Kada čovek nauči da se raduje tuđem dobru kao svom, tada nestaje i zavist.
U vremenu kada su ljudi sve više okrenuti spoljašnjem uspehu, poređenju i dokazivanju pred drugima, mnogi u sebi nose nevidljive rane koje razaraju dušu. Dok se telesne bolesti lako primete i leče, duhovne bolesti često ostaju skrivene iza osmeha, lepih reči i prividnog mira.
Jedna od njih, o kojoj su govorili brojni svetitelji, jeste zavist - tiha i opasna strast koja čoveka udaljava od ljubavi, mira i radosti i svrstava se u jedan od smrnih grehova.
Zavist se ne rađa samo zbog tuđeg bogatstva ili uspeha. Ona se javlja i kada čovek ne može da podnese tuđu sreću, nečiju vrlinu, lepotu, poštovanje ili napredak.
Umesto da se raduje dobru drugoga, zavidan čovek oseća nemir, gorčinu i unutrašnju teskobu. Tada srce postaje teško, a misli ispunjene osuđivanjem, poređenjem i željom da se drugome umanji radost.
Pravoslavna vera uči da je svaki čovek pozvan da se bori protiv takvih osećanja kroz smirenje, molitvu i zahvalnost Bogu. Kada čovek nauči da se raduje tuđem dobru kao svom, tada nestaje prostor za zavist.
Sveti oci su govorili da zavist najviše razara onoga ko je nosi u sebi, jer mu ne dopušta da vidi sopstvene darove i blagoslove koje mu je Gospod podario.
Umesto nadmetanja sa drugima, čovek je pozvan da vodi borbu sa sopstvenim slabostima, da čuva čistotu srca i da u svakome vidi bližnjeg, a ne suparnika. Jer tamo gde ima ljubavi, nema mesta zavisti, a gde je zahvalnost Bogu, tamo duša pronalazi mir.
Sveti Nektarije Eginski govorio je:
"Ne smemo da smetnemo s’ uma da ne postoje samo telesne bolesti. I duša može da boli i da se razboli. Jedna od duševnih i to jedna od najozbiljnijih bolesti je zavist. Vidite na primer, kako neko požuti, oneraspoloži se, kako se buni i drhti kada... vidi ili čuje nešto o napretku, vrlini ili lepoti drugog čoveka, taj sasvim sigurno u duši ima zavist. Ne želi da drugi budu srećni. Ne može da ih vidi kako napreduju, kako se uzvisuju i bivaju boljim od njega. I pokušava zato svim sredstvima i na svaki način da im zatruje radost, da im umanji uspeh.“
Sedam smrtnih grehova predstavlja jednu od najvažnijih okosnica hrišćanskog učenja i hrišćanske teologije.
Čovek koji zavidi ne raduje se ni sopstvenim darovima, jer mu pogled stalno luta ka onome što drugi imaju.
Stradanja i teškoće nisu znak Božjeg odsustva, već često upravo njegove blizine.
U jednoj svojoj pouci svetogorski podvižnik opisuje preokret vrednosti u kojem se ono što je nekada budilo stid danas predstavlja kao napredak.
Kada čovek nauči da se raduje tuđem dobru kao svom, tada nestaje i zavist.
Mali zalogaji iz prošlih vremena ponovo osvajaju kuhinje: evo kako da uz par sastojaka napravite mekane i zlatne uštipke koji mirišu na detinjstvo i porodična okupljanja nakon liturgije i praznika.
Praznik jednog od najpoštovanijih pravoslavnih svetitelja biće obeležen uz praznično bdenije, arhijerejsku liturgiju i dolazak hodočasnika koji peške prelaze stotine kilometara tražeći mir, utehu i duhovno ukrepljenje.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 5. sedmice po Vaskrsu otvara pitanje zašto se Božje lice nekome otkriva kao dugotrajna čežnja, a nekome kao neposredan susret.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Jasona i Sosipatera po starom i Svete Kirila i Metodija po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Franje de Geronima, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Zavist, prema Svetom Teofanu Zatvorniku, donosi laž i zlodušu, čineći je najnepravednijom i najotrovnijom strasti. Ona ne pogađa samo onoga ko zavidi, već i onoga na koga je usmerena.
Svaki odnos, koji ostane opterećen nepravdom, ostavlja trag i u duši čoveka.
Crkva uči da Gospod nije dužan da ispuni svaku ljudsku želju, već da čoveku daruje ono što je za njegovo spasenje.
Pravoslavno predanje ne gleda na gnev samo kao na prolaznu emociju, već kao na duhovni ispit.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 5. sedmice po Vaskrsu otvara pitanje zašto se Božje lice nekome otkriva kao dugotrajna čežnja, a nekome kao neposredan susret.
Dok ljudi danas burno reaguju na uvrede, otkrivaju tuđe mane i ulaze u bespotrebne sukobe, ruski svetitelj ostavio je jednostavne savete o ćutanju, smirenju i molitvi kao putu ka unutrašnjem miru i duhovnoj snazi.
Sveštenik koji služi i pod Ostrogom poručuje da se mir i blagoslov ne traže u onome što nedostaje, već u zahvalnosti za ono što već postoji.
Pravoslavna vera uči da nijedno stradanje nije bez smisla i da se i kroz bolest čovek može približiti Gospodu.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Putujući i propovedajući Jevanđelje, ova dva apostola stigla su na ostrvo Krf, gde su sagradili crkvu u ime Svetog Stefana prvomučenika.
Svečana akademija u hramu na Vračaru okupila je brojne vernike i zvanice, a kroz duhovnu muziku i izložbu obeleženo je 190 godina rada Bogoslovije Svetog Save.
Sveštenik koji služi i pod Ostrogom poručuje da se mir i blagoslov ne traže u onome što nedostaje, već u zahvalnosti za ono što već postoji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
