Prvi put je kročio u selo svojih predaka i služio u hramu u kojem je njegov deda pre stradanja propovedao veru Hristovu, a emotivno svedočenje sveštenika iz Milvokija ganulo je vernike u Drvaru i Trubaru.
Starešina Hrama Svetog Nikole u Južnom Milvokiju Nikola Radovančević, rođen daleko od zavičaja svojih predaka, prvi put je došao u Trubar, malo selo podno drvarskih planina, da se zajedno sa vernim narodom pokloni uspomeni na Svetog sveštenomučenika Iliju Trubarskog, svog dedu po majci. Dolazak u mesto iz kojeg je ponikao novi svetitelj Srpske pravoslavne crkve za njega nije bio samo put preko okeana i kontinenata, već tiho i duboko vraćanje korenima, veri i porodičnom zavetu sačuvanom kroz stradanje i molitvu.
Jerej Srpske pravoslavne crkve Nikola Radovančević je rekao da je poseban i duboko dirljiv osećaj služiti u Crkvi Rođenja Presvete Bogorodice, u kojoj je pre 84 godine njegov deda služio svetu liturgiju i propovedao veru Hristovu, zbog koje je na kraju i postradao.
- Mama je uvek govorila o velikoj ljubavi koju je osećala prema ocu, ali je to iskustvo bilo nešto tužno i teško i svi smo to nosili. Na Zapadu sve lepo ide, nismo imali nikakve probleme ni velike krize, ali je kod nas uvek bilo nešto što je nedostajalo srcu - naveo je sveštenik Nikola Radovančević.
On je naglasio da se sve promenilo kada je došao u majčin zavičaj da se pokloni dedi svetitelju.
- Kada smo bili u Trubaru, kada smo bili na liturgiji u Drvaru, pevali prve pesme, tropare, kondake i stihove posvećene Svetom sveštenomučeniku Iliji, mom dedi, sve što je bilo mračno postalo je svetlo, a sve što je bilo teško postalo je lako. Tako se sada osećamo - istakao je otac Nikola.
Govoreći o pravdi i stradanju svog dede, sveštenik Nikola Radovančević je rekao da čovek istinsku pravdu ne može tražiti u prolaznom svetu, već u Gospodu, koji svakome daje smisao i utehu.
- Šta je "džastis" (pravda)? Da svi koji su njemu to uradili budu zatvoreni i ubijeni? Ne, to nije naša vera. Mi ne živimo tako! Mi znamo da nas Bog sve voli. Mi se molimo Bogu za sve. Samo Bog može da sabere narod i samo Bog može da preobrazi i našu Pravoslavnu crkvu - ukazao je otac Nikola.
On je naveo da se trudi da kao paroh u crkvi u Milvokiju što više služi na srpskom jeziku kako bi mladi Srbi bolje naučili svoj maternji jezik i sačuvali vezu sa verom i poreklom svojih predaka.
- Trudim se da služim pola na srpskom, pola na engleskom, da ne izgubim svoje korene i jezik, jer jezik nije neki prut kojim ćemo tući mlade zato što ga ne znaju. Jezik je ključ kojim ulazimo u svoju kulturu, veru i istoriju i tako treba da ga koristimo. Slava Bogu, kod nas sada i dosta Amerikanaca prelazi u pravoslavlje - rekao je jerej Nikola Radovančević.
On je napomenuo da je dobio blagoslov da putuje zbog kanonizacije, a da će po povratku verovatno dobiti novu parohiju.
- Sada sam u bratstvu, u zajednici u Milvokiju. Tu služim, tu sam rođen, kršten i rukopoložen i to mi mnogo znači, ali će me na kraju Bog postaviti tamo gde budem potreban, kao što me je sada doveo u Trubar i Drvar - istakao je otac Nikola.
Paroh trubarski Ilija Rodić (1900-1942) postradao je na Vaskrs 1942. godine od partizana.
Sabor Srpske pravoslavne crkve pribrojao ga je liku svetih na zasedanju 2025. godine.
Prva liturgijska proslava Svetog sveštenomučenika Ilije Trubarskog održana je na dan njegovog molitvenog pomena, 9. maja, u Hramu Svetog Save u Drvaru.
Dan kasnije molitveno je proslavljen i u Crkvi Rođenja Presvete Bogorodice u njegovom rodnom Trubaru, gde malobrojni Srbi i danas čuvaju pravoslavnu veru, uspomenu na svoje stradale pretke i sećanje na svetitelja koji je iz njihovog kraja poneo venac mučeništva.
