Svetitelj ukazuje da uslišenje molitve zavisi od unutrašnjeg stanja čoveka, pre svega od trpljenja i ljubavi prema bližnjima, jer upravo oni otvaraju ili zatvaraju put Božijem odgovoru.
Molitva se često prekida u trenutku kada čovek očekuje da će mu doneti mir. Umesto trezvenoumlja i smirenja, javlja se nemir; a umesto bliskosti sa Bogom, u svesti ostaju povrede, nerazumevanje i unutrašnja napetost prema bližnjima. Tako se stvara tiha prepreka koja ne dolazi spolja, već iz samog čoveka.
Odgovor na takvo stanje ne nudi brzu utehu, već kratka, ali zahtevna pouka iz opitinskog duhovnog predanja. Ona ne objašnjava samo kako se moli, već i kako se živi da bi molitva bila moguća.
Prepodobni Anatolij Optinski je govorio:
- Ništa tako ne pomaže molitvi kao trpljenje muka i ljubav prema bližnjima.
Ove reči pomeraju fokus sa spoljašnjih okolnosti na unutrašnji stav čoveka. Trpljenje muka, u ovom duhovnom učenju, nije pasivno prihvatanje, već svesno nošenje onoga što se ne može odmah promeniti, bez gubitka unutrašnjeg mira. Ljubav prema bližnjem postaje merilo da li se molitva pretvara u živo obraćanje ili ostaje samo izgovorena misao.
Zaključak je jednostavan i ujedno zahtevan: tamo gde nema trpljenja i ljubavi prema drugome, molitva slabi; tamo gde ih ima, ona dobija svoju punoću i postaje stvarna snaga čovekovog unutrašnjeg života.
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 79 (1,7-12)
7. svima koji su u Rimu ljubljenima od Boga, pozvanima svetima, blagodat vam i mir od Boga Oca našega i Gospoda Isusa Hrista. 8. Prvo, dakle, zahvaljujem Bogu svome kroz Isusa Hrista za sve vas što se o veri vašoj govori po svemu svetu. 9. Jer mi je svedok Bog, kojem služim duhom svojim u jevanđelju Sina njegova, da vas se sećam bez prestanka, 10. moleći se svagda Bogu u molitvama svojim da bi mi nekada voljom Božijom uspelo da dođem k vama; 11. jer žarko želim da vas vidim, da vam predam neki duhovni dar za vaše utvrđenje. 12. To jest, da se tu sa vama utešim zajedničkom verom, i vašom i mojom.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 270 (4,13-17)
13. Nećemo pak, braćo, da vam bude nepoznato šta je sa onima koji su usnuli, da ne biste tugovali kao oni koji nemaju nade. 14. Jer ako verujemo da Isus umre i vaskrse, tako će i Bog one koji su usnuli u Isusu dovesti s Njim. 15. Jer vam ovo kazujemo rečju Gospodnjom da mi koji budemo živi o dolasku Gospodnjem, nećemo preteći one koji su usnuli. 16. Jer će sam Gospod sa zapovešću, glasom arhanđela i sa trubom Božijom, sići s neba, i prvo će mrtvi u Hristu vaskrsnuti; 17. a potom mi živi koji ostanemo bićemo zajedno s njima uzneseni na oblacima u sretanje Gospodu u vazduhu, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.
Jevanđelje po Mateju, začalo 15 (5,42-48)
42. Koji ište u tebe, podaj mu; i koji hoće od tebe da pozajmi, ne odreci mu. 43. Čuli ste da je kazano: „Ljubi bližnjega svoga, i mrzi neprijatelja svoga”. 44. A ja vam kažem: Ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji vas mrze i molite se za one koji vas vređaju i gone, 45. da budete sinovi Oca svoga koji je na nebesima; jer On svojim suncem obasjava i zle i dobre; i daje dažd pravednima i nepravednima. 46. Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakvu platu imate? Ne čine li tako i carinici? 47. I ako pozdravljate samo braću svoju, šta odviše činite? Ne čine li tako i neznabošci? 48. Budite vi, dakle, savršeni, kao što je savršen Otac vaš nebeski.
