Reči svetogorskog starca razotkrivaju skriveni smisao bolesti i patnje i nude odgovor koji menja pogled na život, veru i ličnu borbu.
Pritisak svakodnevice, umor koji se gomila bez jasnog razloga i pitanja na koja nema brzih odgovora često ostavljaju čoveka rastrzanim između straha i nade. Kada bol potraje, a tuga izgleda besmislena, javlja se sumnja da li išta ima smisla. Upravo na tom mestu, gde razum zastaje, jedna pouka Svetog Porfirija Kavsokalivita nudi pogled koji menja unutrašnju perspektivu.
- Ništa nije slučajno. Tuge i bolesti. Znaj, dete moje, da sve ima svoju svrhu. Ništa se ne dešava bez uzroka. Čak ni iglica bora ne pada sa bora osim ako Bog ne hoće. Zato ne treba da budeš tužan zbog onoga što ti se dešava. Tako postajemo sveti… - govorio je Sveti Porfirije Kavsokalivit.
U ovoj kratkoj, ali dubokoj misli sabrana je cela pravoslavna antropologija stradanja: bol nije kazna, niti besmislena prepreka, već mesto susreta čovekove slabosti i Božje promisli. Sveti Porfirije ne umanjuje težinu tuge, ali je ne odvaja od nade - on je ugrađuje u put preobražaja. Pravoslavna vera upravo tu nalazi svoju snagu: ne u bekstvu od krsta, već u njegovom prihvatanju sa poverenjem. Kada se čovek prestane boriti protiv svakog bola kao protiv neprijatelja, a počne da ga razume kao poziv na dublju veru, tada se menja i pogled na sopstveni život. Pouka starca Porfirija ostaje tiha, ali snažna opomena da se svetost ne rađa iz bezbolnosti, već iz poverenja u Boga koji i u najtežem trenutku vodi ka spasenju.
Saborna Poslanica Svetog apostola Jude (Jakovljevog), začalo 78 (1,11-25)
11. Teško njima, jer putem Kainovim pođoše i u prevaru Valaamove plate upadoše, i pobunom Korejevom izgiboše.12. Oni su ruglo na vašim večerama ljubavi, jedući s vama bez zazora, sebe napasajući; oblaci bezvodni, koje vetrovi vitlaju; drveta jesenja, besplodna, dvaput umrla, i iz korena iščupana;13. besni talasi morski koji se penušaju svojim sramotama; zvezde lutalice, za koje se mrak tame čuva zanavek.
14. Ali i za ove prorokova Enoh, sedmi od Adama, govoreći: „Gle, ide Gospod sa hiljadama hiljada svetih svojih, 15. da učini sud nad svima, i da pokara sve bezbožnike za sva njihova bezbožna dela kojima bezbožnost činiše, i za sve drske reči koje bezbožni grešnici govoriše protiv Njega."16. Ovo su gunđala, roptači, koji hode po željama svojim, i usta njihova govore naduvene reči, i radi koristi laskaju ljudima.
17. A vi, ljubljeni, setite se reči koje su već kazali apostoli Gospoda našeg Isusa Hrista,18. jer vam govorahu da će se u poslednje vreme pojaviti rugači koji će hoditi po svojim bezbožnim željama.19. Ovo su oni koji stvaraju razdore, čulni su i Duha nemaju.20. A vi, ljubljeni, izgrađujte sebe svojom najsvetijom verom, moleći se u Duhu Svetome,21. održite sebe u ljubavi Božijoj, očekujući milost Gospoda našeg Isusa Hrista za život večni.22. I sa rasuđivanjem jednima budite milostivi,
23. a druge u strahu spasavajte otimajući ih iz ognja, a treće karajte sa strahom, mrzeći i haljinu opoganjenu od tela. 24. A Onome koji vas može sačuvati bezprekorne i postaviti pred slavom svojom neporočne u radosti, 25. Jedinome premudrome Bogu, Spasitelju našemu, kroz Isusa Hrista, Gospoda našega, slava i veličanstvo, moć i vlast pre svih vekova, i sada, i u sve vekove! Amin.
