ZAŠTO PRAVOSLAVCI IDU U LITIJU: Evo kako je nastao ovaj drevni običaj i šta bi trebalo da znaju oni koji prvi put učestvuju

Kada iz hrama izađu krstovi, ikone i crkveni barjaci, a za njima krenu sveštenstvo i verni narod, molitva dobija oblik zajedničkog krsnog hoda. Litija nije samo povorka ulicama grada niti crkveni običaj koji se vekovima prenosi iz naraštaja u naraštaj. Ona je izraz zajedničke vere i molitve, ali i svedočanstvo o tome da Crkva svoj molitveni život ne ograničava samo na prostor hrama.

Od biblijskih događaja do današnjih litijskih povorki, ovaj oblik molitvenog sabranja ima duboko značenje u životu Pravoslavne crkve. Zašto se litije održavaju, kako je nastala ova tradicija, šta ona znači vernicima danas i kako treba da se ponaša onaj ko u litiji učestvuje prvi put?

Šta je litija

Litija je velika molitvena povorka sa ikonama, krstovima i crkvenim barjacima. Održava se o Vaskrsu, na hramovne slave ili u posebnim prilikama, na primer, kao izraz zahvalnosti Bogu ili u teškim vremenima, tokom ratova, epidemija i prirodnih nepogoda. Litija može prolaziti oko hrama, ulicama grada ili duž neke duže trase, pa trajati i nekoliko dana.

Litija predstavlja bogosluženje koje se odvija i izvan hrama. Tada molitva izlazi u javni prostor i postaje vidljivi deo života zajednice.

Odakle potiče ova tradicija?

Koreni tradicije litijskih povorki mogu se pronaći već u Starom zavetu. Jedan od primera jeste sedmostruko obilaženje zidina Jerihona, kada su Izrailjci nosili Kovčeg zaveta, kao i prenošenje Kovčega koje je organizovao car David.

U Novom zavetu kao najznačajniji praobrazac litije može se posmatrati Hristov ulazak u Jerusalim.

Za začetnika litijskih povorki u hrišćanskoj Crkvi smatra se Sveti Jovan Zlatousti, koji je krajem IV veka u Carigradu organizovao verske povorke sa krstovima i svećama. To je bio odgovor svetitelja na delovanje arijanaca, koji su nešto ranije počeli da organizuju svoje povorke uz pevanje himni u prestonici.

Litijske povorke pomagale su vernicima da se okupe, budu zajedno u molitvi i učvrste u veri.

Foto: SPC

 

Zašto se održavaju litije i da li su nam potrebne danas

Litija okuplja i povezuje vernike. Zajedničko molitveno hodanje pomaže im da osete da su deo Crkve i Božjeg naroda, ali i da sa drugima podele trud i radost molitvenog zajedništva.

I danas litije predstavljaju važno svedočanstvo vere. Njima se proslavljaju Bog, Presveta Bogorodica i svetitelji, a vernici se zajedno mole za pomoć i blagodat Božju, za Crkvu i narod.

Za mnoge ljude učešće u litiji predstavlja prvi korak na putu vere. To je prilika da se nakratko udalje od svakodnevne užurbanosti i da osete da se hrišćanski život može živeti u svakom okruženju, kada je čovekov život usklađen sa Bogom.

Kako učestvovati u litiji

Litija nije demonstracija niti obična šetnja, već nastavak molitve. Da bi učešće u njoj zaista bilo duhovno iskustvo, dobro je pridržavati se nekoliko jednostavnih pravila:

1. Ići mirno i sabrano, bez razgovora i nepotrebne užurbanosti.

2. Poštovati red, ne preticati druge i ne gurati se.

3. Moliti se u sebi ili zajedno sa ostalim učesnicima i pevati ukoliko poznajete crkvene pesme.

4. Odeća treba da bude pristojna i udobna, jer litija može dugo trajati.

5. Najvažnije je unutrašnje raspoloženje. U litiji ne treba učestvovati samo reda radi, već sa svešću da je to molitveni put koji prolazimo zajedno sa celom Crkvom.

BONUS VIDEO

 

 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara