Kada čovek nauči da se raduje tuđem dobru kao svom, tada nestaje i zavist.
U vremenu kada su ljudi sve više okrenuti spoljašnjem uspehu, poređenju i dokazivanju pred drugima, mnogi u sebi nose nevidljive rane koje razaraju dušu. Dok se telesne bolesti lako primete i leče, duhovne bolesti često ostaju skrivene iza osmeha, lepih reči i prividnog mira.
Jedna od njih, o kojoj su govorili brojni svetitelji, jeste zavist - tiha i opasna strast koja čoveka udaljava od ljubavi, mira i radosti i svrstava se u jedan od smrnih grehova.
Zavist se ne rađa samo zbog tuđeg bogatstva ili uspeha. Ona se javlja i kada čovek ne može da podnese tuđu sreću, nečiju vrlinu, lepotu, poštovanje ili napredak.
Umesto da se raduje dobru drugoga, zavidan čovek oseća nemir, gorčinu i unutrašnju teskobu. Tada srce postaje teško, a misli ispunjene osuđivanjem, poređenjem i željom da se drugome umanji radost.
Pravoslavna vera uči da je svaki čovek pozvan da se bori protiv takvih osećanja kroz smirenje, molitvu i zahvalnost Bogu. Kada čovek nauči da se raduje tuđem dobru kao svom, tada nestaje prostor za zavist.
Sveti oci su govorili da zavist najviše razara onoga ko je nosi u sebi, jer mu ne dopušta da vidi sopstvene darove i blagoslove koje mu je Gospod podario.
Umesto nadmetanja sa drugima, čovek je pozvan da vodi borbu sa sopstvenim slabostima, da čuva čistotu srca i da u svakome vidi bližnjeg, a ne suparnika. Jer tamo gde ima ljubavi, nema mesta zavisti, a gde je zahvalnost Bogu, tamo duša pronalazi mir.
Sveti Nektarije Eginski govorio je:
"Ne smemo da smetnemo s’ uma da ne postoje samo telesne bolesti. I duša može da boli i da se razboli. Jedna od duševnih i to jedna od najozbiljnijih bolesti je zavist. Vidite na primer, kako neko požuti, oneraspoloži se, kako se buni i drhti kada... vidi ili čuje nešto o napretku, vrlini ili lepoti drugog čoveka, taj sasvim sigurno u duši ima zavist. Ne želi da drugi budu srećni. Ne može da ih vidi kako napreduju, kako se uzvisuju i bivaju boljim od njega. I pokušava zato svim sredstvima i na svaki način da im zatruje radost, da im umanji uspeh.“
Sedam smrtnih grehova predstavlja jednu od najvažnijih okosnica hrišćanskog učenja i hrišćanske teologije.
Čovek koji zavidi ne raduje se ni sopstvenim darovima, jer mu pogled stalno luta ka onome što drugi imaju.
Stradanja i teškoće nisu znak Božjeg odsustva, već često upravo njegove blizine.
U jednoj svojoj pouci svetogorski podvižnik opisuje preokret vrednosti u kojem se ono što je nekada budilo stid danas predstavlja kao napredak.
Pouka svetogorskog podviznika otkriva zašto nije svaki bol štetan i kako razlikovati tugu koja udaljava od Boga od one koja vodi ka pokajanju i duhovnoj obnovi.
Vojvoda koga je car želeo mrtvog i vojnici koji su umesto naredbe čuli nešto drugo.
Od zaštitnih amajlija za novorođenče do običaja na poslednjem ispraćaju, granica između poštovanja tradicije i udaljavanja od crkvenog učenja često je veoma tanka.
Umesto cveća, porodica je pozvala ljude da darove usmere Koledžu "Sveti Sava" u Sidneju, a odaziv zajednice doneo je 130.000 australijskih dolara za opremanje školskog hrama i memorijalno obeležje u Petrino ime.
Srpski patrijarh poručio da njen rad predstavlja primer istrajnosti, dok je odlikovana sudija istakla da bi, kada bi ponovo birala, učinila isto.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Zavist, prema Svetom Teofanu Zatvorniku, donosi laž i zlodušu, čineći je najnepravednijom i najotrovnijom strasti. Ona ne pogađa samo onoga ko zavidi, već i onoga na koga je usmerena.
Hrišćanin je pozvan da svojim ponašanjem svedoči Hristovu ljubav, čak i onda kada je suočen s nerazumevanjem ili neprijateljstvom.
Gledajući tuđe imanje, položaj, ugled ili bogatstvo, mnogi zaboravljaju da svako nosi svoj krst, svoje borbe i svoj put pred Bogom.
Svaki odnos, koji ostane opterećen nepravdom, ostavlja trag i u duši čoveka.
Pouka svetogorskog podviznika otkriva zašto nije svaki bol štetan i kako razlikovati tugu koja udaljava od Boga od one koja vodi ka pokajanju i duhovnoj obnovi.
Od zaštitnih amajlija za novorođenče do običaja na poslednjem ispraćaju, granica između poštovanja tradicije i udaljavanja od crkvenog učenja često je veoma tanka.
Umesto cveća, porodica je pozvala ljude da darove usmere Koledžu "Sveti Sava" u Sidneju, a odaziv zajednice doneo je 130.000 australijskih dolara za opremanje školskog hrama i memorijalno obeležje u Petrino ime.
Sveti oci vekovima upozoravaju da se istina ne nameće silom niti se izgovara u trenutku kada druga strana nije spremna da je prihvati.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Bez jaja i mlečnih proizvoda, ovaj kremasti namaz može biti idealan izbor za dane posta na ulju, kao predjelo ili dodatak omiljenim jelima.
Od gematrije i mističnih tumačenja do svetih tekstova i običaja, brojevi u jevrejskoj tradiciji nisu samo oznake količine već nose duboku simboliku koja otkriva pogled judaizma na stvaranje, veru, čoveka i zajednicu.
U besedi za utorak pete sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, vladika Nikolaj, opisuje trenutak kada izgovor prestaje da pripada govorniku i počinje da se vraća kao posledica.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
