Od Oksforda i Atine do manastira Ćelije kod Valjeva, Blagoje Popović izabrao je život bez priznanja i komfora, ostavivši delo koje i danas snažno oblikuje pravoslavno mišljenje u Srbiji i izvan nje.
Kada vernici 14. juna pogledaju crkveni kalendar, prvo će videti ime Svetog mučenika Justina Filosofa , jednog od najznačajnijih svetitelja prvih vekova hrišćanstva. Ipak, za mnoge pravoslavne Srbe ovaj datum ima dodatnu težinu. Istoga dana Srpska pravoslavna crkva proslavlja i Svetog Justina Ćelijskog, velikog teologa, duhovnika i ispovednika vere, čije su knjige, besede i pouke ostavile dubok trag u duhovnom životu srpskog naroda.
Rođen kao Blagoje Popović u Vranju 1894. godine, budući svetitelj odrastao je u porodici koja je generacijama bila povezana sa Crkvom. Još kao učenik Beogradske bogoslovije pokazivao je veliko interesovanje za bogoslovlje, ali i za književnost. Posebno mesto među piscima koje je čitao zauzimao je Fjodor Dostojevski, čija su dela snažno uticala na njegovo razumevanje čoveka, vere i smisla života.
Njegov životni put nije bio lak. Tragična smrt starijeg brata Stojadina ostavila je dubok trag na mladog Blagoja. Upravo nakon tog događaja odlučio je da svoj život potpuno posveti Bogu. Dok su roditelji pokušavali da ga odvrate od monaškog puta, njegova odluka postajala je sve čvršća.
Tokom Prvog svetskog rata bio je mobilisan u đačku četu pri vojnoj bolnici u Nišu. Kasnije je zajedno sa vojskom, sveštenstvom i narodom prošao teško povlačenje preko Albanije. U Skadru je zamolio tadašnjeg patrijarha Dimitrija za blagoslov da primi monaški postrig. Blagoslov je dobio i tada je postao monah Justin, ime po kojem će ga kasnije upoznati čitav pravoslavni svet.
Njegovo školovanje nastavilo se daleko od otadžbine. Posle boravka u Engleskoj, Rusiji i Grčkoj, stekao je bogato obrazovanje kakvim se malo koji srpski bogoslov tog vremena mogao pohvaliti. Studirao je na Oksfordu, a doktorat iz bogoslovlja stekao je u Atini. Ipak, akademska priznanja nikada nisu bila ono čemu je pridavao najveći značaj.
O tome možda najbolje govori njegovo poznato sećanje na jednu pobožnu staricu kod koje je stanovao tokom boravka u Grčkoj. Kasnije je govorio da je od nje naučio više nego tokom dugih godina studiranja. U toj rečenici sažeto je njegovo uverenje da se vera ne stiče samo kroz knjige i predavanja, već pre svega kroz život.
Po povratku u Srbiju radio je kao profesor u bogoslovijama u Sremskim Karlovcima, Prizrenu i Bitolju, a kasnije i na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Predavao je Sveto pismo Novog zaveta, dogmatiku i patrologiju. Generacije budućih sveštenika i teologa slušale su njegova predavanja, koja su ostavljala snažan utisak ne samo zbog znanja koje je posedovao, već i zbog načina na koji je govorio o veri.
Pored nastavničkog rada, mnogo je pisao. Uređivao je časopis „Hrišćanski život“, prevodio dela Svetih Otaca i objavljivao tekstove u kojima je otvoreno ukazivao na probleme koje je uočavao u crkvenom i društvenom životu. Njegovi članci privlačili su pažnju jer nije birao lakše teme, niti je izbegavao pitanja o kojima drugi nisu želeli da govore.
U jednom trenutku bio je predložen za episkopa, ali je tu mogućnost odbio, smatrajući da nije dostojan tako velike službe. Posle toga više nikada nije bio kandidat za episkopski čin.
