Svetitelj objašnjava zašto se čovek i nakon izgovorenog praštanja vraća u vrtlog samoprekora i kako se iz tog začaranog kruga izlazi ka miru koji ne traži novo suđenje sebi.
Vrata ispovedaonice se zatvaraju, a čovek, umesto olakšanja, nosi sa sobom isto ono što je upravo ostavio iza sebe. Razrešna molitva i reči praštanja još odzvanjaju, ali u mislima već počinje novo suđenje: preispitivanje, vraćanje na svaku grešku, ponavljanje rečenice: Nisam smeo, nisam uradio, nisam dostojan." Taj unutrašnji krug bez izlaza, u kojem se primljeni oproštaj stalno dovodi u pitanje, upravo je mesto na koje odgovara jedna pouka Svetog Porfirija Kavsokalivita.
- Ne vraćajmo se u mislima na grehe koje smo ranije ispovedili. Sećanje na grehe donosi zlo. Jeste li zatražili od Boga oproštaj? Gotovo je! Bog preko ispovesti sve oprašta. Ne treba da se vraćamo i da se zatvaramo u tamnicu beznađa. Pred Bogom treba da budemo smirene sluge. Čovek sam sebe upropašćuje govoreći: "Ja sam grešnik, bednik, ja sam ovo, ja sam ono, nisam uradio ovo, nisam učinio ono... Trebalo je tada, nisam učinio tada. Sad već ne mogu ništa... Protraćio sam svoje godine. Nisam dostojan, nisam ni za šta..." U njemu se stvara osećanje niže vrednosti. Za takvog čoveka sve oko njega su samo ruševine. Znate li kako je to teško stanje? To je lažno smirenje. Sve su to oznake čoveka bez nade, čoveka kojim je ovladao satana - govorio je Sveti Porfirije.
Porfirije ne govori o zaboravu greha, nego o prestanku njegovog ponovnog "oživljavanja" u mislima. Kada se oprošteno stalno preispituje, čovek prestaje da živi u onome što mu je već darovano i ostaje zarobljen u sopstvenoj unutrašnjoj osudi.
Pouka Svetog Porfirija pomera fokus sa prošlosti na prihvatanje oproštaja kao činjenice koja se više ne osporava. U suprotnom, čovek ne ostaje u pokajanju, nego u iscrpljujućem krugu samoponištavanja. Zaključak je jasan: najveći gubitak nije greška koja je priznata, već oproštaj koji čovek ne ume da prihvati kao kraj i početak.
Dela svetih apostola, začalo 35 (14,20-27)
20. A kad se oko njega skupiše učenici, ustade i uđe u grad, i sutradan izađe s Varnavom u Dervu.21. I propovedajući jevanđelje gradu onome i pridobivši mnogo učenika, vratiše se u Listru i Ikoniju i Antiohiju, 22. utvrđujući duše učenika i savetujući ih da ostanu u veri, i da nam kroz mnoge nevolje valja ući u Carstvo Božije. 23. I rukopoložiše im prezvitere za svaku Crkvu, pa pomolivši se Bogu s postom, predadoše ih Gospodu u koga verovaše. 24. I prošavši Pisidiju, dođoše u Pamfiliju, 25. i govorivši reč Gospodnju u Pergi, siđoše u Ataliju, 26. i odande otploviše u Antiohiju, odakle behu predani blagodati Božijoj na delo koje izvršiše. 27. A kad dođoše i sabraše Crkvu, kazaše sve šta učini Bog s njima, i kako otvori neznabošcima vrata vere.
