Presveta Bogorodica i svi svetitelji svojim životom svedočili su da nema veće utehe od Božje milosti.
Božja milost je ono što čoveka podiže kada posrne, što mu daje snagu kada misli da više ne može i što donosi mir koji nijedna ovozemaljska uteha ne može da pruži.
U pravoslavnom učenju milost Božja nije nešto daleko i nedostižno, već živa sila koja deluje u srcu svakog čoveka koji se iskreno obraća Gospodu.
Ona dolazi tiho, neprimetno, ali menja čoveka iznutra, smiruje njegove misli i vraća duši spokoj.
Čovek često traži pomoć u ljudima, u prolaznim stvarima i svojim planovima, a zaboravlja da bez Božje pomoći nema pravog mira. Koliko god neko bio snažan, mudar ili bogat, bez blagodati Božje srce ostaje prazno i uznemireno.
Zato su Sveti oci učili da je najveće bogatstvo upravo osećaj Božje blizine i njegove milosti koja čuva čoveka od očajanja, gordosti i duhovnog pada.
Kada Gospod daruje svoju milost, tada i najveća iskušenja postaju lakša. Vernik tada ne gubi nadu, jer zna da nije sam. U trenucima molitve čovek često oseti kako iz srca nestaju nemir, strah i gorčina, a dolaze tišina i unutrašnja radost.
To je znak da se duša približila Bogu i da je dotaknuta Njegovom blagodaću.
Presveta Bogorodica i svi svetitelji svojim životom svedočili su da nema veće utehe od Božje milosti.
Ona leči rane duše, vraća čoveka na pravi put i daje snagu da oprosti, da trpi i da sačuva veru čak i u najtežim trenucima. Zato su se hrišćani oduvek molili ne samo za zemaljska dobra, već pre svega da ih Gospod ne liši svoje milosti.
O tome je govorio i Sveti Jovan Kronštatski:
"Znak milosti Boga prema nama ili Presvete majke njegove, posle ili u vreme molitve, jeste mir srca, naročito nakon napada bilo koje strasti, kojoj je svojstvo odsustvo duševnog mira".
Poruka ruskog svetitelja suzbija naviku koja guši nadu i otkriva kako da se padovi pretvore u početak, a ne u kraj puta.
Svaka duša koja se udaljila od istine jeste rana na telu Crkve.
Nisu svaka tuga i svako ganuće znak duhovnog napretka.
Kada se duhovna disciplina sudari sa užurbanošću jutra i iscrpljenošću večeri, rešenje ne dolazi iz strožeg pravila, već iz jednostavne misli koja, prema protojereju Andreju Tkačovu, vraća čoveka suštini vere i oslobađa ga krivice i sujete.
Presveta Bogorodica i svi svetitelji svojim životom svedočili su da nema veće utehe od Božje milosti.
Nakon transplantacije jetre u Istanbulu, uprkos ogromnoj žrtvi prijatelja koji je pokušao da mu spasi život donacijom organa, jerej Bogdan Stjepanović okončao je svoj ovozemaljski život.
Predstojatelj Srpske pravoslavne crkve uputio je snažnu i emotivnu čestitku u kojoj ističe duhovno zajedništvo, istorijsku povezanost i poruku koja je odjeknula širom pravoslavnog sveta.
U molitvi upućenoj jednom od najvoljenijih srpskih svetitelja sabrane su nade, zahvalnosti i molbe koje vernici izgovaraju u najtežim životnim trenucima, tražeći mir u duši, zdravlje i duhovnu podršku.
Od siromašnog dečaka iz Hercegovine do ostroškog čudotvorca čije mošti posećuju pravoslavci, katolici i muslimani — život Svetog Vasilija Ostroškog ostao je simbol istrajnosti, vere i nade u najtežim vremenima.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
U molitvi upućenoj jednom od najvoljenijih srpskih svetitelja sabrane su nade, zahvalnosti i molbe koje vernici izgovaraju u najtežim životnim trenucima, tražeći mir u duši, zdravlje i duhovnu podršku.
U besedi za utorak 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristovoj ljubavi koja ne prolazi kroz filter ljudskog razuma i pokazuje šta se u čoveku zapravo opire onome što bi ga moglo preobraziti.
Snažna poruka svetogorskog starca otkriva kako pravoslavlje gleda na bol, ćutanje i iskušenja kroz koja čovek prolazi tokom života.
Nastojateljica pravoslavnog manastira kod Praga osuđena je zbog nezakonitog prenosa crkvene imovine, dok se slučaj dodatno komplikuje zbog kanonskih sporova i optužbi za neposlušnost crkvenim vlastima.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Snažna poruka svetogorskog starca otkriva kako pravoslavlje gleda na bol, ćutanje i iskušenja kroz koja čovek prolazi tokom života.
Posle upokojenja patrijarha Ilije II, Gruzijska pravoslavna crkva dobila je novog poglavara Šija III - izbor koji se već tumači kao važna prekretnica za unutrašnji život Crkve i njen položaj u širem pravoslavlju
Kada čovek nauči da se raduje tuđem dobru kao svom, tada nestaje i zavist.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