Veliki deo života posvetio je i misionarskom radu. Bio je blizak svetom vladiki Nikolaju Velimiroviću, sarađivao je sa ruskim emigrantima koji su nakon revolucije pronašli utočište u Srbiji i učestvovao u brojnim crkvenim poduhvatima svog vremena. Zajedno sa drugim crkvenim velikodostojnicima borio se protiv Konkordata tridesetih godina prošlog veka, smatrajući da bi takav sporazum mogao da ugrozi položaj Pravoslavne crkve.
Po izbijanju Drugog svetskog rata često je boravio u manastirima, naročito u ovčarsko-kablarskim svetinjama. Posle rata komunističke vlasti su ga privele i držale pod stalnim nadzorom. Period koji je usledio bio je ispunjen brojnim pritiscima i ograničenjima.
Godine 1948. stigao je u Manastir Ćelije kod Valjeva. Taj manastir će postati njegovo duhovno utočište i mesto sa kojim će njegovo ime zauvek ostati povezano. Upravo po njemu danas je poznat kao Sveti Justin Ćelijski.
Život u Ćelijama nije bio nimalo jednostavan. Bio je saslušavan, praćen i pozivan na razgovore sa predstavnicima vlasti. Ipak, uprkos svim teškoćama, nastavio je da piše, prevodi, poučava i prima ljude koji su dolazili po savet. Mnogi su u njemu videli duhovnog oca kome su mogli da se obrate sa svojim nedoumicama i problemima.
Tokom tih godina manastir Ćelije postao je mesto okupljanja brojnih vernika, monaha, sveštenika, studenata i intelektualaca. Dolazili su da čuju njegove pouke, postave pitanje ili jednostavno provedu neko vreme u razgovoru sa čovekom koji je svojim životom svedočio ono što je propovedao.
Sveti Justin Ćelijski upokojio se 7. aprila 1979. godine, na praznik Blagovesti. Zanimljivo je da se upokojio istog datuma po starom kalendaru na koji je i rođen. Za sobom je ostavio obimno bogoslovsko nasleđe koje i danas zauzima važno mesto u pravoslavnoj misli.
Srpska pravoslavna crkva pribrojala ga je liku svetih 2. maja 2010. godine u Hramu Svetog Save na Vračaru. Time je i zvanično potvrđeno ono što su mnogi vernici odavno osećali – da je otac Justin bio jedan od najznačajnijih pravoslavnih duhovnika koje je srpski narod imao u novijoj istoriji.
Zato 14. jun za pravoslavne vernike nije samo dan kada se u kalendaru pominje Sveti Justin Filosof, veliki ranohrišćanski mučenik i branilac vere. To je i prilika da se podsete života i dela Svetog Justina Ćelijskog, čoveka koji je svojim knjigama, poukama i ličnim primerom pokazivao da vera nije samo deo tradicije, već put kojim čovek svakodnevno hodi.
Prvi put je kročio u selo svojih predaka i služio u hramu u kojem je njegov deda pre stradanja propovedao veru Hristovu, a emotivno svedočenje sveštenika iz Milvokija ganulo je vernike u Drvaru i Trubaru.
Mitropolit šumadijski u Hramu Svetog Nikolaja upozorio je da čovek bez vere, ljubavi i odgovornosti lako izgubi i sebe i druge, poručivši da Bog čoveka ne menja silom, već ljubavlju.
Na liturgiji u Hramu Svetog Save poglavar SPC poručio je da je sabranje pred Časnim pojasom snažno svedočenje žive vere.
Na praznik Trećeg obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja, patrijarh srpski predvodio je svečanu arhijerejsku liturgiju i u besedi govorio o neprekidnoj molitvi, unutrašnjem miru i prisustvu Presvete Bogorodice u životu vernika.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Iako je zbog svoje učenosti i duhovnosti bio veoma poštovan, u vreme progona hrišćana pod carem Maksimijanom, suočio se sa teškim mučenjima, koja je podneo ne odričući se Hrista.
Sveta Petka rođena je u Epivatu, gradu između Silinavrije i Carigrada, u imućnoj i pobožnoj porodici srpskog porekla.
U Crkvi Ružici služeno je praznično bdenje, dok su u Kapeli Svete Petke sveštenici čitali molitve pred moštima svetiteljke i blagosiljali okupljene vernike. Potom je u kapeli služena i sveta tajna jeleosvećenja.
