Pouka ruskog svetitelja pokazuje da se promena ne dešava naglo, već u trenutku kada čovek prestane da opravdava slabost i počne da joj se suprotstavlja malim, ali doslednim unutrašnjim otporom.
Problem koji se ne zaustavlja na spoljašnjim postupcima, nego se polako uvlači u unutrašnji život čoveka, najčešće počinje sitnim opravdanjima: "nije to ništa", "još samo ovaj put", „kasnije ću stati“. U tom prostoru između svesti i odluke rađa se navika koja vremenom prestaje da deluje kao izbor, a počinje da liči na stanje. Pravoslavno iskustvo upravo tu prepoznaje početak duhovnog ropstva – ne u jednom padu, nego u pristanku da se pad ponavlja bez borbe.
U takvom stanju čovek najčešće gubi osećaj mere. Ono što je nekada bilo prepoznato kao slabost postaje uobičajeno, pa čak i opravdano. Strast tada ne dolazi naglo, nego se širi kroz popuštanja koja deluju beznačajno, ali menjaju pravac unutrašnjeg života. Zato duhovna tradicija Crkve ne govori samo o izbegavanju greha, nego o stalnom otporu koji oblikuje čoveka iznutra.
OVO JE REŠENJE ZA NAJSLOŽENIJE PROBLEME: Starac Pajsije o duhovnom leku koji donosi božanske plodove
Na upravo to ukazuje pouka Svetog Ignjatija Brajančaninova, koja razotkriva zakonitost unutrašnje borbe i nudi jasan put izlaska:
- Svaki otpor zahtevima strasti slabi tu strast. Stalni otpor je obara. Svaka zaljubljenost u strast nju jača; stalna zaljubljenost u strast porobljava onoga koga ona nosi. Tako se, neprimetno, odlučuje sudbina ljudske duše: ili čovek uči da kontroliše svoje želje uz Božju pomoć, ili postaje rob onoga čemu je nekada dozvolio da obitava u svom srcu. Strast se nikada ne zaustavlja na malim stvarima – ako se hrani, ona zahteva sve više, lišavajući nas mira, slobode i žive veze sa Bogom.
Zato je veoma važno ne opravdavati svoj greh rečima poput: "nije to ništa strašno, svi to rade", ili "popraviću se kasnije". Pobeda počinje malim otporom - jednim "ne" grehu, jednom molitvom, jednim trudom Hrista radi. I Gospod, videći ovaj trud, jača čoveka, dajući mu snagu da ustaje iznova i iznova. Svetitelji nisu bili ljudi bez borbe, bili su ljudi koji nikada nisu prestajali da se bore - govorio je Sveti Ignjatije Brajančaninov.
U toj perspektivi, rešenje nije u nagloj promeni života, nego u istrajnom prekidanju ciklusa popuštanja. Lakše je kada se ne „lomi preko kolena“, nego kada svaki mali otpor postaje tačka preokreta, a svaka odluka da se ne opravda slabost, početak unutrašnjeg oslobađanja.
Večernja
Knjiga proroka Isaije (61,10-11; 62,1-5)
10. Veoma ću se radovati u Gospodu, i duša će se moja veseliti u Bogu mojem, jer me obuče u haljine spasenja i plaštem pravde ogrte me kao kad ženik namesti nakit i kao kad se nevjesta uresi uresom svojim. 11. Jer kao što iz zemlje raste bilje i u vrtu niče što se posije, tako će Gospod Bog učiniti da nikne pravda i pohvala pred svijem narodima.
1. Siona radi neću umuknuti, i Jerusalima radi neću se umiriti, dokle ne izađe kao svetlost pravda njegova i spasenje se njegovo razgori kao sveća. 2. Tada će videti narodi pravdu tvoju i svi carevi slavu tvoju, i prozvaćeš se novim imenom, koje će usta Gospodnja izreći. 3. I bićeš krasan venac u ruci Gospodnjoj i carska kruna u ruci Boga svog. 4. Nećeš se više zvati ostavljena, niti će se zemlja tvoja zvati pustoš, nego ćeš se zvati milina moja i zemlja tvoja udata, jer ćeš biti mio Gospodu i zemlja će tvoja biti udata. 5. Jer kao što se momak ženi devojkom, tako će se sinovi tvoji oženiti tobom; i kako se raduje ženik nevesti, tako će se tebi radovati Bog tvoj.
