Svaki odnos, koji ostane opterećen nepravdom, ostavlja trag i u duši čoveka.
U vremenu kada se čovek sve češće udaljava od sebe i drugih, Crkva nas iznova podseća na put pokajanja kao jedini istinski put povratka Bogu.
Nije to samo trenutak kajanja ili prolazna emocija, već duboko i iskreno suočavanje sa sopstvenim delima, mislima i rečima koje su možda povredile bližnje. U toj tišini duše, čovek počinje da prepoznaje gde je pogrešio.
U pravoslavnoj tradiciji, pokajanje nije samo priznanje greha, već i trud da se učinjeno ispravi, koliko je to moguće. To podrazumeva spremnost da se oprosti, ali i da se zatraži oproštaj.
Međutim, često postoje oni trenuci kada ljudi više nisu među živima, kada reči izvinjenja nisu izgovorene na vreme, kada dugovi - ne samo materijalni, već i duhovni - ostaju neizmireni.
Upravo tada, Crkva nas uči da nijedna molitva nije uzaludna i da ljubav prevazilazi granice ovog sveta.
Paljenje sveće u hramu nije samo spoljašnji čin, već simbol unutrašnje želje da se unese svetlost u tamu sopstvenih grešaka. To je tiha molitva, često izgovorena bez reči, u kojoj se čovek seća svih onih kojima je na bilo koji način naneo bol. U tom plamenu, koji treperi pred ikonama, sabiraju se sećanja, kajanje i nada da će Bog primiti tu žrtvu srca kao iskren pokušaj pomirenja.
Naročito je važno setiti se da svaki odnos koji ostane opterećen nepravdom ostavlja trag i u duši čoveka. Teret neizgovorenih reči i neispravljenih dela često prati čoveka kroz život, unoseći nemir i tihu tugu. Zato je potrebno makar jednom zastati, pogledati unazad i priznati gde smo pogrešili, gde smo zakazali kao ljudi, kao hrišćani, kao bližnji.
U svetlosti sveće, čovek ne stoji samo pred Bogom, već i pred sopstvenom savešću. Tu nema opravdanja, nema izgovora, već samo iskrena želja da se ono što je bilo pogrešno preda milosti Božjoj. I baš u tom činu, koliko god jednostavan delovao, krije se duboka duhovna snaga - jer priznati greh znači načiniti prvi korak ka njegovom isceljenju.
Reči Prepodobni Serafim Viricki snažno opominju i podsećaju na ovu istinu:
"Barem jedanput u životu, treba da upalimo sveću za one koje smo uvredili, koje smo prevarili, kojima smo nešto ukrali, kojima smo dugovali, a nismo se odužili".
Sveti oci često su podsećali da pad sam po sebi ne određuje put čoveka, već odnos prema tom padu.
Ono što je izgubljeno često biva nadoknađeno na način koji čovek nije mogao ni da zamisli.
Oprost ne znači opravdavanje tuđih postupaka, već oslobađanje sopstvene duše od tereta.
Istorija i svakodnevica svedoče da ono što je nepravedno stečeno ne ostaje trajno.
Spasovdan, Vaznesenje Gospodnje ili "Dan spasa" je hrišćanski praznik, koji se slavi 40 dana nakon Vaskrsa, a 10 dana pre Duhova, i uvek pada u četvrtak.
Protojerej Stiven Frimen podseća da ime u hrišćanstvu nikada nije bilo obična oznaka, već duhovni pečat čoveka – nešto što ga prati od krštenja do večnosti i otkriva mnogo više nego što danas slutimo.
Parohijani su u dvorištu hrama pronašli oskrnavljenu skulpturu Presvetog Srca Isusovog, dok je odsečena glava bila sakrivena u žbunju pored crkve. Policija slučaj istražuje kao mogući zločin iz mržnje.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Nekada su ga bake pravile kada u kući nije bilo mnogo namirnica, a danas se ovaj stari đuveč od punjenog krompira vraća na trpezu kao zasitan ručak koji spaja jednostavne sastojke, domaći ukus i duh pravoslavne porodične kuhinje.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Svetitelj objašnjava zašto se čovek i nakon izgovorenog praštanja vraća u vrtlog samoprekora i kako se iz tog začaranog kruga izlazi ka miru koji ne traži novo suđenje sebi.
To nije nagli pad, već postepeno udaljavanje od istine, koje počinje onda kada čovek prestane da prepoznaje sopstvenu unutrašnju težinu.
Ruski svetitelj je objasnio kako mala slabost čoveka može koštati spasenja.
Tokom liturgije u Kragujevcu mitropolit šumadijski govorio o suštini pokajanja i upozorio da istinsko obraćenje ne počinje rečima, već promenom misli, želja i čitavog načina života, bez čega nema ni spasenja.
Protojerej Stiven Frimen podseća da ime u hrišćanstvu nikada nije bilo obična oznaka, već duhovni pečat čoveka – nešto što ga prati od krštenja do večnosti i otkriva mnogo više nego što danas slutimo.
Crkva tradicionalno naglašava značaj duhovnog jedinstva supružnika, ali se o ovoj temi danas govori mnogo otvorenije i s više razumevanja.
U pravoslavnoj tradiciji mnogi podvižnici učili su da nema istinske ljubavi bez spremnosti da se oprosti.
U besedi za sredu šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o unutrašnjoj borbi čoveka i tajni zbog koje se, kako upozorava, životne blagodeti povlače pred navikama koje razaraju dušu.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
U pravoslavnoj tradiciji mnogi podvižnici učili su da nema istinske ljubavi bez spremnosti da se oprosti.
Pojas Presvete Bogorodice sutra će predvoditi Spasovdansku litiju, a vrata Vaznesenjske crkve i Hrama Svetog Save ostaće otvorena cele noći za vernike koji žele da se poklone ovoj velikoj svetinji.
U besedi za sredu šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o unutrašnjoj borbi čoveka i tajni zbog koje se, kako upozorava, životne blagodeti povlače pred navikama koje razaraju dušu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