Jevanđelje po Jovanu, 35. zač. (9,39-41; 10,1-9)
39. I reče Isus: "Za sud ja dođoh u ovaj svet, da vide koji ne vide, i koji vide da postanu slepi." 40. I čuše ovo neki od fariseja koji behu sa njim, i rekoše mu: "Eda li smo i mi slepi?" 41. Reče im Isus: "Kad biste bili slepi, ne biste imali greha; a sada kažete: vidimo, tako vaš greh ostaje." 1. Zaista, zaista vam kažem: „Ko ne ulazi na vrata u tor ovčiji nego prelazi na drugom mestu, on je lopov i razbojnik. 2. A koji ulazi na vrata pastir je ovcama. 3. Njemu vratar otvara, i ovce glas njegov slušaju, i svoje ovce zove po imenu, i izvodi ih;
4. i kada svoje ovce istera, ide pred njima, i ovce idu za njim, jer poznaju glas njegov. 5. A za tuđinom neće poći, nego će pobeći od njega, jer ne poznaju glas tuđinaca." 6. Ovu priču kaza im Isus, ali oni ne razumeše šta beše to što im govoraše. 7. Tada im reče Isus opet: "Zaista, zaista vam kažem: ja sam vrata ovcama. 8. Svi koji god dođoše pre mene lopovi su i razbojnici; ali ih ovce ne poslušaše." 9. Ja sam vrata; ako ko uđe kroz mene spašće se, i ući će i izaći će, i pašu će naći.
Poruka ruskog svetitelja suzbija naviku koja guši nadu i otkriva kako da se padovi pretvore u početak, a ne u kraj puta.
Duhovna pouka shiarhimandrita Kirila Pavlova otkriva zašto spoljašnje kajanje bez unutrašnjeg preobražaja i oproštaja prema bližnjem gubi svoju duhovnu težinu.
Dok ljudi danas burno reaguju na uvrede, otkrivaju tuđe mane i ulaze u bespotrebne sukobe, ruski svetitelj ostavio je jednostavne savete o ćutanju, smirenju i molitvi kao putu ka unutrašnjem miru i duhovnoj snazi.
Snažna poruka svetogorskog starca otkriva kako pravoslavlje gleda na bol, ćutanje i iskušenja kroz koja čovek prolazi tokom života.
Nema izuzetaka kada je u pitanju krštenje upokojenih.
Pored duhovnog rada, ostavio je dubok trag u hrišćanskoj književnosti.
Rukopoloženje koje se dogodilo u sredu je prvo rukopoloženje biskupa koje je to bratstvo obavilo od 1988. godine.
Eparhija oštro reaguje na najavu gradnje centra za otpad na Brzavi i upozorava na značaj poštovanja svetinja i dijaloga.
Od brašna, kakaa, mineralne vode i nekoliko uobičajenih namirnica nastaje jednostavna poslastica koja se priprema bez mnogo truda, a ostaje vazdušasta, punog ukusa i prijatne voćne svežine.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Svetitelj našeg vremena uči da vera nije samo lična borba za duhovni mir, već poziv da u molitvu uključimo i bližnje.
Svetitelj našeg vremena podseća da izlaz ne dolazi iz mirovanja, već iz odlučnog duhovnog pokreta i obraćanja Hristu.
Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti
Veliki svetitelj našeg vremena objasnio je zašto ni bogatstvo ni uspeh ne ispunjavaju čoveka i gde se zapravo nalazi smisao koji ne bledi.
Nema izuzetaka kada je u pitanju krštenje upokojenih.
Hristos je decu postavio kao primer svima koji žele da zadobiju Carstvo nebesko.
U besedi za četvrtak 5. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zbog čega osveta nikada ne donosi pobedu i kako se čuva mir čak i kada nas drugi povrede.
Probajte supu od pečuraka sa heljdinom kašom, recept iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte Molitvene uzdahe Gospodu Isusu Hristu i duhovno se nadahnite uz pouku Svetog Vasilija Velikog.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Svetitelj 4. veka pretvorio je običnu prodaju u nenametljivu propoved koja je razoružala tvrdoglavo jeretičko uverenje i dovela do neočekivanog obrta.
Sveti vladika Nikolaj Velimirović zabeležio je priču o ruskom izbeglici koji je u Beogradu postao monah i kasnije episkop, a čije se mošti danas čuvaju u beogradskom Sabornom hramu.
U besedi za četvrtak 5. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zbog čega osveta nikada ne donosi pobedu i kako se čuva mir čak i kada nas drugi povrede.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