Knjiga proroka Isaije (60,1-16)
1. Ustani, svetli se, jer dođe svetlost tvoja, i slava Gospodnja obasja te. 2. Jer, gle, mrak će pokriti zemlju i tama narode; a tebe će obasjati Gospod i slava njegova pokazaće se nad tobom. 3. I narodi će doći k videlu tvom i ka svetlosti koja će te obasjati. 4. Podigni oči svoje unaokolo, i vidi: svi se skupljaju i idu k tebi, sinovi će tvoji iz daleka doći i kćeri tvoje nosiće se u naručju.
5. Tada ćeš videti, i obradovaćeš se, i srce će ti se udiviti i raširiti, jer će se k tebi okrenuti mnoštvo morsko i sila naroda doći će k tebi. 6. Mnoštvo kamila prekriliće te, dromedari iz Madijama i Efe; svi iz Save doći će, zlato i kad doneće, i slavu Gospodnju javljaće. 7. Sva stada Kidarska skupiće se k tebi, ovnovi Navajotski biće ti na potrebu; prineseni na oltaru mom biće ugodni, i dom slave svoje proslaviću. 8. Ko su ono što lete kao oblaci i kao golubovi na prozore svoje? 9. Ostrva će me čekati i prve lađe Tarsiske, da dovezu sinove tvoje iz daleka, i s njima srebro njihovo i zlato njihovo, imenu Gospoda Boga tvojega i sveca Izrailjeva, jer te proslavi.
10. I tuđini će sazidati zidove tvoje, i carevi njihovi služiće ti; jer u gnevu svom udarih te, a po milosti svojoj pomilovaću te. 11. I tvoja će vrata biti svagda otvorena, neće se zatvoriti ni danju ni noću, da ti se dovede sila naroda, i carevi njihovi da se dovedu. 12. Jer narod i carstvo, koje ti ne bi služilo, poginuće, takvi će se narodi sasvim zatrti. 13. Slava Livanska tebi će doći, jela, brijest i šimšir, da ukrase mjesto svetinje moje da bi proslavio mesto nogu svojih. 14. I sinovi onih koji su te mučili doći će k tebi klanjajući se, i svi koji te preziraše padaće k stopalima nogu tvojih, i zvaće te gradom Gospodnjim, Sionom sveca Izrailjeva.
15. Što si bio ostavljen i mrzak tako da niko nije prolazio kroza te, mesto toga ću ti učiniti večnu slavu, i veselje od koljena do koljena. 16. Jer ćeš mleko naroda ssisati, i sise carske dojićeš, i poznaćeš da sam ja Gospod spasitelj tvoj i izbavitelj tvoj, silni Jakovljev.
Prva knjiga o carevima (8,22-23; 27-30)
22. Potom stade Solomun pred oltar Gospodnji pred svijem zborom Izrailjevijem, i podiže ruke svoje k nebu, 23. I reče: „Gospode Bože Izrailjev! Nema Boga takvoga kakav si ti gore na nebu ni dole na zemlji, koji čuvaš zavet i milost slugama svojim, koje hode pred tobom svim srcem svojim;
27. Ali hoće li doista Bog stanovati na zemlji? Eto, nebo i nebesa nad nebesima ne mogu te obuhvatiti, a kamoli ovaj dom što ga sazida? 28. Ali pogledaj na molitvu sluge svog i na molbu njegovu, Gospode Bože moj, čuj viku i molitvu, kojom ti se danas moli sluga tvoj; 29. da budu oči tvoje otvorene nad domom ovim dan i noć, nad ovim mestom, za koje si rekao: 'Tu će biti ime moje;' da čuješ molitvu kojom će se moliti sluga tvoj na ovom mestu. 30. Čuj molbu sluge svog i naroda svog Izrailja, kojom će se moliti na ovom mestu; čuj s mesta gde stanuješ, s neba, čuj, i smiluj se."
