Od dovratnika do vitrine, neke navike u rasporedu svetinja potiču iz pogrešnih tumačenja, a prema učenju Crkve, mesto koje im dajemo otkriva koliko razumemo njihovu pravu ulogu u svakodnevnom životu.
U mnogim domovima ikona stoji tamo gde se "uvek stavljala", bez mnogo razmišljanja o tome šta zapravo predstavlja. U pravoslavnoj tradiciji ona nije ni ukras, ni talisman, niti dekoracija koja popunjava zid, već prozor ka duhovnom iskustvu, mesto susreta, pažnje i sabranosti. Upravo zato, pitanje gde ikona stoji u kući nije stvar estetike ili navike, već odnosa prema veri.
- Ikona se postavlja u najsvečanijoj prostoriji, trpezariji ili dnevnoj sobi, i to uvek na istočnom ili zapadnom zidu - ističe se na sajtu Eparhije šumadijske.
Međutim, postoje mesta u domu na kojima prisustvo ikone potpuno gubi smisao ili šalje pogrešnu poruku, ne zato što su zabranjena, već zato što zamagljuju ono najvažnije, unutrašnju tišinu koju bi trebalo da prizove.
U mnogim domovima zadržalo se uverenje da ikona iznad dovratnika „čuva kuću od zla“. Ipak, takav pogled više pripada starim magijskim obrascima nego hrišćanskom iskustvu. Ikona nije znak koji štiti prag niti sredstvo kojim se „obezbeđuje“ prostor. Kada se postavi iznad vrata, lako može uneti osećaj strepnje, kao da je dom tvrđava koju treba braniti. Vera, međutim, govori drugačije: Bog nije vezan za ulaz ni za zid, niti boravi samo tamo gde ga „postavimo“. Njegovo prisustvo ne poznaje granice prostora.
Prisustvo ikone u spavaćoj sobi nije sporno, ali zahteva meru i osećaj za prostor. Najprimerenije je da bude postavljena uz uzglavlje, blago skrajnuta, a ne kao centralno mesto iznad kreveta ili naspram njega.
Kada je okrenuta pravo ka mestu intime, može izazvati nelagodu, kao da se narušava prirodna ravnoteža prostora. Ikona poziva na mir i sabranost, a ne na unutrašnju napetost. Upravo u toj meri između svakodnevnog i svetog leži njena prava snaga.
Ako se ne promisli, spajanje svetog i svakodnevnog lako zamagli značenje i jednog i drugog. Ikona upućuje na sabranost i unutrašnji mir, dok predmeti poput kozmetike ili poslovnih papira pripadaju ritmu obaveza i prolaznosti. Kada se nađu na istom mestu, prostor gubi jasnoću: da li je to kutak za molitvu ili deo svakodnevne rutine? Zato je prirodnije da prostor oko ikone ostane jednostavan i rasterećen.
Kuhinja nosi duh zajedništva i zahvalnosti, ali to ne znači da je svaki njen deo pogodan za ikonu. Para, toplota i svakodnevna užurbanost lako narušavaju dostojanstvo mesta na kojem ona stoji.
Ako se već nalazi u kuhinji, bolje je da to bude miran, izdvojen ugao, dalje od šporeta i sudopere. Čistoća i smirenost prostora čuvaju i njen smisao.
Ikona među suvenirima i dekoracijom lako postaje samo još jedan predmet u nizu. U takvom okruženju gubi svoju tišinu i dubinu i pretvara se u deo dekoracije. Ona ne traži pažnju, ali zahteva izdvojenost. Ne treba da deli prostor sa predmetima koji odvlače pogled, već da ima svoje mesto gde se pogled prirodno zaustavlja.
Iako može delovati praktično iskoristiti prazan zid, ovakvi prostori nisu primereni za ikonu. Ne zbog same funkcije prostora, već zbog značenja koje nosi svakodnevica koja se tu odvija. Poštovanje se ogleda i u izboru mesta. U ovom slučaju, primerenije je odabrati neutralan detalj.
Najtiša, ali možda i najvažnija greška jeste kada ikona stoji u prostoru bez stvarnog odnosa prema njoj. Ostaje jer je „tako rečeno“, bez pažnje i svesti o njenom značenju.
