Pouka shi arhimandrita Ilije o duhovnom zdravlju razotkriva da svaka rana, ako se nosi sa verom, postaje znak Božje blizine, a ne kazne.
Bol, bolest i tuga – tri su reči koje čovek najradije izbegava. А upravo su one, po rečima velikih duhovnika, vrata kroz koja duša ulazi u istinsko poznanje Boga. Starac Ilija Optinski, poznat po svojoj dubokoj mudrosti i blagoj strogosti, ostavio je pouku koja razbija ljudske predstave o sreći i zdravlju, pokazujući da je put ka spasenju često popločan suzama:
– Put ka spasenju je put tuga i bolesti. Zašto? Zato što u suprotnom, čovek ne može da odvrati svoj um i srce od vezanosti za ovaj svet. Sama bolest odvraća mnoge grehe koje čovek može da počini dok je zdrav.
Tuge se često šalju da bi se očistila duša i oprostili prošli gresi, kao i da bi se sprečili novi. Zato, poželite zdravlje i sreću! Zdravlje mora biti, pre svega, duhovno. I nema veće sreće od toga kada nas savest ne osuđuje ni za prošli ni za sadašnji život. Avaj, to je sudbina malo koga. Sve što nam preostaje jeste da se pokajemo pred Bogom za svoju nepristojnost i nadamo se da nas On neće odbaciti, kao što je rečeno: Srce skrušeno i smireno Bog neće prezreti (Psalam 50:19) – govorio je starac Ilija.
Ove reči nisu uteha za slabe, već podsetnik da duša jača kroz ono što telo lomi. Bolest, prema učenju starca Ilije, postaje lek – ne za telo, već za srce. Ona usporava korak, utišava misli i otvara prostor u kome čovek može da čuje tiho kucanje večnosti u sebi.
Ko umesto očajanja izabere pokajanje, otkriva da svaka rana može postati dodir Božje ruke. Spasenje, kaže starac, ne dolazi kroz blagostanje, već kroz smirenje. А tamo gde se čovek skruši pred Bogom, počinje istinsko zdravlje – ono koje ne prolazi.
Poslanica Svetog apostola Pavla Galatima, začalo 200 (1,11-19)
11. A dajem vam na znanje, braćo, da jevanđelje koje sam ja blagovestio, nije od čoveka; 12. Niti ga ja primih od čoveka, niti naučih, nego otkrivenjem Isusa Hrista. 13. Jer ste čuli moje življenje nekad u Judejstvu, da odviše gonih Crkvu Božiju i pustoših je. 14. I napredovah u Judejstvu više od mnogih vrsnika svojih u rodu svome, budući odviše revnitelj za svoja otačka predanja.
15. A kada blagovoli Bog, koji me izabra od utrobe matere moje i prizva blagodaću svojom, 16. da objavi Sina svoga u meni, da ga blagovestim među neznabošcima, toga časa ne pitah tela i krvi, 17. niti iziđoh u Jerusalim onima koji su bili apostoli pre mene, nego otidoh u Arabiju, i opet se vratih u Damask. 18. A potom, nakon tri godine, izađoh u Jerusalim da vidim Petra, i ostadoh kod njega petnaest dana. 19. A drugoga od apostola ne videh, osim Jakova brata Gospodnjega.
Jevanđelje po Luki, začalo 30. (7,11-16)
11. I dogodi se potom da on iđaše u grad koji se zove Nain, i s njim iđahu mnogi učenici njegovi i mnoštvo naroda. 12. A kada se približi vratima grada, i gle, iznošahu mrtvaca, jedinca sina matere njegove, i ona beše udovica; i mnogi narod iz grada iđaše sa njom. 13. I videvši je Gospod sažali se na nju i reče joj: „Ne plači!” 14. I pristupivši dohvati se nosila, a nosioci stadoše; i reče: „Momče, tebi govorim, ustani!” 15. I sede mrtvac i stade govoriti; i dade ga materi njegovoj. 16. A strah obuze sve, i slavljahu Boga govoreći: „Veliki prorok podiže se među nama i Bog pohodi narod svoj.”
