U trenucima tuge i nepravde, reči svetogorskog starca otkrivaju kako molitva za druge preobražava i dušu i život
Kada bol i nepravda pritisnu dušu, vernik često oseća kao da molitve ostaju bez odjeka. Svaka tuga deluje nepremostivo, a pitanje “Zašto baš ja?” odzvanja tiho, ali neumoljivo. U tim trenucima stari duhovni glasovi često nude svetlo koje razbija tamu. Pouka starca Pajsija Svetogorca pokazuje da lična patnja može da rodi neizmernu duhovnu snagu.
- Bog naročito čuje molitvu onoga ko, sam stradajući, moli Ga da se iscele druge - govorio je starac Pajsije.
Reč je o snazi koja ne traži olakšanje samo za sebe, već kroz saosećanje i molitvu za bližnje otvara vrata unutrašnjem miru. U pravoslavlju strpljenje u bolu i molitva u teškoćama nisu samo čin vere - to je čin ljubavi, koji preobražava i stradanje i onog koji pati. Starac Pajsije nas podseća da pravo oslobađanje i istinska Božja blizina dolaze kada sopstvenu patnju pretvaramo u molitvu za druge.
Prva Saborna poslanica Svetog apostola Jovana Bogoslova, začalo 76 (1,1-15)
Što beše od početka, što smo čuli, što smo videli očima svojima, što sagledasmo i ruke naše opipaše, o Logosu (Reči) života;2. i Život se javi, i videli smo, i svedočimo, i objavljujemo vam Život večni, koji beše u Oca i javi se nama;3. što smo videli i čuli objavljujemo vama da i vi s nama imate zajednicu, a naša zajednica je sa Ocem i sa Sinom njegovim Isusom Hristom.4. I ovo vam pišemo da radost naša bude potpuna.
5. I ovo je obećanje koje smo čuli od njega i javljamo vama, da je Bog svetlost, i tame u njemu nema nikakve.6. Ako rečemo da imamo zajednicu s njim i u tami hodimo, lažemo i ne tvorimo istinu.7. Ako li u svetlosti hodimo, kao što je On sam u svetlosti, imamo zajednicu jedni sa drugima, i krv Isusa Hrista, Sina njegova, očišćava nas od svakoga greha.8. Ako rečemo da greha nemamo, sebe varamo, i istine nema u nama.9. Ako ispovedamo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe, i očisti nas od svake nepravde.10. Ako rečemo da nismo sagrešili, pravimo ga lažom i reč njegova nije u nama.
Jevanđelje Luka, začalo 96 (19,29-40; 22,7-39)
29. A kada se približi Vitfagi i Vitaniji, kod gore nazvane Maslinska, posla dvojicu učenika svojih,30. rekavši: „Idite u selo što je prema vama, i kada uđete u njega, naći ćete magare privezano na koje nikada niko od ljudi nije usedao; odrešite ga i dovedite.31. I ako vas ko upita: ‘Zašto drešite?‘ ovako mu kažite: ‘Ono treba Gospodu.‘”32. A kad otidoše poslani, nađoše kao što im kaza.33. A kad oni drešahu magare, rekoše im gospodari njegovi: „Što drešite magare?”34. A oni rekoše: „Ono treba Gospodu.”
35. I dovedoše ga Isusu, i nabaciše haljine svoje na magare, i posadiše Isusa.36. I kad on iđaše, prostirahu haljine svoje po putu.37. A kada se on već približi podnožju Gore Maslinske, poče sve mnoštvo učenika u radosti hvaliti Boga gromkim glasom za sva čudesa koja videše,38. govoreći: „Blagosloven car koji dolazi u ime Gospodnje! Mir na nebu i slava na visinama!”39. I neki od fariseja iz naroda rekoše mu: „Učitelju, zabrani učenicima svojim.”40. I odgovarajući reče im: „Kažem vam, ako oni ućute, kamenje će povikati.”
7. A dođe dan beskvasnih hlebova u koji trebaše klati pashalno jagnje.8. I posla Petra i Jovana rekavši: „Idite i ugotovite nam Pashu da jedemo.”9. A oni mu rekoše: „Gde hoćeš da ugotovimo?”10. A on im reče: „Eto, kad uđete u grad, srešće vas čovek koji nosi krčag vode; idite za njim u kuću u koju on uđe.11. I recite domaćinu kuće: 'Učitelj ti veli: gde je odaja gde ću jesti Pashu sa učenicima svojim?'12. I on će vam pokazati veliku zastrtu gornju sobu; onde ugotovite.”13. I oni otidoše i nađoše kao što im je kazao; i ugotoviše Pashu.
14. I kada dođe čas, sede za trpezu, i dvanaest apostola s njim.15. I reče im: „Veoma zaželeh da ovu Pashu jedem s vama pre nego postradam;16. Jer vam kažem da je neću više jesti dok se ne ispuni u Carstvu Božijem.”17. I uzevši čašu zablagodari, i reče: „Uzmite i razdelite je među sobom;18. Jer vam kažem da neću piti od roda vinogradskoga dok ne dođe Carstvo Božije.”19. I uzevši hleb zablagodari, prelomi ga i dade im govoreći: „Ovo je telo moje koje se daje za vas; ovo činite za moj spomen."
