Od dovratnika do vitrine, neke navike u rasporedu svetinja potiču iz pogrešnih tumačenja, a prema učenju Crkve, mesto koje im dajemo otkriva koliko razumemo njihovu pravu ulogu u svakodnevnom životu.
U mnogim domovima ikona stoji tamo gde se "uvek stavljala", bez mnogo razmišljanja o tome šta zapravo predstavlja. U pravoslavnoj tradiciji ona nije ni ukras, ni talisman, niti dekoracija koja popunjava zid, već prozor ka duhovnom iskustvu, mesto susreta, pažnje i sabranosti. Upravo zato, pitanje gde ikona stoji u kući nije stvar estetike ili navike, već odnosa prema veri.
- Ikona se postavlja u najsvečanijoj prostoriji, trpezariji ili dnevnoj sobi, i to uvek na istočnom ili zapadnom zidu - ističe se na sajtu Eparhije šumadijske.
Međutim, postoje mesta u domu na kojima prisustvo ikone potpuno gubi smisao ili šalje pogrešnu poruku, ne zato što su zabranjena, već zato što zamagljuju ono najvažnije, unutrašnju tišinu koju bi trebalo da prizove.
U mnogim domovima zadržalo se uverenje da ikona iznad dovratnika „čuva kuću od zla“. Ipak, takav pogled više pripada starim magijskim obrascima nego hrišćanskom iskustvu. Ikona nije znak koji štiti prag niti sredstvo kojim se „obezbeđuje“ prostor. Kada se postavi iznad vrata, lako može uneti osećaj strepnje, kao da je dom tvrđava koju treba braniti. Vera, međutim, govori drugačije: Bog nije vezan za ulaz ni za zid, niti boravi samo tamo gde ga „postavimo“. Njegovo prisustvo ne poznaje granice prostora.
Prisustvo ikone u spavaćoj sobi nije sporno, ali zahteva meru i osećaj za prostor. Najprimerenije je da bude postavljena uz uzglavlje, blago skrajnuta, a ne kao centralno mesto iznad kreveta ili naspram njega.
Kada je okrenuta pravo ka mestu intime, može izazvati nelagodu, kao da se narušava prirodna ravnoteža prostora. Ikona poziva na mir i sabranost, a ne na unutrašnju napetost. Upravo u toj meri između svakodnevnog i svetog leži njena prava snaga.
Ako se ne promisli, spajanje svetog i svakodnevnog lako zamagli značenje i jednog i drugog. Ikona upućuje na sabranost i unutrašnji mir, dok predmeti poput kozmetike ili poslovnih papira pripadaju ritmu obaveza i prolaznosti. Kada se nađu na istom mestu, prostor gubi jasnoću: da li je to kutak za molitvu ili deo svakodnevne rutine? Zato je prirodnije da prostor oko ikone ostane jednostavan i rasterećen.
Kuhinja nosi duh zajedništva i zahvalnosti, ali to ne znači da je svaki njen deo pogodan za ikonu. Para, toplota i svakodnevna užurbanost lako narušavaju dostojanstvo mesta na kojem ona stoji.
Ako se već nalazi u kuhinji, bolje je da to bude miran, izdvojen ugao, dalje od šporeta i sudopere. Čistoća i smirenost prostora čuvaju i njen smisao.
Ikona među suvenirima i dekoracijom lako postaje samo još jedan predmet u nizu. U takvom okruženju gubi svoju tišinu i dubinu i pretvara se u deo dekoracije. Ona ne traži pažnju, ali zahteva izdvojenost. Ne treba da deli prostor sa predmetima koji odvlače pogled, već da ima svoje mesto gde se pogled prirodno zaustavlja.
Iako može delovati praktično iskoristiti prazan zid, ovakvi prostori nisu primereni za ikonu. Ne zbog same funkcije prostora, već zbog značenja koje nosi svakodnevica koja se tu odvija. Poštovanje se ogleda i u izboru mesta. U ovom slučaju, primerenije je odabrati neutralan detalj.
