruski svetitelj je objasnio kako mala slabost čoveka može koštati spasenja.
Tumačeći završnu poruku iz Jevanđelja po Luki, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički govori o jednostavnom, ali presudnom koraku koji otvara vrata Božje milosti i vodi čoveka od pada ka oproštaju, radosti i večnom životu.
Svaki susret sa drugim čovekom prilika je da pokažemo kakvi smo u dubini duše.
Kaže da danas oko nas kruže razne prefinjene jeresi i sablažnjavaju mnoge ljude, govoreći da su duše paisivne, da spavaju, da pored svoga tela čekaju i i svoje vaskrsnće i slične otrovne i zlobne bogoboračke reči, ali da to nije tačno.
U besedi za 13. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički govori o skrivenim okovima greha i o sili Hrista koja oslobađa i iz najdubljeg mraka – jačoj od smrti i ada.
Jedan od najvećih crkvenih učitelja objasnio je kako se ova unutrašnja slabost ne zadržava samo na čoveku koji je nosi, već se širi i na njegove odnose.
Mnogi posle ovakvog sna počinju da traže skrivene poruke i znakove, ali Crkva savetuje drugačiji odnos prema snovima i upućuje nas na ono što zaista možemo učiniti za svoje preminule bližnje.
Mnogi ljudi dolazili su mu tražeći pomoć, a svetac je svoju slavu pripisivao Bogu, a ne sebi.
Predanje o ovoj ikoni vezano je za kneza Avgara iz Edese, koji je, teško oboleo od gube, čuo za Hrista i njegova čudesna isceljenja.
Pravoslavno predanje majčinstvo ne posmatra samo kao životnu ulogu, već kao veliku odgovornost pred Bogom.
Dok savremeni čovek starost često posmatra kao period gubitka, slabosti i povlačenja iz života, otac Andrej Tkačov ukazuje na njenu dublju svrhu.
Recept iz domaće kuhinje donosi jednostavnu poslasticu od nekoliko sastojaka, sa vazdušastim slojevima i bogatim čokoladnim punjenjem koje će obradovati i najmlađe i odrasle.
U manastiru Preobraženje Ovčarsko obavljen je svečani čin monaškog postriga u malu shimu, pred brojnim sveštenstvom, monaštvom i vernim narodom.
Odluka o tome sa kim će čovek zasnovati porodicu nije mala ni prolazna.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