Takvo prisustvo lako prerasta u prazninu. U tom slučaju, iskrenije je skloniti je nego je držati bez smisla. Suština nije u pravilima, već u razumevanju. Ikona nije ni ukras ni zaštita, ona je znak unutrašnjeg odnosa.
Sve je transparentno i od neprocenjivih predmeta vas deli nekoliko milimetara stakla.
Sve što je pred ikonama nije otpad, već deo svetinje. Jedan od najpoznatijih duhovnika sa Svete gore otkriva kako da sačuvate blagodat i svetinju u svom domu.
Osnovne ikone u svakom pravoslavnom domu jesu ikona Gospoda Isusa Hrista, ikona Presvete Bogorodice i ikona porodične krsne slave.
U ovim prostorima brišu se uobičajene granice - dolaze i vernici i oni koji to nisu, privučeni mirom, razgovorom i atmosferom koja ne nameće, već poziva na zadržavanje.
U nazaretskoj sinagogi Hristos je objavio da se pred okupljenima ispunilo ono što je vekovima ranije prorekao Isaija, a vladika Nikolaj objašnjava značaj tih reči za Hristovu misiju i Božju milost.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Polaganje pojasa Presvete Bogorodice po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Kornilije, satnik. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Jovana Zlatoustog, dok Jevreji danas slave drugi dan Roš Hašane, a muslimani nemaju veliki praznik.
Ponekad izgovaramo svete reči dok nam misli lutaju na sve strane, a veliki svetitelj našeg vremena ostavio je jednostavan savet kako da se čovek sabere i sa ljubavlju obrati Hristu.
Nakon uspenja Presvete Bogorodice, njen pojas pripao je Svetom apostolu Tomi.
Mitropolit mileševski Atanasije poželeo učenicima da budu radost svojim roditeljima, zavičaju, Srbiji i Srpskoj crkvi, a nakon molitve deca su primila blagoslov i prigodne poklone
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Od drevne tradicije do savremenog umetničkog izraza, u Galeriji Kolarčeve zadužbine susreću se različite škole, tehnike i poetike.
Od narodnih predanja o zaštiti doma i zdravlju do pogrešnog razumevanja uloge ikona, Crkva objašnjava gde se završava iskreno poštovanje svetitelja, a gde počinju verovanja koja nisu deo pravoslavnog učenja.
Otkrijte duboku simboliku odabira Blažene Ksenije da nakon što joj se muž upokojio, nosi njegovu odeću i kako je kroz ovu transformaciju postala snažan svetionik vere i duhovnog oslobođenja.
Branković godinama gradi bratske veze Srbije sa pravoslavnim narodima širom sveta i kao ambasador svetosavlja sa članovima udruženja je rado viđen, gde god se nađe.
U nazaretskoj sinagogi Hristos je objavio da se pred okupljenima ispunilo ono što je vekovima ranije prorekao Isaija, a vladika Nikolaj objašnjava značaj tih reči za Hristovu misiju i Božju milost.
Ponekad izgovaramo svete reči dok nam misli lutaju na sve strane, a veliki svetitelj našeg vremena ostavio je jednostavan savet kako da se čovek sabere i sa ljubavlju obrati Hristu.
Duša poseduje svojevrsni duhovni mehanizam upravljanja telom, a kao primer za to je fantomski bol, tvrdi otac Danil.
Duhovi zla u ljudski um unose misli koje podstiču strah, očajanje, mržnju, zavist, gordost i beznađe.
Duša poseduje svojevrsni duhovni mehanizam upravljanja telom, a kao primer za to je fantomski bol, tvrdi otac Danil.
Sveti oci nisu slučajno uzdržanje od hrane, kao i od alkohola, smatrali važnim delom duhovne borbe.
U srpskom narodu ovaj dan poznat je i kao jesenji Sveti Jovan i Jovan Glavosek.
Poverenje u Boga jedno je od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.
Đaci osnovnih i srednjih škola sa svojim veroučiteljima okupiće se u zavetnom hramu na molitvi za mudrost, istrajnost i napredak u učenju.
Duhovi zla u ljudski um unose misli koje podstiču strah, očajanje, mržnju, zavist, gordost i beznađe.
Krompir, brašno i jaja dovoljni su za osnovu ovog starinskog specijaliteta, koji se kuva poput knedli, a zatim oblaže prženim prezlama ili začinjava alevom paprikom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