Jevanđelje po Luki, začalo 110 (23,1-34; 23,44-56)
1. I ustade sve mnoštvo i odvede ga Pilatu. 2. I počeše ga tužiti govoreći: "Ovoga nađosmo da otpađuje narod naš, i zabranjuje davati ćesaru danak, i govori da je on Hristos car." 3. A Pilat ga zapita govoreći: "Jesi li ti car judejski?" A on odgovarajući reče mu: "Ti kažeš." 4. A Pilat reče prvosveštenicima i narodu: "Ne nalazim nikakve krivice na ovom čoveku."
5. A oni uporno navaljivahu govoreći: "On buni narod učeći po svoj Judeji počevši od Galileje pa sve dovde." 6. A Pilat čuvši za Galileju zapita: "Zar je ovaj čovek Galilejac?" 7. I doznavši da je iz područja Irodova, posla ga Irodu, koji i sam bijaše u Jerusalimu onih dana. 8. A Irod videvši Isusa veoma se obradova; jer je odavno želeo da ga vidi, pošto je mnogo slušao o njemu, i nadaše se da će videti od njega neki znak. 9. I postavljaše mu mnoga pitanja; ali mu on ništa ne odgovori.
10. Stajahu pak prvosveštenici i književnici i žestoko ga optuživahu.11. A Irod ga ponizi sa svojim vojnicima i naruga mu se, obuče mu belu haljinu i posla ga natrag Pilatu.12. I u taj se dan pomiriše Pilat i Irod među sobom; jer pre bijahu u zavadi.13. A Pilat, sazvavši prvosveštenike i starešine i narod,14. Reče im: "Dovedoste mi ovog čoveka kao da on otpađuje narod, i eto, ja ga pred vama ispitah, i ne nađoh na ovome čoveku nijedne krivice od onih za koje ga vi optužujete;
15. a ni Irod, jer vam ga natrag posla. I eto, nije učinio ništa što bi zasluživalo smrt.16. Da ga, dakle, kaznim i pustim." 17. A moraše da im o Prazniku oslobodi jednoga.18. A oni svi zajedno povikaše govoreći: "Uzmi ovoga, a pusti nam Varavu!"19. Ovaj beše bačen u tamnicu za nekakvu pobunu učinjenu u gradu i za ubistvo.
20. A Pilat opet povika hoteći da pusti Isusa. 21. A oni vikahu govoreći: "Raspni ga, raspni!" 22. A on im po treći put reče: "Kakvo je, dakle, zlo on učinio? Ja ništa na njemu ne nađoh što bi zasluživalo smrt; dakle, da ga kaznim pa da ga pustim." 23. A oni jednako navaljivahu s velikom vikom, i iskahu da se on razapne; i nadvlada vika njihova i prvosveštenička. 24. I Pilat presudi da bude po traženju njihovu.
25. I pusti im Varavu, bačenog u tamnicu za pobunu i ubistvo, kojega iskahu, a Isusa predade njima na volju. 26. I kada ga povedoše, zadržaše nekoga Simona Kirinejca, koji se vraćaše iz polja, i staviše na njega krst da nosi za Isusom. 27. A za njim iđaše veliko mnoštvo naroda i žena, koje plakahu i naricahu za njim. 28. A Isus obazrevši se na njih reče: "Kćeri jerusalimske, ne plačite za mnom, nego plačite za sobom i za decom svojom. 29. Jer evo, dolaze dani u koje će se reći: 'Blago nerotkinjama, i utrobama koje ne rodiše, i dojkama koje ne dojiše.'
30. Tada će početi govoriti gorama: 'Padnite na nas; i bregovima: Pokrijte nas! 31. Jer kad ovako čine sa sirovim drvetom, šta li će biti sa suhim?'" 32. Vođahu pak i druga dva zločinca sa njim da pogube.33. I kada dođoše na mesto zvano Lobanja, onde razapeše njega i zločince, jednoga s desne strane a drugoga s leve.34. A Isus govoraše: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine!" I deleći haljine njegove bacahu kocku.