Jutrenja
Jevanđelje po Jovanu, začalo 36 (10,9-16)
9. Ja sam vrata; ako ko uđe kroz mene spašće se, i ući će i izaći će, i pašu će naći. 10. Lopov ne dolazi za drugo nego da ukrade i zakolje i upropasti. Ja dođoh da život imaju i da ga imaju u izobilju. 11. Ja sam pastir dobri. Pastir dobri život svoj polaže za ovce. 12. A najamnik, koji nije pastir, kome ovce nisu svoje, vidi vuka gde dolazi, i ostavlja ovce, i beži; i vuk razgrabi ovce i raspudi ih. 13. A najamnik beži, jer je najamnik i ne mari za ovce. 14. Ja sam pastir dobri i poznajem svoje, i moje mene poznaju. 15. Kao što Otac poznaje mene i ja Oca; i život svoj polažem za ovce. 16. I druge ovce imam koje nisu iz ovoga tora, i te mi valja privesti, i čuće glas moj, i biće jedno stado i jedan pastir.
Liturgija
Poslanica Svetog apostola Pavla Galatima, začalo 200 (1,11-19)
11. A dajem vam na znanje, braćo, da Jevanđelje koje sam ja blagovestio, nije od čoveka; 12. Niti ga ja primih od čoveka, niti naučih, nego otkrivenjem Isusa Hrista. 13. Jer ste čuli moje življenje nekad u Judejstvu, da odviše gonih Crkvu Božiju i pustoših je. 14. I napredovah u Judejstvu više od mnogih vrsnika svojih u rodu svome, budući odviše revnitelj za svoja otačka predanja.
15. A kada blagovoli Bog, koji me izabra od utrobe matere moje i prizva blagodaću svojom, 16. da objavi Sina svoga u meni, da ga blagovestim među neznabošcima, toga časa ne pitah tela i krvi, 17. niti iziđoh u Jerusalim onima koji su bili apostoli pre mene, nego otidoh u Arabiju, i opet se vratih u Damask. 18. A potom, nakon tri godine, izađoh u Jerusalim da vidim Petra, i ostadoh kod njega petnaest dana. 19. A drugoga od apostola ne videh, osim Jakova brata Gospodnjega.
Jevanđelje po Jovanu, začalo 35 (10,1-9)
1. Zaista, zaista vam kažem: „Ko ne ulazi na vrata u tor ovčiji nego prelazi na drugom mestu, on je lopov i razbojnik. 2. A koji ulazi na vrata pastir je ovcama. 3. Njemu vratar otvara, i ovce glas njegov slušaju, i svoje ovce zove po imenu, i izvodi ih; 4. i kada svoje ovce istera, ide pred njima, i ovce idu za njim, jer poznaju glas njegov. 5. A za tuđinom neće poći, nego će pobeći od njega, jer ne poznaju glas tuđinaca.“ 6. Ovu priču kaza im Isus, ali oni ne razumeše šta beše to što im govoraše. 7. Tada im reče Isus opet: „Zaista, zaista vam kažem: ja sam vrata ovcama. 8. Svi koji god dođoše pre mene lopovi su i razbojnici; ali ih ovce ne poslušaše.“9. Ja sam vrata; ako ko uđe kroz mene spašće se, i ući će i izaći će, i pašu će naći.
U Pedesetnici
Dela svetih apostola, začalo 49 (26,1-5; 12-20)
1. A Agripa reče Pavlu: „Dopušta ti se da govoriš sam o sebi.” Onda Pavle podigavši ruku, poče svoju odbranu: 2. „Smatram sebe srećnim, care Agripa, što ću se danas pred tobom braniti od svega za što me optužuju Judejci. 3. Osobito što ti poznaješ sve judejske običaje i sporove. Zato te molim da me strpljivo saslušaš. 4. Moje, dakle, življenje od mladosti, koje je od početka bilo među narodom mojim u Jerusalimu, znaju svi Judejci, 5. koji me znaju od ranije, ako hoće posvedočiti, da po najstrožijoj struji naše vere življah kao farisej.
