Svetitelj i čudotvorac opisuje kako su ga uvrede i klevete, umesto da ga slome, naučile slobodi, smirenju i ljubavi oslobođenoj potrebe za ljudskim odobravanjem.
Reči koje peku obično ne dolaze iz neprijateljskih usta, nego iz onih koja su juče još bila prijateljska. U jednoj tišini koja traje posle izgovorene uvrede, čovek ostaje sam sa pitanjem kako da nosi teret nepravde, kako da ne odgovori istom merom i gde da smesti bol koji ne traži objašnjenje nego razrešenje. Upravo tu, na tom mestu unutrašnjeg sudara između ponosa i ranjenosti, otvara se jedan drugačiji put, onaj koji nudi pouka Svetog Nektarija Eginskog.
Njegove reči ne govore o bežanju od bola, već o njegovom preobražaju. O tome da ono što čovek prirodno doživljava kao poraz može postati prostor unutrašnjeg uzdizanja, ako se sagleda drugačijim očima.
- Teško ćete moći da shvatite da sam zavoleo klevetu, uvredu i prezir. Da li se čudite? Pa ipak, naučio sam da ih vidim kao eksere svog krsta. Ovo je bio put mog Vaskrsenja. Neka su blagosloveni. Naučili su me da volim, oslobođen muke ugađanja, šarmiranja i počasti. Naučili su me da usmerim pogled ka skromnima i prezrenima, ka jednostavnim, svakodnevnim i anonimnim ljudima, ka zlatu zemlje - govorio je Sveti Nektarije Eginski.
U toj misli sabrano je iskustvo čoveka koji je iz uvrede izvukao smirenje, a iz prezira slobodu. Ne kao teoriju, nego kao život koji je prošao kroz lomove i iz njih izašao oslobođen potrebe da bude prihvaćen. U tome se otkriva i poruka koja ostaje da stoji: da se dostojanstvo ne gubi onda kada nas drugi obore, nego onda kada pristajemo da odgovorimo istom merom.
Na kraju, ostaje jednostavna, ali teška istina - da ono što boli ne mora da uništi, već može da preobrazi, ako se prihvati kao put, a ne kao kraj.
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 89 (5,10-16)
10. Jer kada smo se kao neprijatelji pomirili sa Bogom kroz smrt Sina njegova, mnogo ćemo se pre, već pomireni, spasti životom njegovim. 11. A ne samo to, nego se i hvalimo Bogom kroz Gospoda našega Isusa Hrista, kroz kojega sada primismo pomirenje. 12. Zato kao što kroz jednoga čoveka uđe u svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, pošto svi sagrešiše. 13. Jer greh beše na svetu do zakona, ali se greh ne računa kada nema zakona.
14. Ali smrt carova od Adama do Mojseja i nad onima koji ne sagrešiše sličnim prestupom kao Adam, koji je slika Onoga koji će doći. 15. Ali blagodatni dar nije tako kao prestup, jer ako prestupom jednoga pomreše mnogi, mnogo se više blagodat Božija i dar u blagodati jednoga čoveka Isusa Hrista izobilno izli na mnoge. 16. I ne bi sa darom onako kao što bi sa prestupom kroz jednoga: jer sud zbog jednoga bi osuda, a blagodatni dar bi opravdanje od mnogih prestupa.
Jevanđelje po Mateju, začalo 27. (8,23-27)
23. I kad uđe u lađu, za njim uđoše učenici njegovi. 24. I gle, bura velika nastade na moru, tako da se lađa pokri valovima; a On spavaše. 25. I prišavši učenici njegovi, probudiše ga govoreći: „Gospode, spasi nas, izgibosmo!” 26. I reče im: „Zašto ste strašljivi, maloverni?” Tada ustavši zapreti vetrovima i moru, i nastade tišina velika. 27. A ljudi se začudiše govoreći: „Ko je ovaj da ga slušaju i vetrovi i more?”