44. A beše oko šestoga časa, i tama bi po svoj zemlji do časa devetoga.45. I pomrča sunce, i zavesa hramovna razdre se napola. 46. I povikavši Isus iz svega glasa reče: „Oče, u ruke tvoje predajem duh svoj." I rekavši ovo izdahnu. 47. A kad vide kapetan šta se dogodi, proslavi Boga govoreći: „Zaista ovaj čovek beše pravednik." 48. I sav narod koji se beše skupio da gleda ovaj prizor, kad vide šta bi, vrati se bijući se u prsa. 49. A stajahu izdaleka svi poznanici njegovi i žene koje ga pratiše iz Galileje, posmatrajući ovo.
50. I gle, čovek po imenu Josif, koji beše savetnik i čovek dobar i pravedan, iz Arimateje, grada judejskog,51. koji ne beše pristao na njihovu odluku i na njihovo delo, a i sam čekaše Carstvo Božije, 52. pristupivši Pilatu zaiska telo Isusovo. 53. I skide ga i obavi platnom, i položi ga u grob usečen u kamenu, u koji ne beše nikad niko položen.54. I dan beše petak, i subota osvitaše. 55. A iđahu u pratnji i žene, koje behu došle sa Isusom iz Galileje, i videše grob i kako bi položeno telo njegovo, 56. pa se vratiše i pripremiše mirise i miro. Subotu pak provedoše u miru po Zakonu.
Dok svet često nagrađuje nepravdu, podviznik iz Odese iz 20. veka pokazuje kako čuvanje savesti i hodanje “uskim putem” postaje jedini pravi odgovor na okrutnost života.
Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka objasnio je kako da se spasemo od najveće opasnosti u životu – kroz jedan vrlo praktičan savet.
Reči jednog od najvećih duhovnika 20. veka podsećaju da nijedan greh nije jači od Božijeg milosrđa i da svaki čovek može pronaći put ka pokajanju i svetosti.
U trenucima tuge i nepravde, reči svetogorskog starca otkrivaju kako molitva za druge preobražava i dušu i život
Sveti Fotije je na jednom lažnom saboru zbačen sa patrijaršijskog trona, pa je vraćen i opet zbačen.
Reči svetogorskog starca razotkrivaju skriveni smisao bolesti i patnje i nude odgovor koji menja pogled na život, veru i ličnu borbu.
U saopštenju Eparhije budimljanski-nikšićke se ističe zabrinutost zbog ponižavajućeg načina hapšenja Vesne Bratić i mogućih političkih motiva.
Predsednik Vrhovnog saveta Islamske zajednice u Srbiji poručuje da su post i ibadeti ključ bogobojaznosti i zajedništva među muslimanima.
Iza kratkog obreda u crkvi na Čistu sredu krije se snažna poruka o prolaznosti, ličnoj odgovornosti i pozivu na unutrašnju promenu koji vekovima prati početak korizme
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Jedna snažna pouka svetogorskog starca pokazuje put kojim se odgaja hrišćanin, a ne egoista.
Svetac našeg vremena objasnio je kako iskrena, životna ispovest oslobađa dušu od nevidljivih rana i otvara put ka unutrašnjem miru.
Pouka velikog asketa pokazuje da vera ne sme da bude oružje, već svetlo koje delima preobražava i spaja ljude različitih uverenja.
Mnogi misle da se Bogu prilazi kroz neprekidni napor i kaznu nad sobom, ali pouka svetogorskog starca otkriva zašto taj smer često vodi u umor, a ne u mir.
Pravoslavlje uči da je jezik dar Božiji i da će čovek za svaku izgovorenu reč dati odgovor pred Gospodom.
Prema pravoslavlju, smrt se ne posmatra kao konačni kraj, već kao prelazak iz ovog, prolaznog života u večnost.
Lik Presvete Bogorodice predstavlja najuzvišeniji obrazac majčinstva u pravoslavlju.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za sredu siropusne sedmice razotkriva istinu o tome da ne vaskrsava svako koga Bog po imenu prozove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Od manastira Visoki Dečani i Kovilj do Patrijaršije – put arhijereja koji oblikuje duhovni život Srbije.
Pravoslavlje uči da je jezik dar Božiji i da će čovek za svaku izgovorenu reč dati odgovor pred Gospodom.
Jednostavan recept koji donosi pun ukus i miris domaće kuhinje, čak i u danima posta.
