Neke reči ne izazivaju otpor zato što su grube, već zato što traže promenu. Upravo takvu težinu nosili su proroci, apostoli i svi oni koji su se usuđivali da glas Božji izgovore pred ljudima koji bi radije slušali utehu nego istinu. U besedi za subotu 6. sedmice po Vaskrsu, vladika Nikolaj Velimirović otvara pitanje koje ni vekovi nisu utišali: zašto se čovek tako lako podsmehne onome ko ga opominje, a tako teško prihvati reč koja ga poziva da bude bolji?
Beseda o tome kako pravednik trpi porugu zbog reči Gospodnjih
"Reč mi je Gospodnja na porugu i na podsmeh svaki dan." (Jerem. 20, 8)
Ko se to ruga proroku Božjem, nosiocu reči Božje, nosiocu sile i mudrosti? Ruga mu se narod njegov i govori mu: „Strmenit nam put ti propovedaš; ako je i od Boga, mi ne možemo ići njime, jer nam je suviše strmenit.“
Ko se to ruga trubaču glasa Gospodnjega kada on trubi na uzbunu zbog požara, koji se puši u daljini i približava se gradu? Rugaju mu se starešine narodne i govore mu: „Što ne zatvoriš usta, bilo bi i tebi toplije i nama vedrije? To nije požar, što ti se čini, no magla od rose planinske!“
Ko se to još ruga i podsmeva čoveku Božjem kada on od Boga dolazi i volju Božju objavljuje? Ruga mu se njegova žena i podsmevaju mu se njegova braća. Vele mu: „Ostavljaš svoj posao, koji te hrani, i ideš za tuđim poslom, koji te ponižava.“
„Riječ mi je Gospodnja na porugu i na podsmijeh svaki dan.“ Tako je mogao reći prorok, tako apostol, tako mučenik, tako svaki revnitelj reči Gospodnje i zakona Gospodnjega. No ni poruga ni podsmeh nikoga od njih nisu uplašili, niti od svedočenja odvratili, niti s puta na stranputicu zaveli. Sav svet spolja rugao im se i zajedao ih, no Gospod ih je krepio i veselio iznutra. I odole Gospod svetu; i odoleše stoga svetitelji Božji rugačima svojim i podsmevačima.
Gospode sveblagi, ukrepi i nas iznutra u srcu našem, da nas ne zbuni poruga i ne smete podsmeh sveta, imena Tvojega radi. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U besedi za sredu 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Žički i Ohridski objašnjava kako se čovekov unutrašnji pogled može neprimetno zamutiti i zašto to utiče na njegovu sposobnost da prepozna istinu.
U besedi za subotu 4. sedmice po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da čovek ne stoji između svetlosti i tame, već pred jasnim izborom koji ne ostavlja prostor za kolebanje.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 5. sedmice po Vaskrsu otvara pitanje zašto se Božje lice nekome otkriva kao dugotrajna čežnja, a nekome kao neposredan susret.
Prema tumačenju Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, apostol Pavle ne govori o simbolici, već o stvarnom stanju čoveka koji bez Hristove svetlosti ostaje "bez života".
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