U trenucima kada problemi deluju nepomirljivo, pouka svetogorskog starca pokazuje da se izlaz ne nalazi u sili, već u smirenju i unutrašnjoj postojanosti koja menja ishod.
U svojoj knjizi "Lestvica" svetitelj je opisao kako se u molitvi javljaju zevanje, smeh i rasejanost, ukazujući da iza tih prekida pažnje stoji dublja borba za sabranost pred Bogom.
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da se promena ne dešava naglo, već u trenutku kada čovek prestane da opravdava slabost i počne da joj se suprotstavlja malim, ali doslednim unutrašnjim otporom.
Dok savremeni čovek brak sve češće posmatra kao prolazan odnos, veliki crkveni otac upozorava da razumevanje za ljudsku slabost postoji, ali da put ka opravdanju nema beskonačno mnogo koraka.
U hrišćanskoj tradiciji golub predstavlja simbol mira, čistote i prisustva Svetoga duha.
Najveći deo života proveo je u molitvi i postu na stubu (stolp), po čemu je i dobio naziv Stolpnik.
Svetitelj ukazuje da uslišenje molitve zavisi od unutrašnjeg stanja čoveka, pre svega od trpljenja i ljubavi prema bližnjima, jer upravo oni otvaraju ili zatvaraju put Božijem odgovoru.
Savići ističu da su umor i nervoza nestali, iako su čekali više od 5 sati.
Liturgija počinje u devet časova u Hramu Svetog Save, služi patrijarh srpski Porfirije, uz sasluženje igumana vatopedskog Jefrem, sveštenomonaštva i sveštenstva.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Pouka velikog duhovnika otkriva kako prepoznati lažne pastire i očuvati veru, čak i kada pobožnost bledi pred zabludama i nasiljem nad duhovnim stadom.
Ravnodušnost nije zaštita duše, upozorava svetitelj, već put ka osudi i gubitku večnog života.
U trenucima kada reč lako preraste u svađu, jedno monaško pravilo nudi jednostavan izlaz: ćutanje, molitva i pogled na sebe umesto na tuđe greške, kao put ka unutrašnjem miru i razrešenju konflikta.
Svetitelj našeg vremena podseća da izlaz ne dolazi iz mirovanja, već iz odlučnog duhovnog pokreta i obraćanja Hristu.
Duhovni život nije takmičenje u bezgrešnosti, nego istrajavanje u veri, molitvi i nadi.
Molitveni tekst u kome se kroz prizivanje milosti, oproštaja i blagodatnog delovanja Duha Svetoga otkriva slojevita pobožnost vernih i njihovo obraćanje Majci Hristovoj kao posrednici i utehi.
Sveštenik kaže da će u njihovim srcima ostati upamćena po rečima koje je stalno ponavljala: @Volite se i slažite se!" i "Ništa lepše od lepoga braka!"
Akatist je jedan od prepoznatljivih oblika bogoslužbene i lične molitve u pravoslavnoj tradiciji.
Savići ističu da su umor i nervoza nestali, iako su čekali više od 5 sati.
Liturgija počinje u devet časova u Hramu Svetog Save, služi patrijarh srpski Porfirije, uz sasluženje igumana vatopedskog Jefrem, sveštenomonaštva i sveštenstva.
Već četrnaesti dan od dolaska Časnog pojasa u Hram Svetog Save, vernici iz različitih krajeva sveta i Srbije svedoče o iskustvu koje, kako kažu, prevazilazi samo čekanje i postaje lični čin vere i odricanja.
Obilazeći kolonu vernog naroda, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da molitva Bogomajci treba da bude na usnama i u srcima vernih ne samo u nevolji, već i u danima radosti.
Dok hiljade vernika čekaju pred Hramom Svetog Save, Crkva je jasno odredila pravila ponašanja kako bi se očuvali red, mir i dostojanstvo poklonjenja.
Sveštenik kaže da će u njihovim srcima ostati upamćena po rečima koje je stalno ponavljala: @Volite se i slažite se!" i "Ništa lepše od lepoga braka!"
U besedi za petak prve nedelje po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto gorčina, gnev, ljutnja, pakoš i nepraštanje nisu samo slabosti, već prepreke koje čoveka udaljavaju od blagodati i unutrašnje radosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