Najtiša, ali možda i najvažnija greška jeste kada ikona stoji u prostoru bez stvarnog odnosa prema njoj. Ostaje jer je „tako rečeno“, bez pažnje i svesti o njenom značenju.
Takvo prisustvo lako prerasta u prazninu. U tom slučaju, iskrenije je skloniti je nego je držati bez smisla. Suština nije u pravilima, već u razumevanju. Ikona nije ni ukras ni zaštita, ona je znak unutrašnjeg odnosa.
Sve je transparentno i od neprocenjivih predmeta vas deli nekoliko milimetara stakla.
Sve što je pred ikonama nije otpad, već deo svetinje. Jedan od najpoznatijih duhovnika sa Svete gore otkriva kako da sačuvate blagodat i svetinju u svom domu.
Osnovne ikone u svakom pravoslavnom domu jesu ikona Gospoda Isusa Hrista, ikona Presvete Bogorodice i ikona porodične krsne slave.
U ovim prostorima brišu se uobičajene granice - dolaze i vernici i oni koji to nisu, privučeni mirom, razgovorom i atmosferom koja ne nameće, već poziva na zadržavanje.
Pouka velikog svetogorskog duhovnika otkriva da životinje, prema pravoslavnom učenju, ne reaguju samo na čovekove postupke, već osećaju ljubav, blagost i ono što čovek nosi duboko u sebi.
Zbog toga što nije želela da se odrekne vere u Hrista, Svete Marine odrekao se i rođeni otac.
Mala Sofija boluje od malignog limfoma, a njen otac zahvalio je svima koji su stali uz njih. Iako je novac za lečenje obezbeđen, pred devojčicom je još jedna velika borba.
Šta donosi zakon koji uvodi nove mehanizme upravljanja kulturnim dobrima i zašto su u fokusu Atos, njegovi drevni manastiri, rukopisi i neprocenjive riznice.
Više od jednog veka zaboravljen letak iz manastirske apoteke opisuje napitak od koke i kole, čiji sastav podseća na recept iz kojeg je kasnije nastala Koka-kola, otvarajući veliku istorijsku misteriju.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Od narodnih predanja o zaštiti doma i zdravlju do pogrešnog razumevanja uloge ikona, Crkva objašnjava gde se završava iskreno poštovanje svetitelja, a gde počinju verovanja koja nisu deo pravoslavnog učenja.
Otkrijte duboku simboliku odabira Blažene Ksenije da nakon što joj se muž upokojio, nosi njegovu odeću i kako je kroz ovu transformaciju postala snažan svetionik vere i duhovnog oslobođenja.
Branković godinama gradi bratske veze Srbije sa pravoslavnim narodima širom sveta i kao ambasador svetosavlja sa članovima udruženja je rado viđen, gde god se nađe.
Pouka velikog svetogorskog duhovnika otkriva da životinje, prema pravoslavnom učenju, ne reaguju samo na čovekove postupke, već osećaju ljubav, blagost i ono što čovek nosi duboko u sebi.
Mala Sofija boluje od malignog limfoma, a njen otac zahvalio je svima koji su stali uz njih. Iako je novac za lečenje obezbeđen, pred devojčicom je još jedna velika borba.
Šta donosi zakon koji uvodi nove mehanizme upravljanja kulturnim dobrima i zašto su u fokusu Atos, njegovi drevni manastiri, rukopisi i neprocenjive riznice.
Otac Hrizostom je naglasio da temelj svakodnevne molitve treba da budu reči kojima čovek traži Božiju milost, oproštaj grehova i spasenje, kako za sebe, tako i za svoje bližnje.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Eparhija raško-prizrenska navodi da aktivnosti kod svetinje nisu prethodno najavljene Crkvi i upozorava da obim radova prevazilazi uobičajeno održavanje puta.
Jednostavan obrok za post na vodi priprema se od sastojaka koje gotovo svi imaju kod kuće, a retko se pojavljuje na savremenim kulinarskim sajtovima.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