12. I tako idući u Damask sa ovlašćenjem i naređenjem od prvosveštenika, 13. u podne, care, videh na putu s neba svetlost veću od sijanja sunčanoga, koja obasja mene i one što iđahu sa mnom. 14. A kad mi svi padosmo na zemlju, čuh glas gdje govori meni i kazuje jevrejskim jezikom: „Savle, Savle, zašto me goniš? Teško ti je protiv bodila praćati se!” 15. A ja rekoh: „Ko si ti, Gospode?” A on reče: „Ja sam Isus koga ti goniš.
16. Nego ustani i stani na noge svoje; jer ti se za to javih da te postavim za služitelja i svedoka ovome što si video i što ću ti pokazati, 17. izbavljajući te od naroda judejskoga i od neznabožaca u koje te ja šaljem, 18. da im otvoriš oči da se od tame obrate svetlosti i od vlasti satanine Bogu, da verom u mene prime oproštenje greha i udeo sa osvećenima.” 19. Zato, care Agripa, ja ne bijah nepokoran nebeskom viđenju; 20. Nego najpre onima u Damasku i u Jerusalimu, zatim po svoj zemlji judejskoj i neznabošcima propovedah da se pokaju i da se obrate Bogu čineći dela dostojna pokajanja.
Jevanđelje po Jovanu, začalo 34 (9,30-38; 10,1-9)
30. Odgovori čovek i reče im: „U tome i jeste čudo što vi ne znate otkuda je, a on otvori oči moje. 31. A znamo da Bog ne sluša grešnike; nego ako ko Boga poštuje i volju njegovu tvori, toga sluša. 32. Otkako je veka nije se čulo da iko otvori oči rođenome slepcu. 33. Kad on ne bi bio od Boga, ne bi mogao ništa činiti.“ 34. Odgovoriše i rekoše mu: „Ti si se rodio sav u gresima, pa ti nas da učiš?“ I isteraše ga napolje. 35. Ču Isus da ga isteraše napolje, pa našavši ga reče mu: „Veruješ li ti u Sina Božijega?“ 36. On odgovori i reče: „A ko je on, Gospode, da u njega verujem?“ 37. A Isus mu reče: „I vidio si ga i onaj koji govori s tobom, taj je.“ 38. A on reče: „Verujem, Gospode!“ I pokloni mu se.
1. Zaista, zaista vam kažem: „Ko ne ulazi na vrata u tor ovčiji nego prelazi na drugom mestu, on je lopov i razbojnik. 2. A koji ulazi na vrata pastir je ovcama. 3. Njemu vratar otvara, i ovce glas njegov slušaju, i svoje ovce zove po imenu, i izvodi ih; 4. i kada svoje ovce istera, ide pred njima, i ovce idu za njim, jer poznaju glas njegov. 5. A za tuđinom neće poći, nego će pobeći od njega, jer ne poznaju glas tuđinaca.“ 6. Ovu priču kaza im Isus, ali oni ne razumeše šta beše to što im govoraše. 7. Tada im reče Isus opet: „Zaista, zaista vam kažem: ja sam vrata ovcama. 8. Svi koji god dođoše pre mene lopovi su i razbojnici; ali ih ovce ne poslušaše.“9. Ja sam vrata; ako ko uđe kroz mene spašće se, i ući će i izaći će, i pašu će naći.
Reči velikog ruskog duhovnika pokazuju kako preterani umor može da oslabi volju i dovede do duhovnog pada ako se na vreme ne prepozna i ne zaustavi.
