Pravoslavna vera uči da je pokajanje put povratka Bogu i da čovek ne treba da veruje da je njegov greh veći od Božje milosti.
Postoje trenuci kada čovek, suočen sa sopstvenim gresima, počinje da veruje da je previše pogrešio i da mu Bog više neće oprostiti. Što je greh teži, to se u čoveku može javiti snažniji strah da je izgubio Božju ljubav i da za njega više nema mesta pred Gospodom.
Upravo pitanje Božjeg oproštaja i granice njegove milosti jedno je od najtežih sa kojima se čovek suočava kada pogleda u sopstveni život.
Pravoslavna vera uči da je pokajanje put povratka Bogu i da čovek ne treba da veruje da je njegov greh veći od Božje milosti. U Svetom pismu više puta se govori o Božjem praštanju, a Crkva kroz svetu tajnu ispovesti poziva čoveka da iskreno prizna svoje grehe i zatraži oproštaj.
Čak i kada čovek zna da je teško pogrešio, pitanje nije samo u njegovoj krivici, već i u tome da li veruje da ga Gospod još prima. Očajanje nastaje onda kada čovek počne da misli da je za njega Božja milost zatvorena i da više ne može da bude "pomilovan".
Crkva tvrdi, da se ovakvim mislima nikad ne treba predavati i verovati u njih, jer dolaze od nečastivog, čiji je cilj upravo da čoveka u nju ubedi i tako ga odvoji od Boga.
Upravo o tme je svojevremeno govorio i starac Siluan Atonski, ukazujući na Božju ljubav prema čoveku, koja je tolika, da nema greha koji mu neće oprostiti, ako se za njega iskreno pokaje:
"Neki očajavaju i misle da im Gospod neće oprostiti grehe. Takve su misli od đavola. Gospod je tako mnogomilostiv da mi to ne možemo ni shvatiti. Onaj čija se duša ispunila ljubavlju Božijom u Duhu svetom, zna koliko Gospod voli čoveka."
Bonus video
Ništa se ne dešava bez Božijeg dopuštenja, govorio je starac Jefrem.
Posebno težak može biti osećaj da je čovek izgubio i ono poslednje na šta se oslanjao.
U pravoslavnom hrišćanstvu, odnos prema teškoćama povezan je sa trpljenjem, smirenjem i poverenjem u Boga.
Najveća zabluda savremenog sveta jeste sigurnost u "novo sutra".
Reči blaženopočivšeg srpskog patrijarha Pavla otkrivaju zašto sujeta i gordost dovode do nesporazuma i kako da sačuvamo unutrašnji mir čak i kada nas drugi provociraju.
Njihovo žitije govori o mladiću koji je želeo da osvoji Justinu po svaku cenu, ali i o preobražaju čoveka koji je napustio dotadašnji put i postao Hristov služitelj.
Sve je manje vernika na misama, a nedostatak sveštenika primorava nadbiskupiju na veliku reorganizaciju parohija.
Poglavar Rimokatoličke crkve oglasio se nakon operacije pluća u Rimu, zamolio vernike da nastave da se mole za njega.
Poglavar Srpske pravosalvne crkve pozvao vernike u Sidneju da čuvaju zajedništvo, praštaju i ne dozvole da ih mržnja razdvoji.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Čovek teži smirenju, a istovremeno teško priznaje da je pogrešio.
Povrediti drugog, to je teška rana, upozorava mitropolit.
Čovek često sreću poistovećuje sa ispunjenjem sopstvenih želja, ne razmišljajući da ono što želi možda nije u skladu sa Božijom voljom.
Hristovo učenje nije bilo i nije ni danas prilagođeno ljudskim željama, već je pozivalo i poziva na promenu iznutra, što savremenom čoveku nimalo ne odgovara.
Reči blaženopočivšeg srpskog patrijarha Pavla otkrivaju zašto sujeta i gordost dovode do nesporazuma i kako da sačuvamo unutrašnji mir čak i kada nas drugi provociraju.
Veliki ruski podvižnik govorio je o značaju obraćanja Presvetoj Bogorodici u trenucima straha, nemira i životnih iskušenja.
U besedi za sredu 20. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava kako loša pomisao prerasta u greh, a loš primer može da odvede i druge na stranputicu.
Pravoslavni podvižnik objašnjava zašto je važno prepoznati sopstvene slabosti, osloboditi se potrebe da uvek budemo u pravu i kroz smirenje se otvoriti za Božju blagodat.
Obeležamo praznik posvećen čudesnom javljanju Majke Božje u carigradskoj crkvi Vlaherni.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Brojna pitanja prate veliki bogorodični praznik koji se obeležava 14. oktobra po gregorijanskom kalendaru.
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Iz Pres-službe Svete Stolice najavljeno je novo obaveštenje o oporavku poglavara Rimokatoličke crkve, koji se nalazi pod lekarskim nadzorom u rimskoj bolnici Đemeli.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
