Prema tumačenju Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, Apostol Pavle ne govori o simbolici, već o stvarnom stanju čoveka koji bez Hristove svetlosti ostaje “bez života”.
Granica između duhovnog sna i buđenja u besedi dobija gotovo dramatičnu jasnoću, jer vladika Nikolaj Velimirović u besedi za sredu 5. sedmice po Vaskrsu tumači reči apostola Pavla kao poziv koji ne ostaje na nivou slike, već se odnosi na samu srž čovekovog preobražaja. Polazeći od stiha "Ustani ti koji spavaš i vaskrsni iz mrtvijeh, i obasjaće te Hristos", tekst otvara pitanje trenutka u kojem se čovek odvaja od duhovne neosetljivosti i ulazi u svetlost koja ga ne samo menja, nego ga iznutra preobražava.
"Ustani ti koji spavaš i vaskrsni iz mrtvijeh, i obasjaće te Hristos." (Efes. 5, 14)
Sveti apostol Pavle, kao i svi drugi apostoli i hrišćanski svetitelji, sve što uči druge uči po sopstvenom iskustvu. Jer vera Hristova je iskustvo, opit, a ne teorija i ljudsko mudrovanje. I Pavle je bio duhovno uspavan i duhom mrtav dok god se protivio veri hrišćanskoj. No on se probudio, ustao, duhom vaskrsnuo i bio obasjan Hristom. On poznaje sebe iz vremena kada je duhom spavao, zatim iz vremena kada se probudio, kada je ustao, kada je duhom vaskrsnuo i kada je bio obasjan Hristom.
Ono što zna o sebi kao hrišćaninu, on savetuje i drugima. Kao apostol, on vidi sebe u velikoj svetlosti i veruje da svi drugi ljudi, ako hoće, mogu biti tako svetli kao on. Svetlost nije njegova, nego Hristova; njegova je samo ljubav prema toj svetlosti.
No obasjanje Hristovo potrebno je čoveku na početku kao i na kraju. Jer bez Hristovog obasjanja čovek se ne može ni probuditi, ni ustati, ni vaskrsnuti iz mrtvih, kao što potom ne može sam sobom ni živeti u veri ni umreti u nadi. Hristos je potreban na početku kao i na kraju. Kao što je davljenom detetu potrebna ruka roditeljska da ga izvuče iz vode i da ga potom vodi po suvoj zemlji, čuvajući ga da se opet ne utopi, tako je i Hristos Gospod potreban davljenima u vodama greha.
I sam Apostol dobio je obasjanje Hristovo na početku, na putu za Damask, pa ga je opet dobio i posle. Prvo obasjanje je obraćenje ka Hristu, a drugo utvrđivanje sebe u Hristu. Prvo obasjanje svi dobijamo kroz krštenje, a potonje kroz veru i ispunjavanje zapovesti Gospodnjih. Svi oni koji nemaju obasjanje Hristovo, ili su ga imali pa izgubili, jesu kao uspavani, kao mrtvi.
O Gospode blagi, probudi nas, podigni nas, vaskrsni nas, jer nijedno od ovoga mi ne možemo bez Tebe. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U besedi za četvrtak 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na razliku između onoga što prolazi i onoga što ostaje, otvarajući pitanje koje čovek retko postavlja sebi dok ne ostane bez svega.
U besedi za sredu 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Žički i Ohridski objašnjava kako se čovekov unutrašnji pogled može neprimetno zamutiti i zašto to utiče na njegovu sposobnost da prepozna istinu.
U besedi za subotu 4. sedmice po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da čovek ne stoji između svetlosti i tame, već pred jasnim izborom koji ne ostavlja prostor za kolebanje.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 5. sedmice po Vaskrsu otvara pitanje zašto se Božje lice nekome otkriva kao dugotrajna čežnja, a nekome kao neposredan susret.
Prema tumačenju Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, Apostol Pavle ne govori o simbolici, već o stvarnom stanju čoveka koji bez Hristove svetlosti ostaje “bez života”.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Jakova Zevedejevog po starom i Svetu mučenicu Glikeriju po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Blažene Djevice Marije Fatimske, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U vremenu kada se tuđi život sve češće posmatra kroz osuđujuću prizmu, staro pravilo iz pravoslavne duhovne tradicije podseća da brz sud ne govori o drugima koliko o stanju onoga ko sudi.
Telo Svetog Jakova je posle pogubljenja preneto u Španiju, a na njegovom grobu i dan danas se dešavaju čudesna isceljenja.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
U besedi za utorak 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristovoj ljubavi koja ne prolazi kroz filter ljudskog razuma i pokazuje šta se u čoveku zapravo opire onome što bi ga moglo preobraziti.
U besedi za Nedelju četvrtu po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako vera čoveka ne odvaja od iskušenja, već ga kroz njih vodi ka duhovnoj pobedi.
U besedi o apostolskom trudoljublju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o lenjosti kao o mestu na kome se gase volja, red i duhovna snaga, dok apostolski trud opisuje kao zaštitu od poroka i unutrašnjeg rasula.
Tumačeći reči apostola Pavla, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za utorak 4. sedmice po Vaskrsu ruši uobičajeno shvatanje moći.
U vremenu kada se tuđi život sve češće posmatra kroz osuđujuću prizmu, staro pravilo iz pravoslavne duhovne tradicije podseća da brz sud ne govori o drugima koliko o stanju onoga ko sudi.
Presveta Bogorodica i svi svetitelji svojim životom svedočili su da nema veće utehe od Božje milosti.
U molitvi upućenoj jednom od najvoljenijih srpskih svetitelja sabrane su nade, zahvalnosti i molbe koje vernici izgovaraju u najtežim životnim trenucima, tražeći mir u duši, zdravlje i duhovnu podršku.
U besedi za utorak 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristovoj ljubavi koja ne prolazi kroz filter ljudskog razuma i pokazuje šta se u čoveku zapravo opire onome što bi ga moglo preobraziti.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Starinsko jelo od pšenice, kajmaka i mleka otkriva kako su pravoslavni domovi spajali post i mrs, ali i kako je jedna jednostavna trpeza postajala simbol zajedništva, obilja i života u skladu sa crkvenim ritmom.
Od siromašnog dečaka iz Hercegovine do ostroškog čudotvorca čije mošti posećuju pravoslavci, katolici i muslimani — život Svetog Vasilija Ostroškog ostao je simbol istrajnosti, vere i nade u najtežim vremenima.
U molitvi upućenoj jednom od najvoljenijih srpskih svetitelja sabrane su nade, zahvalnosti i molbe koje vernici izgovaraju u najtežim životnim trenucima, tražeći mir u duši, zdravlje i duhovnu podršku.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
