Svetitelj i čudotvorac opisuje kako su ga uvrede i klevete, umesto da ga slome, naučile slobodi, smirenju i ljubavi oslobođenoj potrebe za ljudskim odobravanjem.
Reči koje peku obično ne dolaze iz neprijateljskih usta, nego iz onih koja su juče još bila prijateljska. U jednoj tišini koja traje posle izgovorene uvrede, čovek ostaje sam sa pitanjem kako da nosi teret nepravde, kako da ne odgovori istom merom i gde da smesti bol koji ne traži objašnjenje nego razrešenje. Upravo tu, na tom mestu unutrašnjeg sudara između ponosa i ranjenosti, otvara se jedan drugačiji put, onaj koji nudi pouka Svetog Nektarija Eginskog.
Njegove reči ne govore o bežanju od bola, već o njegovom preobražaju. O tome da ono što čovek prirodno doživljava kao poraz može postati prostor unutrašnjeg uzdizanja, ako se sagleda drugačijim očima.
- Teško ćete moći da shvatite da sam zavoleo klevetu, uvredu i prezir. Da li se čudite? Pa ipak, naučio sam da ih vidim kao eksere svog krsta. Ovo je bio put mog Vaskrsenja. Neka su blagosloveni. Naučili su me da volim, oslobođen muke ugađanja, šarmiranja i počasti. Naučili su me da usmerim pogled ka skromnima i prezrenima, ka jednostavnim, svakodnevnim i anonimnim ljudima, ka zlatu zemlje - govorio je Sveti Nektarije Eginski.
U toj misli sabrano je iskustvo čoveka koji je iz uvrede izvukao smirenje, a iz prezira slobodu. Ne kao teoriju, nego kao život koji je prošao kroz lomove i iz njih izašao oslobođen potrebe da bude prihvaćen. U tome se otkriva i poruka koja ostaje da stoji: da se dostojanstvo ne gubi onda kada nas drugi obore, nego onda kada pristajemo da odgovorimo istom merom.
Na kraju, ostaje jednostavna, ali teška istina - da ono što boli ne mora da uništi, već može da preobrazi, ako se prihvati kao put, a ne kao kraj.
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 89 (5,10-16)
10. Jer kada smo se kao neprijatelji pomirili sa Bogom kroz smrt Sina njegova, mnogo ćemo se pre, već pomireni, spasti životom njegovim. 11. A ne samo to, nego se i hvalimo Bogom kroz Gospoda našega Isusa Hrista, kroz kojega sada primismo pomirenje. 12. Zato kao što kroz jednoga čoveka uđe u svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, pošto svi sagrešiše. 13. Jer greh beše na svetu do zakona, ali se greh ne računa kada nema zakona.
14. Ali smrt carova od Adama do Mojseja i nad onima koji ne sagrešiše sličnim prestupom kao Adam, koji je slika Onoga koji će doći. 15. Ali blagodatni dar nije tako kao prestup, jer ako prestupom jednoga pomreše mnogi, mnogo se više blagodat Božija i dar u blagodati jednoga čoveka Isusa Hrista izobilno izli na mnoge. 16. I ne bi sa darom onako kao što bi sa prestupom kroz jednoga: jer sud zbog jednoga bi osuda, a blagodatni dar bi opravdanje od mnogih prestupa.
Jevanđelje po Mateju, začalo 27. (8,23-27)
23. I kad uđe u lađu, za njim uđoše učenici njegovi. 24. I gle, bura velika nastade na moru, tako da se lađa pokri valovima; a On spavaše. 25. I prišavši učenici njegovi, probudiše ga govoreći: „Gospode, spasi nas, izgibosmo!” 26. I reče im: „Zašto ste strašljivi, maloverni?” Tada ustavši zapreti vetrovima i moru, i nastade tišina velika. 27. A ljudi se začudiše govoreći: „Ko je ovaj da ga slušaju i vetrovi i more?”
Ravnodušnost nije zaštita duše, upozorava svetitelj, već put ka osudi i gubitku večnog života.