Ravnodušnost nije zaštita duše, upozorava svetitelj, već put ka osudi i gubitku večnog života.
Svetitelj ukazuje da uslišenje molitve zavisi od unutrašnjeg stanja čoveka, pre svega od trpljenja i ljubavi prema bližnjima, jer upravo oni otvaraju ili zatvaraju put Božijem odgovoru.
Veliki pravoslavni duhovnik iz 19. veka podseća da bez poslušnosti Bogu nema ni večne bliskosti, čak ni među najbližima.
Umesto uobičajenog unutrašnjeg otpora, svetitelj opisuje neočekivan pristup i ukazuje da se izlaz ne nalazi u pojačanoj borbi, već u smirenju koje prekida napad i menja njegov pravac.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Pimena Velikog i Sabor srpskih svetitelja po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti i pravedni Joakim i Ana i drugi svetitelji. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Petra Klavera, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Pouka kiparskog arhijereja govori o takvim trenucima: rasejanost, umor i osećaj da ništa ne dobijamo dok stojimo u hramu lako postanu opravdanje za ostanak kod kuće.
Mitropolit budimljansko-nikšićki besedio je o nekadašnjem komandantu Vojske Republike Srpske tokom pomena u Pivskom manastiru, što je ponovo otvorilo pitanje granica crkvene besede i verskih sloboda u Crnoj Gori.
Od drevne tradicije do savremenog umetničkog izraza, u Galeriji Kolarčeve zadužbine susreću se različite škole, tehnike i poetike.
Pimen Veliki podvizavao se u 5. veku i svojim životom ostao upamćen kao primer monaha koji je sve podredio molitvi, poslušanju, radu i unutrašnjem miru.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Posle pada mnogi dugo nose teret krivice i teško prihvataju da im je oprošteno. Svetitelj iz Egine podseća na razliku između iskrenog pokajanja i samokažnjavanja i nudi poruku koja donosi drugačiji pogled na milost.
Veliki grčki svetitelj objašnjava da nevolje nisu samo teret koji čovek nosi, već trenutci u kojima se otkrivaju skrivene slabosti, jača vera i pronalazi dublji smisao stradanja.
Reči velikog pravoslavnog svetitelja otkrivaju kako izgleda čovek koji ostaje uz bližnjeg i kada nastupe bol, ćutanje i životne oluje.
Svetitelj sa Egine otkriva tajnu sreće skrivenu u srcu koju nijedna spoljašnja sila ne može uzeti.
Pouka kiparskog arhijereja govori o takvim trenucima: rasejanost, umor i osećaj da ništa ne dobijamo dok stojimo u hramu lako postanu opravdanje za ostanak kod kuće.
Od drevne tradicije do savremenog umetničkog izraza, u Galeriji Kolarčeve zadužbine susreću se različite škole, tehnike i poetike.
Ikone su vidljivi, opipljivi prozor u duhovni svet i sredstvo komunikacije sa Bogom i svetiteljima.
Udaljavanje od Crkve je veoma opasno po čoveka.
Od drevne tradicije do savremenog umetničkog izraza, u Galeriji Kolarčeve zadužbine susreću se različite škole, tehnike i poetike.
Ikone su vidljivi, opipljivi prozor u duhovni svet i sredstvo komunikacije sa Bogom i svetiteljima.
Udaljavanje od Crkve je veoma opasno po čoveka.
Prošlost čoveku nije data da je iznova živi.
Na prvi pogled deluju gotovo isto, ali se iza ova dva pojma kriju različiti odgovori na jedno od najvećih pitanja čoveka: šta možemo da znamo o Bogu?
Imam iz Bujanovca, koji gotovo tri decenije predvodi romsku muslimansku zajednicu, biće zadužen za vernike u Srbiji i dijaspori.
U besedi za utorak 15. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički povezuje Isaijino viđenje Hristovog stradanja sa tajnom Božjeg sveznanja i onim što Bog vidi u dubini ljudskog srca.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