Arhijerejski namesnik novopazarski objašnjava kada se na slavu posti, šta se obavezno priprema, kada se osveštava vodica i podseća na reči patrijarha Pavla o slav¬skoj trpezi.
Njihova žitija svedoče o stradanju i nepokolebljivoj vernosti Hristu, a Crkva ih molitveno proslavlja kao primer postojanosti u veri čak i pred najtežim mukama.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Nakon uspenja Presvete Bogorodice, njen pojas pripao je Svetom apostolu Tomi.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 8. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
U Jevanđelju se vernicima skreće pažnja na to da pred Bogom nije najvažnije koliko je čovek naučio i koliko godina ima, već kakvo mu je srce.
Iako je zbog svoje učenosti i duhovnosti bio veoma poštovan, u vreme progona hrišćana pod carem Maksimijanom, suočio se sa teškim mučenjima, koja je podneo ne odričući se Hrista.
Mleveno meso, kiseli kupus i suva rebra slažu se red po red, a zatim se sve polako krčka dok se ukusi ne sjedine.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Prepodobna mati Paraskeva, koja se smatra se i zaštitnicom žena i nemoćnih, jedna je od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
Od mladog velikaša na dvoru cara Dušana do kosovskog mučenika i svetitelja, život kneza Lazara ostao je svedočanstvo o borbi za jedinstvo države, obnovi Crkve i zavetu koji vekovima živi u srpskom predanju.
Od Morinja do Kotora, život i mučeništvo Mihaila Barbića dobija večnu slavu – uz liturgijsko prisustvo mitropolita Joanikija i arhijereja, vera i hrabrost ovog sveštenika zasijali su kao svetionik za generacije vernika.
Dok region obeležava 180 godina od objavljivanja njegovog kapitalnog dela, pitanje Njegoševe kanonizacije ponovo se vraća u fokus — zašto je inicijativa iz 2013. godine zaustavljena?
U temišvarskoj Sabornoj crkvi, uz molitve hiljada vernika i prisustvo arhijereja iz Srbije i Rumunije, svečano je proslavljen novi svetitelj čiji je kult godinama živeo u narodu — a sada je zauzeo mesto među svetima Crkve.
Iako je zbog svoje učenosti i duhovnosti bio veoma poštovan, u vreme progona hrišćana pod carem Maksimijanom, suočio se sa teškim mučenjima, koja je podneo ne odričući se Hrista.
Sveta Petka rođena je u Epivatu, gradu između Silinavrije i Carigrada, u imućnoj i pobožnoj porodici srpskog porekla.
U Crkvi Ružici služeno je praznično bdenje, dok su u Kapeli Svete Petke sveštenici čitali molitve pred moštima svetiteljke i blagosiljali okupljene vernike. Potom je u kapeli služena i sveta tajna jeleosvećenja.
Arhijerejski namesnik novopazarski objašnjava kada se na slavu posti, šta se obavezno priprema, kada se osveštava vodica i podseća na reči patrijarha Pavla o slav¬skoj trpezi.
Iako je zbog svoje učenosti i duhovnosti bio veoma poštovan, u vreme progona hrišćana pod carem Maksimijanom, suočio se sa teškim mučenjima, koja je podneo ne odričući se Hrista.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Prepodobna mati Paraskeva, koja se smatra se i zaštitnicom žena i nemoćnih, jedna je od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu.
Od molbi za zdravlje i duševni mir do molitava za porodicu i pokoj upokojenih, donosimo tri molitve Prepodobnoj mati Paraskevi, kao i video-snimak molitve koju sveštenici čitaju nad njenim moštima.
Uzbudljiva priča o Tari i njenim drugarima, neobičnoj tajni na krovu zgrade i pouci Prepodobne mati Paraskeve da se prava ljubav prema Bogu pokazuje brigom za druge.
Vitovnički duhovnik objasnio je zašto krštenje i krsna slava nisu dovoljni ako se ne menjamo iznutra i ne trudimo se da živimo u skladu sa hrišćanskim učenjem.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News