Od dovratnika do vitrine, neke navike u rasporedu svetinja potiču iz pogrešnih tumačenja, a prema učenju Crkve, mesto koje im dajemo otkriva koliko razumemo njihovu pravu ulogu u svakodnevnom životu.
U mnogim domovima ikona stoji tamo gde se "uvek stavljala", bez mnogo razmišljanja o tome šta zapravo predstavlja. U pravoslavnoj tradiciji ona nije ni ukras, ni talisman, niti dekoracija koja popunjava zid, već prozor ka duhovnom iskustvu, mesto susreta, pažnje i sabranosti. Upravo zato, pitanje gde ikona stoji u kući nije stvar estetike ili navike, već odnosa prema veri.
- Ikona se postavlja u najsvečanijoj prostoriji, trpezariji ili dnevnoj sobi, i to uvek na istočnom ili zapadnom zidu - ističe se na sajtu Eparhije šumadijske.
Međutim, postoje mesta u domu na kojima prisustvo ikone potpuno gubi smisao ili šalje pogrešnu poruku, ne zato što su zabranjena, već zato što zamagljuju ono najvažnije, unutrašnju tišinu koju bi trebalo da prizove.
U mnogim domovima zadržalo se uverenje da ikona iznad dovratnika „čuva kuću od zla“. Ipak, takav pogled više pripada starim magijskim obrascima nego hrišćanskom iskustvu. Ikona nije znak koji štiti prag niti sredstvo kojim se „obezbeđuje“ prostor. Kada se postavi iznad vrata, lako može uneti osećaj strepnje, kao da je dom tvrđava koju treba braniti. Vera, međutim, govori drugačije: Bog nije vezan za ulaz ni za zid, niti boravi samo tamo gde ga „postavimo“. Njegovo prisustvo ne poznaje granice prostora.
Prisustvo ikone u spavaćoj sobi nije sporno, ali zahteva meru i osećaj za prostor. Najprimerenije je da bude postavljena uz uzglavlje, blago skrajnuta, a ne kao centralno mesto iznad kreveta ili naspram njega.
Kada je okrenuta pravo ka mestu intime, može izazvati nelagodu, kao da se narušava prirodna ravnoteža prostora. Ikona poziva na mir i sabranost, a ne na unutrašnju napetost. Upravo u toj meri između svakodnevnog i svetog leži njena prava snaga.
Ako se ne promisli, spajanje svetog i svakodnevnog lako zamagli značenje i jednog i drugog. Ikona upućuje na sabranost i unutrašnji mir, dok predmeti poput kozmetike ili poslovnih papira pripadaju ritmu obaveza i prolaznosti. Kada se nađu na istom mestu, prostor gubi jasnoću: da li je to kutak za molitvu ili deo svakodnevne rutine? Zato je prirodnije da prostor oko ikone ostane jednostavan i rasterećen.
Kuhinja nosi duh zajedništva i zahvalnosti, ali to ne znači da je svaki njen deo pogodan za ikonu. Para, toplota i svakodnevna užurbanost lako narušavaju dostojanstvo mesta na kojem ona stoji.
Ako se već nalazi u kuhinji, bolje je da to bude miran, izdvojen ugao, dalje od šporeta i sudopere. Čistoća i smirenost prostora čuvaju i njen smisao.
Ikona među suvenirima i dekoracijom lako postaje samo još jedan predmet u nizu. U takvom okruženju gubi svoju tišinu i dubinu i pretvara se u deo dekoracije. Ona ne traži pažnju, ali zahteva izdvojenost. Ne treba da deli prostor sa predmetima koji odvlače pogled, već da ima svoje mesto gde se pogled prirodno zaustavlja.
Iako može delovati praktično iskoristiti prazan zid, ovakvi prostori nisu primereni za ikonu. Ne zbog same funkcije prostora, već zbog značenja koje nosi svakodnevica koja se tu odvija. Poštovanje se ogleda i u izboru mesta. U ovom slučaju, primerenije je odabrati neutralan detalj.
Najtiša, ali možda i najvažnija greška jeste kada ikona stoji u prostoru bez stvarnog odnosa prema njoj. Ostaje jer je „tako rečeno“, bez pažnje i svesti o njenom značenju.
Takvo prisustvo lako prerasta u prazninu. U tom slučaju, iskrenije je skloniti je nego je držati bez smisla. Suština nije u pravilima, već u razumevanju. Ikona nije ni ukras ni zaštita, ona je znak unutrašnjeg odnosa.
Sve je transparentno i od neprocenjivih predmeta vas deli nekoliko milimetara stakla.
Sve što je pred ikonama nije otpad, već deo svetinje. Jedan od najpoznatijih duhovnika sa Svete gore otkriva kako da sačuvate blagodat i svetinju u svom domu.
Osnovne ikone u svakom pravoslavnom domu jesu ikona Gospoda Isusa Hrista, ikona Presvete Bogorodice i ikona porodične krsne slave.
U ovim prostorima brišu se uobičajene granice - dolaze i vernici i oni koji to nisu, privučeni mirom, razgovorom i atmosferom koja ne nameće, već poziva na zadržavanje.
Od Oksforda i Atine do manastira Ćelije kod Valjeva, Blagoje Popović izabrao je život bez priznanja i komfora, ostavivši delo koje i danas snažno oblikuje pravoslavno mišljenje u Srbiji i izvan nje.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Svakodnevni vodič kroz Petrovski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama velikih svetitelja pravoslavlja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Justina Filosofa i Prepodobnog Justina Ćelijskog po novom i Svetog proroka Jeliseja po starom kalendaru. Katolička Crkva obeležava spomen Svetog Rufina, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedan od najvećih crkvenih učitelja objasnio je kako se ova unutrašnja slabost ne zadržava samo na čoveku koji je nosi, već se širi i na njegove odnose.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Otkrijte duboku simboliku odabira Blažene Ksenije da nakon što joj se muž upokojio, nosi njegovu odeću i kako je kroz ovu transformaciju postala snažan svetionik vere i duhovnog oslobođenja.
Branković godinama gradi bratske veze Srbije sa pravoslavnim narodima širom sveta i kao ambasador svetosavlja sa članovima udruženja je rado viđen, gde god se nađe.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Svakodnevni vodič kroz Petrovski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama velikih svetitelja pravoslavlja.
Jedan od najvećih crkvenih učitelja objasnio je kako se ova unutrašnja slabost ne zadržava samo na čoveku koji je nosi, već se širi i na njegove odnose.
Mnogi ga nose svakodnevno, ali retko ko zna šta Crkva zapravo uči o njegovom značenju.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Iako se razlikuju po obredima, istoriji i teološkim učenjima, hrišćanstvo, islam i judaizam dele vrednosti koje vekovima oblikuju živote miliona ljudi: mir, milosrđe, porodicu, praštanje i brigu za bližnjeg.
Prema Svetom pismu, čovek nije samo telo, nego je i duša.
Pravoslavno učenje podseća da nijedna nevolja koja nas zadesi nije lišena smisla i da Gospod, čak i kada ćuti, ne napušta čoveka.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