Od Kosova i Metohije do smene u Žičkoj eparhiji i rasprave o savremenim izazovima - najviši jerarhijski skup SPC doneo je niz poteza koji otvaraju nova pitanja o pravcu i unutrašnjim odnosima Crkve. Nakon višemesečnih spekulacija, zvanična odluka Svetog arhijerejskog sabora potvrđuje promene u vrhu Eparhije žičke i otvara pitanje njenog budućeg rukovođenja i stabilizacije. Sabranost i snažan duhovni prizor obeležili su jutarnje okupljanje, uz dolazak vernika iz svih krajeva grada i atmosferu koja je ispunila hram i njegovu portu. U Pećkoj patrijaršiji liturgijski proslavljen praznik posvećen ovoj čudotvornoj ikoni.
Foto: SPC
Povratak koji nije bio samo putovanje nego prepoznavanje sopstvenih korena
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Duhovna riznica
19:22 | 19.05.2026
SRPSKA CRKVA IZMEĐU JEDINSTVA I LOMOVA: Objavljeno zvanično saopštenje o odlukama ovogodišnjeg Sabora
Aktuelno iz SPC
19:47 | 19.05.2026
MITROPOLIT JUSTIN I ZVANIČNO RAZREŠEN: Sabor doneo konačnu odluku, vladika nema pravo žalbe
Aktuelno iz SPC
12:09 | 21.05.2026
OBELEŽAVANJEM HRAMOVNE SLAVE VAZNESENSKE CRKVE POČELA PROSLAVA SPASOVDANA U BEOGRADU: Hiljade vernika i molitve pred Pojasom Presvete Bogorodice
Aktuelno iz SPC
21:57 | 22.05.2026
ZAŠTITNICA SRPSKOG RODA - OVA IKONA SE SAMA "VRATILA" NA KOSOVO: Bogorodica se prikazala srpskom patrijarhu i rekla mu da vrati svetinju u Pećku patrijaršiju
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Monahinja Kornelija Ris govori o svom prisustvu molitvama za oslobođenje od đavoimanosti, upozoravajući da se suština duhovne borbe nalazi u molitvi, pokajanju i smirenju pred Bogom.
Na liturgiji u hramu na Petlovom brdu poglavar SPC govorio je o snazi smirenja, pobedi nad egoizmom, istinskom pokajanju i tome zašto tek život sa Hristom svakom čoveku donosi radost, smisao i unutrašnji mir.
Ne želeći da stupi u brak sa smrtnim čovekom, Fevronija je svoj život posvetila Hristu i zamonašila se u ženskom manastiru u Asiriji, kojim je upravljala njena tetka Vriena.
Ovaj hram danas je pod zaštitom države i uživa status kulturnog dobra.
Crkva neprestano podseća roditelje da je najveći dar koji mogu da ostave svojoj deci upravo vera u Boga.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Jedinstveni duhovni događaj u manastiru Rmnju okupio je episkope i mitropolite iz SPC i MPC – OA, uz praznične besede i odlikovanja, podsećajući vernike na vekovnu žrtvu i nepokolebljivu veru rmanjskih mučenika
Prepodobnomučenici i mučenici rmanjski proslavljeni u Manastiru Rmanj tokom svečane večernje službe koju je uveličao dolazak mitropolita Ilariona iz Ohridske arhiepiskopije.
Na hramovnoj slavi Uspenja Presvete Bogorodice u Krajini održana je litija, pomen postradalim borcima i dodela crkvenih odlikovanja, među kojima i orden Kralja Milutina.
U hramu Silaska Svetog Duha u Bihaću, između prošlosti ispunjene patnjom i boli, zapečaćena je molitva za vaskrsnuće duhovnog života i neugasivu snagu vere kroz proslavu novih svetitelja.
Monahinja Kornelija Ris govori o svom prisustvu molitvama za oslobođenje od đavoimanosti, upozoravajući da se suština duhovne borbe nalazi u molitvi, pokajanju i smirenju pred Bogom.
Crkva neprestano podseća roditelje da je najveći dar koji mogu da ostave svojoj deci upravo vera u Boga.
Crkva podseća na molitvu koja se ne čita iz navike, već iz iskrene potrebe da se čovek vrati sebi, veri i pokajanju.
Pozivajući se na reči Svetog pisma, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da se čovek koji se raduje padu drugoga ne udaljava samo od bližnjeg već i od ljubavi koju Bog očekuje od svakog svog stvorenja.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Crkva podseća na molitvu koja se ne čita iz navike, već iz iskrene potrebe da se čovek vrati sebi, veri i pokajanju.
Jednostavan recept nadahnut pravoslavnom tradicijom donosi spoj ribe, mirisa limuna i hrskavih badema, a pokazuje da i skromne namirnice mogu postati pravo praznično uživanje.
Probajte mariniranu ribu po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte Molitvu Presvetoj Bogorodici za utorak i duhovno se nadahnite poukom Svetog Filareta Moskovskog.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