Svetitelj ukazuje da uslišenje molitve zavisi od unutrašnjeg stanja čoveka, pre svega od trpljenja i ljubavi prema bližnjima, jer upravo oni otvaraju ili zatvaraju put Božijem odgovoru.
Veliki pravoslavni duhovnik iz 19. veka podseća da bez poslušnosti Bogu nema ni večne bliskosti, čak ni među najbližima.
Umesto uobičajenog unutrašnjeg otpora, svetitelj opisuje neočekivan pristup i ukazuje da se izlaz ne nalazi u pojačanoj borbi, već u smirenju koje prekida napad i menja njegov pravac.
Jedan od najvoljenijih srpskih duhovnika govorio je da čovek svojim prisustvom može da kaže više od mnogih saveta, jer se ono što nosi u duši prepoznaje i bez reči.
Posle dugog iščekivanja i brojnih iskušenja, supružnici su u svetinji pronašli utehu i nadu, a vest koju su ubrzo dobili zauvek im je promenila život.
Okruženi porodicama i prijateljima, mladi oficiri želeli su da upravo sa patrijarhom Porfirijem podele jedan od najvažnijih trenutaka u svom životu i prime njegov očinski blagoslov.
Na praznik Presvete Bogorodice Trojeručice, svetinja na Kosovu i Metohiji dobila je prvog monaha Simeona. Mitropolit Teodosije govorio je o isceliteljskoj sili Bogorodice i obnovi monaškog života, uz podsećanje na vezu sa Hilandarom.
Njegovo ime povezano je sa najvažnijim događajima iz biblijske istorije, a posebno sa blagovešću koju je doneo Presvetoj Bogorodici o rođenju Gospoda Isusa Hrista.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Reči velikog pravoslavnog svetitelja otkrivaju kako izgleda čovek koji ostaje uz bližnjeg i kada nastupe bol, ćutanje i životne oluje.
Svetitelj sa Egine otkriva tajnu sreće skrivenu u srcu koju nijedna spoljašnja sila ne može uzeti.
Pouka jednog od najomiljenijih svetitelja novijeg vremena otkriva zašto trenutak tišine pred Bogom nosi snagu da savlada nervozu, umor i haos koji čekaju svakog od nas.
Svetitelj nas upozorava kako reči izgovorene iza leđa mogu uništiti i onoga ko ih izgovara i onoga o kome se govori.
Jedan od najvoljenijih srpskih duhovnika govorio je da čovek svojim prisustvom može da kaže više od mnogih saveta, jer se ono što nosi u duši prepoznaje i bez reči.
Posle dugog iščekivanja i brojnih iskušenja, supružnici su u svetinji pronašli utehu i nadu, a vest koju su ubrzo dobili zauvek im je promenila život.
Starac iz Optine podsetio je da se put ka Hristu ne pokazuje samo molitvom i ličnom pobožnošću, već i spremnošću da sa ljubavlju nosimo slabosti i teškoće svojih bližnjih.
Dobra dela, sama po sebi, nisu ulaznica za raj, ističe sveštenik.
Posle dugog iščekivanja i brojnih iskušenja, supružnici su u svetinji pronašli utehu i nadu, a vest koju su ubrzo dobili zauvek im je promenila život.
Policija sumnjiči 29-godišnjeg muškarca za krađu iz Sabornog hrama Svete Trojice, a pažnju javnosti privukao je snimak na kojem se vidi njegova navodna ravnodušnost dok zna da ga neko snima.
Dva brata na putu ka moru otkrila su da najveće blago nije ono koje se može poneti u rancu, već ono koje ostaje zauvek u srcu.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Jednostavna kombinacija brašna, jaja i masti bila je dovoljna da nastane hranljiv obrok za dane kada crkveni tipik nije propisivao post.
Dobra dela, sama po sebi, nisu ulaznica za raj, ističe sveštenik.
Od čudesnog isceljenja svetog Jovana Damaskina do događaja koje vernici i monasi vekovima pamte kao znak zaštite Presvete Bogorodice.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