Dok mnoge obuzima strah i nesigurnost, svetitelj iz Gruzije ostavlja pouku koja budi nadu: prava snaga nije u onome što dolazi spolja, već u veri koja gori u srcu i ne može biti ugašena.
Veliki ruski svetitelj iz 19. veka objašnjava da kada podignemo srce ka Bogu, čak i najveća tuga gubi snagu, a spokojstvo postaje živo iskustvo prisustva Božije ljubavi.
Dok svet trči za trenutnim zadovoljstvima, ovaj veliki učitelj Crkve nas podseća da pravi plod dolazi samo onima koji strpljivo slede Božiji ritam i poštuju prirodni ritam duhovnog života.
Hrišćanski asketa, teolog i svetitelj upozorava: svaki siromah koji pokuca na naša vrata nosi poruku s neba. Onaj ko kaže „Bog će dati“ i zatvori srce, možda je odbio Božiju milost koja mu je došla u liku brata u nevolji.
U svetu punom iskušenja i sumnje, Zlatousti nas podseća da iskreno pokajanje i vera pretvaraju padove u unutrašnju snagu i vode ka bliini Boga.
Sveti Pajsije Svetogorac objašnjava kako pojanje tropara oslobađa dušu od teskobe, donosi spokoj i pomaže da se prevaziđu iskušenja svakodnevnog života
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 24. sredu po Duhovima pokazuje kako unutrašnja promena povezuje ljude i daje smisao svakodnevici.
Ajeti 54:49–55 sure Al-Kamar otkrivaju kako svaka odluka i svaki dah podsećaju na neizbežnu pravdu i mudrost Stvoritelja
Reči velikog duhovnika sa Svete Gore otkrivaju da najvažniji korak ka Bogu nije u mestima koja posećujemo, već u onome što činimo pred sopstvenom savešću.
Potpisi mitropolita Joanikija i predsednika opštine Nikole Jovanovića otvorili su put projektu koji spaja predanje i savremeni razvoj, uz planiranu donaciju od milion evra, izradu dokumentacije i uređenje prostora za buduću svetinju.
Policija u Hesenu intenzivno prikuplja informacije i dokaze koji bi rasvetlili ovaj slučaj.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Reči jednog od najvećih svetaca pravoslavlja razbijaju iluziju o lakom autoritetu i otkrivaju da je najteža pozicija ona u kojoj čovek mora da predvidi buru, upozori druge i preuzme udarac koji je namenjen njima.
Priča o svetitelju koji je pred filozofima i demonima pokazao da snaga vere nije u rečima, nego u znaku koji štiti i vodi kroz najmračnije iskušenja.
Svetitelj iz 4. veka pokazuje jednostavan, ali dubok način da očistimo dušu, prevaziđemo greh i pronađemo unutrašnji mir.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 24. sredu po Duhovima pokazuje kako unutrašnja promena povezuje ljude i daje smisao svakodnevici.
Policija u Hesenu intenzivno prikuplja informacije i dokaze koji bi rasvetlili ovaj slučaj.
Dokumentarno-igrana priča Bojane Krstić otkriva život Nedeljka Streličića, mladog sveštenika koji je platio cenu vernosti istini, dok beogradska premijera donosi i snažnu humanitarnu akciju za teško bolesnog dečaka.
On je znak ljubavi, žrtve i vaskrsenja, ali i podsetnik na poziv svakog vernika da svoj život ispuni smirenjem, strpljenjem i nadom.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
On je znak ljubavi, žrtve i vaskrsenja, ali i podsetnik na poziv svakog vernika da svoj život ispuni smirenjem, strpljenjem i nadom.
Jedna izgovorena reč može delovati zastrašujuće, ali Crkva nas uči da samo greh ima stvarnu moć – pokajanje, Ispovest i život u Tajnama čine svaku dušu nepobedivom pod Božijom zaštitom.
Dvadeset pet godina vežbe i dar za ukrašavanje učinili su da jedan kolač postane simbol čuvanja tradicije.