20. A tako i čašu po večeri, govoreći: „Ova je čaša Novi zavet u krvi mojoj, koja se za vas izliva.21. Ali evo ruke izdajnika mojega sa mnom na trpezi.22. I Sin Čovječiji, dakle, ide kako je određeno; ali teško čoveku onome koji ga izdaje!"23. I oni se stadoše pitati među sobom koji bi, dakle, od njih bio taj koji će.to učiniti.24. A nastade i prepirka među njima koji se od njih smatra da je veći.25. A on im reče: „Carevi naroda gospodare nad njima i vlastodršci njihovi nazivaju se dobrotvori.26. Ali vi nemojte tako; nego ko je među vama veći, neka bude kao mlađi, i starešina kao sluga.
27. Jer ko je veći, koji sedi za trpezom ili koji služi? Nije li onaj koji sedi za trpezom? A ja sam među vama kao sluga.28. A vi ste oni koji ste se održali sa mnom u iskušenjima mojim.29. I ja vama zaveštavam Carstvo kao što Otac moj meni zavešta,30. da jedete i pijete za mojom trpezom u Carstvu mome, i da sedite na prestolima i sudite nad dvanaest plemena Izrailjevih."
31. I reče Gospod: „Simone, Simone, evo vas zaiska satana da vas vije kao pšenicu.32. A ja se molih za tebe da vera tvoja ne prestane; i ti, kada se obratiš, utvrdi braću svoju.33. A on mu reče: „Gospode, s tobom sam spreman i u tamnicu i u smrt ići."34. A on reče: „Kažem ti, Petre, neće danas zapevati petao dok se triput ne odrečeš da me poznaješ."35. I reče im: „Kad vas poslah bez kese i torbe i obuće, da li vam što nedostade?" A oni rekoše: „Ništa."
36. A on im reče: „Ali sad koji ima kesu neka je uzme, tako i torbu; a koji nema neka proda haljinu svoju i kupi nož.37. Jer vam kažem, da još i to što je napisano: 'I uvrstiše ga među bezakonike', treba da se izvrši na meni; Jer što je o meni pisano završava se."38. A oni rekoše: „Gospode, evo ovde dva noža." A on im reče: „Dosta je."39. I izišavši, ode po običaju na goru Maslinsku; a za njim odoše i učenici njegovi.
Pouka podvižnice iz Svetopsovske pustinje otkriva kako zemlja koja nas hrani, pokajanje i briga za bližnje mogu biti jedina zaštita u vreme nesigurnosti i straha.
Jedan od najvećih savremenih duhovnika podseća da pravoslavna vera ne počiva na slučajnosti i znakovima, već na odgovornom življenju Jevanđelja, bez izgovora.
Jedna jednostavna, a snažna pouka sa Svete gore pokazuje da i najmanji napor u molitvi i učenju može promeniti život i vratiti unutrašnji mir.
Duhovna pouka koja otkriva kako zajednička molitva Crkve postaje snažan kanal milosrđa i povezanosti između generacija.
U trenucima tuge i nepravde, reči svetogorskog starca otkrivaju kako molitva za druge preobražava i dušu i život
Starac Simeon smatra se danas zaštitnikom male dece.
Od ličkog sela do vladičanskog trona, život jednog arhijereja otkriva kako se vera, odgovornost i lično odricanje utkivaju u crkveno pamćenje.
Milosrđe temelj hrišćanskog života.
Župnik Željko Lovrić i njegovi stihovi "Ispovest sa asfalta" izazvali su snažne reakcije, otvarajući bolno pitanje autentične vere, greha i susreta s Hristom tamo gde se On najmanje očekuje.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Pouka jednog od najvećih duhovnika 20. veka pokazuje kako kratka molitva, čitanje Svetog pisma i samoposmatranje mogu ojačati moralnu snagu i održati veru čak i kada svet preti da nas slomi.
Veliki pravoslavni duhovnik sa Svete gore pokazuje kako očuvati unutrašnji mir i zaštititi dušu dok iskušenja svakodnevno preplavljuju život oko nas.
U jednoj od svojih pouka, svetogorski starac objašnjava zašto diplomirani bogoslovi, bez iskustva molitve i života, više zbunjuju nego što preobražavaju vernike - i kako jedan pravi jerej menja sve u svojoj parohiji.
Svetogorski asketa objašnjava kako upornost u izgovaranju Hristovog imena u srcu i usnama može nadvladati i satanu i približiti nas veri, čak i kada ne razumemo svaku reč koju izgovaramo.
Od ličkog sela do vladičanskog trona, život jednog arhijereja otkriva kako se vera, odgovornost i lično odricanje utkivaju u crkveno pamćenje.
Milosrđe temelj hrišćanskog života.
Pravoslavno predanje podseća da Bog uvek čuje molitvu, ali da odgovor ne dolazi uvek onako kako čovek očekuje.
Kada zadržimo oštru reč i, umesto nje, izaberemo blagu, tada pokazujemo da smo razumeli Božju zapovest o ljubavi.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Porodice se okupljaju, običaji oživljavaju, a svaka trpeza skriva poruku o dobroti, zajedništvu i malim delima koja menjaju svakodnevicu.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
Jednostavno, sočno i izdašno jelo koje se nekada pripremalo u danima kada crkva ne propisuje post, a danas može da postane omiljeni ručak svakog dana.