U svojoj knjizi "Lestvica" svetitelj je opisao kako se u molitvi javljaju zevanje, smeh i rasejanost, ukazujući da iza tih prekida pažnje stoji dublja borba za sabranost pred Bogom.
Svetitelj našeg vremena podseća da izlaz ne dolazi iz mirovanja, već iz odlučnog duhovnog pokreta i obraćanja Hristu.
U trenucima kada reč lako preraste u svađu, jedno monaško pravilo nudi jednostavan izlaz: ćutanje, molitva i pogled na sebe umesto na tuđe greške, kao put ka unutrašnjem miru i razrešenju konflikta.
Car Konstantin je 313. godine doneo Milanski edikt, kojim je hrišćanstvo postalo zvanična religija, čime su zaustavljeni okrutni progoni hrišćana.
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da se promena ne dešava naglo, već u trenutku kada čovek prestane da opravdava slabost i počne da joj se suprotstavlja malim, ali doslednim unutrašnjim otporom.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je koliko je vernika prošlo kroz Hram Svetog Save od 20. maja do danas, dok patrijarh Porfirije poručuje da je od brojki važnija vera koju narod pokazuje.
Odmah nakon praznika Silaska Svetog Duha na apostole, Duhovska sedmica donosi liturgijsko razrešenje i otvara vreme u kojem se naglasak sa odricanja premešta na zahvalnost, radost i praznični karakter.
Dok su se dizali prvi ustanički barjaci, u župskom selu Kožetin podignuta je svetinja oko koje su se isplele legende, istorijske bitke i sećanje na vreme kada je gradnja pravoslavnog hrama predstavljala mnogo više od verskog čina.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Reči velikog pravoslavnog svetitelja otkrivaju kako izgleda čovek koji ostaje uz bližnjeg i kada nastupe bol, ćutanje i životne oluje.
U trenucima kada problemi deluju nepomirljivo, pouka svetogorskog starca pokazuje da se izlaz ne nalazi u sili, već u smirenju i unutrašnjoj postojanosti koja menja ishod.
Jedna rečenica izgovorena u besu može godinama da ostavi trag, a čuveni ruski duhovnik otkriva zbog čega mnogi izgube spokoj upravo onda kada pomisle da su pobedili u raspravi.
U vremenu sve češćih izliva gneva i narušenih odnosa, učenje Svetog Josifa pokazuje put ka smirenju koji počinje iznutra, a ne promenom okolnosti.
Odmah nakon praznika Silaska Svetog Duha na apostole, Duhovska sedmica donosi liturgijsko razrešenje i otvara vreme u kojem se naglasak sa odricanja premešta na zahvalnost, radost i praznični karakter.
Sveti oci učili su da svaka greška može da postane pouka ukoliko čovek iz nje izvuče duhovnu korist.
Dok se formiraju dugi redovi vernika ispred Hrama Svetog Save, zaštitnik građana upozorava da vređanje na njihov račun prelazi granicu slobode govora i predstavlja povredu ljudskog dostojanstva.
Od predanja o isceljenjima do istorijskih veza sa Svetim Savom i knezom Lazarom, šef Kabineta patrijarha Porfirija otkriva zbog čega je dolazak Časnog pojasa postao jedan od najznačajnijih duhovnih događaja poslednjih godina.
Na Duhovski ponedeljak, uprkos slaboj kiši, hiljade vernika i dalje su strpljivo čekale ispred Hrama Svetog Save da se poklone Časnim Pojasu.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od predanja o isceljenjima do istorijskih veza sa Svetim Savom i knezom Lazarom, šef Kabineta patrijarha Porfirija otkriva zbog čega je dolazak Časnog pojasa postao jedan od najznačajnijih duhovnih događaja poslednjih godina.
Dok se formiraju dugi redovi vernika ispred Hrama Svetog Save, zaštitnik građana upozorava da vređanje na njihov račun prelazi granicu slobode govora i predstavlja povredu ljudskog dostojanstva.
Starinska, praktična zamena koja je vremenom dobila svoje stalno mesto na porodičnoj trpezi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
