Predanje o ovoj ikoni vezano je za kneza Avgara iz Edese, koji je, teško oboleo od gube, čuo za Hrista i njegova čudesna isceljenja.
Srpska pravoslavna crkva 29. avgusta praznuje Nerukotvorenu ikonu Gospoda Isusa Hrista, jednu od najstarijih i najpoštovanijih svetinja hrišćanskog sveta. Predanje o ovoj ikoni vezano je za kneza Avgara iz Edese, koji je, teško oboleo od gube, čuo za Hrista i njegova čudesna isceljenja.
U vreme kada je Gospod propovedao Jevanđelje i isceljivao ljude od različitih bolesti, knez Avgar poslao je u Palestinu svog izaslanika Ananiju sa pismom za Hrista. U njemu je molio Spasitelja da dođe u Edesu i isceli ga.
Ukoliko Gospod ne bi mogao da dođe, Avgar je naredio Ananiji da naslika Hristov lik i donese mu ga, verujući da će mu i sam lik Spasitelja doneti isceljenje.
Isus Hristos nije otišao u Edesu, jer se približavalo vreme Njegovog stradanja i to je napisao knezu. Međutim, dogodilo se nešto što je ostalo zapisano u crkvenom predanju kao jedno od velikih čuda. Gospod je uzeo ubrus, prislonio ga na svoje lice, a na platnu se čudesno utisnuo njegov lik. Tako je nastala Nerukotvorena ikona - lik Gospoda Isusa Hrista koji nije načinila ljudska ruka.
Spasitelj je ubrus predao Ananiji i poručio da će Avgar preko njega dobiti isceljenje. Kada je knez primio svetinju, celivao je lik Hristov i guba je gotovo potpuno nestala sa njegovog tela. Ostao je još samo trag bolesti na njegovom licu.
Ubrzo potom u Edesu je stigao apostol Tadej, jedan od Hristovih učenika. On je propovedao Jevanđelje, iscelio Avgara i krstio ga. Knez je tada odbacio idolopoklonstvo i naredio da se Nerukotvorena ikona postavi iznad gradske kapije. Ikona je bila pričvršćena za drvo, ukrašena zlatnim ramom i biserima, a ispod nje su bile ispisane reči:
"Hriste Bože, niko se neće postideti, ko se u Tebe nada.“
Nerukotvorena ikona tako je postala javno svedočanstvo Avgarove vere u Hrista. Međutim, nekoliko pokolenja kasnije, jedan od njegovih potomaka vratio se idolopoklonstvu. Zbog toga je episkop Edeski, želeći da sačuva svetinju od skrnavljenja, noću zazidao ikonu iznad gradske kapije.
Prošli su vekovi, a sećanje na zazidanu svetinju vremenom je palo u zaborav. Prema crkvenom predanju, u vreme vizantijskog cara Justinijana, Persijanci su napali Edesu. Grad se našao u velikoj opasnosti, a stanovnici su strahovali od njegovog pada.
Tada je episkop Edeski Evlavije imao viđenje Presvete Bogorodice, koja mu je otkrila da se iznad gradske kapije nalazi davno zaboravljena ikona Hristova. Kada je svetinja pronađena, pred njom je zapaljeno kandilo koje je, prema predanju, vekovima gorelo.
Nerukotvoreni lik Hristov ponovo je iznesen pred narod, a njegova pojava bila je znak nade za Edesu. U predanju Crkve ostalo je zapisano da je upravo silom ove svetinje, persijska vojska bila pobeđena, a grad sačuvan.
Bonus video
Đakon iz Katane prošao je kroz tamnicu, gladovanje i surovo mučenje, ali ono što je učinio neposredno pre smrti ostalo je zabeleženo kao snažno svedočanstvo vere u Hrista.
Pred carem Dioklecijanom nisu se odrekli vere, a posle tri godine provedene u tamnici bačeni su u užarenu peć zajedno sa drugim hrišćanima.
Najpre je bio rimski vojnik zadužen da čuva hrišćanskog zatvorenika, a upravo taj susret doveo ga je do vere zbog koje će kasnije pred carem odbiti da se odrekne Hrista.
Za Jerusalim je upozorio da će stradati zbog bezakonja njegovih poglavara, koji uzimaju mito, sveštenika koji uče za platu i proroka koji gataju za novac.
Predanje o ovoj ikoni vezano je za kneza Avgara iz Edese, koji je, teško oboleo od gube, čuo za Hrista i njegova čudesna isceljenja.
Pržena pastrmka puni se smesom od tucanih oraha, prezle, peršuna, belog luka i limuna, a priprema je sasvim jednostavna.
Sekretar Eparhije kruševačke podseća na događaj koji je Presveta Bogorodica radosno očekivala i otkriva zašto ovaj dan nije samo uspomena na njeno upokojenje.
Pravoslavno predanje majčinstvo ne posmatra samo kao životnu ulogu, već kao veliku odgovornost pred Bogom.
Crkveno predanje govori o čudesnom okupljanju Hristovih učenika u Jerusalimu, dok jedan od apostola nije uspeo da stigne na vremem a ovaj neobični prizor vekovima je nadahnjivao pravoslavne ikonopisce.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Ovaj veliki hrišćanski praznik predstavlja uspomenu na smrt (uspenje) Bogorodice i dan kada se ona uznela na nebo.
Dok je trpeo stradanje, zahvaljivao je Bogu i ukoravao cara zbog njegovog neznaboštva.
Njegov život obeležili su ljubav prema Gospodu, propovedanje Jevanđelja i stradanje za veru.
Sve nevolje prihvatao je Hrista radi, ne odričući se vere koju je ispovedao.
Sekretar Eparhije kruševačke podseća na događaj koji je Presveta Bogorodica radosno očekivala i otkriva zašto ovaj dan nije samo uspomena na njeno upokojenje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Uspenje Presvete Bogorodice po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobni Mojsej Murin. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Avgustina, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Ovaj veliki hrišćanski praznik predstavlja uspomenu na smrt (uspenje) Bogorodice i dan kada se ona uznela na nebo.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Miheja po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobni Pimen Veliki. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Monike, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Predanje o ovoj ikoni vezano je za kneza Avgara iz Edese, koji je, teško oboleo od gube, čuo za Hrista i njegova čudesna isceljenja.
Pravoslavno predanje majčinstvo ne posmatra samo kao životnu ulogu, već kao veliku odgovornost pred Bogom.
Dok savremeni čovek starost često posmatra kao period gubitka, slabosti i povlačenja iz života, otac Andrej Tkačov ukazuje na njenu dublju svrhu.
Ovaj veliki hrišćanski praznik predstavlja uspomenu na smrt (uspenje) Bogorodice i dan kada se ona uznela na nebo.
Iako se na Veliku Gospojinu završava dvonedeljno uzdržanje, pravilo zavisi i od dana u koji praznik pada.
U besedi za petak 13. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Isaijino proročanstvo o rođenju Spasitelja i otkriva duboko značenje imena kojima je Hristos najavljen.
Pročitajte molitvene stihove posvećene Presvetoj Bogorodici i saznajte zašto vernici sa posebnom ljubavlju traže njeno zastupništvo i pomoć.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
