Od Oksforda i Atine do manastira Ćelije kod Valjeva, Blagoje Popović izabrao je život bez priznanja i komfora, ostavivši delo koje i danas snažno oblikuje pravoslavno mišljenje u Srbiji i izvan nje.
Kada vernici 14. juna pogledaju crkveni kalendar, prvo će videti ime Svetog mučenika Justina Filosofa , jednog od najznačajnijih svetitelja prvih vekova hrišćanstva. Ipak, za mnoge pravoslavne Srbe ovaj datum ima dodatnu težinu. Istoga dana Srpska pravoslavna crkva proslavlja i Svetog Justina Ćelijskog, velikog teologa, duhovnika i ispovednika vere, čije su knjige, besede i pouke ostavile dubok trag u duhovnom životu srpskog naroda.
Put od Vranja do monaškog imena
Rođen kao Blagoje Popović u Vranju 1894. godine, budući svetitelj odrastao je u porodici koja je generacijama bila povezana sa Crkvom. Još kao učenik Beogradske bogoslovije pokazivao je veliko interesovanje za bogoslovlje, ali i za književnost. Posebno mesto među piscima koje je čitao zauzimao je Fjodor Dostojevski, čija su dela snažno uticala na njegovo razumevanje čoveka, vere i smisla života.
Njegov životni put nije bio lak. Tragična smrt starijeg brata Stojadina ostavila je dubok trag na mladog Blagoja. Upravo nakon tog događaja odlučio je da svoj život potpuno posveti Bogu. Dok su roditelji pokušavali da ga odvrate od monaškog puta, njegova odluka postajala je sve čvršća.
Tokom Prvog svetskog rata bio je mobilisan u đačku četu pri vojnoj bolnici u Nišu. Kasnije je zajedno sa vojskom, sveštenstvom i narodom prošao teško povlačenje preko Albanije. U Skadru je zamolio tadašnjeg patrijarha Dimitrija za blagoslov da primi monaški postrig. Blagoslov je dobio i tada je postao monah Justin, ime po kojem će ga kasnije upoznati čitav pravoslavni svet.
Nauka, Oksford i duhovno iskustvo
Njegovo školovanje nastavilo se daleko od otadžbine. Posle boravka u Engleskoj, Rusiji i Grčkoj, stekao je bogato obrazovanje kakvim se malo koji srpski bogoslov tog vremena mogao pohvaliti. Studirao je na Oksfordu, a doktorat iz bogoslovlja stekao je u Atini. Ipak, akademska priznanja nikada nisu bila ono čemu je pridavao najveći značaj.
O tome možda najbolje govori njegovo poznato sećanje na jednu pobožnu staricu kod koje je stanovao tokom boravka u Grčkoj. Kasnije je govorio da je od nje naučio više nego tokom dugih godina studiranja. U toj rečenici sažeto je njegovo uverenje da se vera ne stiče samo kroz knjige i predavanja, već pre svega kroz život.
Wikipedia/Драган Цветковић Ниш
Ava Justin Popović
Manastir Ćelije i poslednje godine
Po povratku u Srbiju radio je kao profesor u bogoslovijama u Sremskim Karlovcima, Prizrenu i Bitolju, a kasnije i na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Predavao je Sveto pismo Novog zaveta, dogmatiku i patrologiju. Generacije budućih sveštenika i teologa slušale su njegova predavanja, koja su ostavljala snažan utisak ne samo zbog znanja koje je posedovao, već i zbog načina na koji je govorio o veri.
Pored nastavničkog rada, mnogo je pisao. Uređivao je časopis „Hrišćanski život“, prevodio dela Svetih Otaca i objavljivao tekstove u kojima je otvoreno ukazivao na probleme koje je uočavao u crkvenom i društvenom životu. Njegovi članci privlačili su pažnju jer nije birao lakše teme, niti je izbegavao pitanja o kojima drugi nisu želeli da govore.
U jednom trenutku bio je predložen za episkopa, ali je tu mogućnost odbio, smatrajući da nije dostojan tako velike službe. Posle toga više nikada nije bio kandidat za episkopski čin.
Veliki deo života posvetio je i misionarskom radu. Bio je blizak svetom vladiki Nikolaju Velimiroviću, sarađivao je sa ruskim emigrantima koji su nakon revolucije pronašli utočište u Srbiji i učestvovao u brojnim crkvenim poduhvatima svog vremena. Zajedno sa drugim crkvenim velikodostojnicima borio se protiv Konkordata tridesetih godina prošlog veka, smatrajući da bi takav sporazum mogao da ugrozi položaj Pravoslavne crkve.
Po izbijanju Drugog svetskog rata često je boravio u manastirima, naročito u ovčarsko-kablarskim svetinjama. Posle rata komunističke vlasti su ga privele i držale pod stalnim nadzorom. Period koji je usledio bio je ispunjen brojnim pritiscima i ograničenjima.
Godine 1948. stigao je u Manastir Ćelije kod Valjeva. Taj manastir će postati njegovo duhovno utočište i mesto sa kojim će njegovo ime zauvek ostati povezano. Upravo po njemu danas je poznat kao Sveti Justin Ćelijski.
Život u Ćelijama nije bio nimalo jednostavan. Bio je saslušavan, praćen i pozivan na razgovore sa predstavnicima vlasti. Ipak, uprkos svim teškoćama, nastavio je da piše, prevodi, poučava i prima ljude koji su dolazili po savet. Mnogi su u njemu videli duhovnog oca kome su mogli da se obrate sa svojim nedoumicama i problemima.
Kanonizacija
Tokom tih godina manastir Ćelije postao je mesto okupljanja brojnih vernika, monaha, sveštenika, studenata i intelektualaca. Dolazili su da čuju njegove pouke, postave pitanje ili jednostavno provedu neko vreme u razgovoru sa čovekom koji je svojim životom svedočio ono što je propovedao.
Sveti Justin Ćelijski upokojio se 7. aprila 1979. godine, na praznik Blagovesti. Zanimljivo je da se upokojio istog datuma po starom kalendaru na koji je i rođen. Za sobom je ostavio obimno bogoslovsko nasleđe koje i danas zauzima važno mesto u pravoslavnoj misli.
Srpska pravoslavna crkva pribrojala ga je liku svetih 2. maja 2010. godine u Hramu Svetog Save na Vračaru. Time je i zvanično potvrđeno ono što su mnogi vernici odavno osećali – da je otac Justin bio jedan od najznačajnijih pravoslavnih duhovnika koje je srpski narod imao u novijoj istoriji.
Zato 14. jun za pravoslavne vernike nije samo dan kada se u kalendaru pominje Sveti Justin Filosof, veliki ranohrišćanski mučenik i branilac vere. To je i prilika da se podsete života i dela Svetog Justina Ćelijskog, čoveka koji je svojim knjigama, poukama i ličnim primerom pokazivao da vera nije samo deo tradicije, već put kojim čovek svakodnevno hodi.
Prvi put je kročio u selo svojih predaka i služio u hramu u kojem je njegov deda pre stradanja propovedao veru Hristovu, a emotivno svedočenje sveštenika iz Milvokija ganulo je vernike u Drvaru i Trubaru.
Mitropolit šumadijski u Hramu Svetog Nikolaja upozorio je da čovek bez vere, ljubavi i odgovornosti lako izgubi i sebe i druge, poručivši da Bog čoveka ne menja silom, već ljubavlju.
Na praznik Trećeg obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja, patrijarh srpski predvodio je svečanu arhijerejsku liturgiju i u besedi govorio o neprekidnoj molitvi, unutrašnjem miru i prisustvu Presvete Bogorodice u životu vernika.
Od Oksforda i Atine do manastira Ćelije kod Valjeva, Blagoje Popović izabrao je život bez priznanja i komfora, ostavivši delo koje i danas snažno oblikuje pravoslavno mišljenje u Srbiji i izvan nje.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Justina Filosofa i Prepodobnog Justina Ćelijskog po novom i Svetog proroka Jeliseja po starom kalendaru. Katolička Crkva obeležava spomen Svetog Rufina, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedan od najvećih crkvenih učitelja objasnio je kako se ova unutrašnja slabost ne zadržava samo na čoveku koji je nosi, već se širi i na njegove odnose.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Rođen na Blagovesti, praznik na koji se i upokojio, ovaj duhovni gorostas proveo je ceo život između progonstva, molitve i borbe za istinu. Zbog svojih stavova bio je sklanjan, saslušavan i tiho gonjen – a danas ga narod slavi kao sveca koji i dalje menja ljudske sudbine.
U prisustvu patrijarha Porfirija, arhijereja i bogoslova, slava kapele Svetog Jovana Bogoslova na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu obeležena je uz dolazak čestice moštiju svetitelja, koji je bio i učitelj ovog svetog učilišta.
Na sastanku u Beogradu razgovarano je o izazovima pravoslavlja u savremenom svetu, produbljivanju veza srpskog i grčkog naroda i ustupanju svetih moštiju Prepodobnog Justina Ćelijskog i Svetog Nikolaja Žičkog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Justina Filosofa i Prepodobnog Justina Ćelijskog po novom i Svetog proroka Jeliseja po starom kalendaru. Katolička Crkva obeležava spomen Svetog Rufina, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Jermu po novom kalendaru i Svetu mučenicu Akilinu po starom, katolici slave blagdan Bezgrešno Srce Marijino, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Iako se razlikuju po obredima, istoriji i teološkim učenjima, hrišćanstvo, islam i judaizam dele vrednosti koje vekovima oblikuju živote miliona ljudi: mir, milosrđe, porodicu, praštanje i brigu za bližnjeg.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
