Snimci sveštenika i vladika na društvenim događajima često izazivaju burne polemike na društvenim mrežama.
Poslednjih godina sve češće se javljaju burne reakcije svaki put kada se na internetu pojavi snimak nekog sveštenika ili čak vladike koji peva tradicionalnu pesmu ili učestvuje u tradicionalnom plesu, odnosno kolu, na nekom društvenom događaju.
Pitanje koje se nameće jeste jednostavno: Od kada to skromno učešće jednog sveštenika u društvenom ili kulturnom događaju predstavlja greh?
Pravoslavna Crkva ne uči da je samo pevanje grešno. Naprotiv, čitav bogoslužbeni život Crkve prožet je himnama, melodijama i pojanjima. Vizantijsko pojanje predstavlja jedno od najvećih blaga pravoslavnog predanja.
Isto se može reći i za tradicionalna kola. Tradicija je vekovima neraskidivo povezana sa saborima, praznicima, proslavama i društvenim okupljanjima u kojima su učestvovali i sveštenici i verni narod. Nešto sasvim drugo su neumerenost, neprilično ponašanje i prilagođavanje duhu sekularizacije, a nešto drugo je čovekovo učešće u trenutku radosti, uz očuvanje mere i dostojanstva.
Problem nastaje onda kada pojedinci izdvoje samo nekoliko sekundi iz nekog snimka i predstave ih kao navodni „skandal“. Sveštenik koji otpeva tradicionalnu pesmu na svadbi ili vladika koji nekoliko minuta zaigra u kolu ne krši nijedno crkveno pravilo.
Crkva je oduvek pravila jasnu razliku između greha i uobičajenog ljudskog života u zajednici.
Kako navode crkveni predstavnici za portal vimaorthodoxias.gr, učešće sveštenika u skromnom tradicionalnom kolu ili izvođenje tradicionalne pesme ne predstavlja greh niti može biti razlog za osudu.
- Jedno je pristojno i dostojanstveno ponašanje, a drugo je fanatizam. Ne možemo svaku ljudsku manifestaciju radosti proglašavati grehom. Crkva nije odvojena ni od grčke tradicije ni od ljudske zajednice - ističu oni.
Oni naglašavaju da sveštenik mora da čuva meru i dostojanstvo koje proizlazi iz njegove službe. Ipak, to nikako ne znači da mu je zabranjeno da u određenim prilikama zapeva ili zaigra.
Društvene mreže često doprinose preuveličavanju pojedinih događaja. Kratak snimak od nekoliko sekundi može izazvati veliki broj komentara, iako ljudi često ne poznaju okolnosti u kojima je nastao niti čitav kontekst događaja.
Nažalost, postoje i slučajevi kada se šire teorije zavere ili krajnji stavovi prema kojima se čak i jednostavno učešće sveštenika na lokalnoj proslavi predstavlja kao „odstupanje od vere“.
Pravoslavno predanje, međutim, ne počiva na krajnostima, već na duhovnom rasuđivanju. Sveti Oci govore o meri, smirenju i budnosti duše, a ne o životu koji bi bio potpuno odvojen od svakog oblika ljudske radosti i izražavanja.
Pravo pitanje nije da li je neki sveštenik otpevao tradicionalnu pesmu ili zaigrao kolo na lokalnoj proslavi.
Pravo pitanje jeste da li on verno služi svom narodu, da li sa strahopoštovanjem i pobožnošću služi bogosluženja i Svete Tajne, da li svojim životom svedoči ljubav, smirenje i spremnost na služenje drugima.
U tome se ogleda vrednost svešteničke službe, a ne u kratkom trenutku zabeleženom kamerom tokom jedne ljudske radosti.
Pravoslavna crkva je oduvek od svojih sveštenika zahtevala ozbiljnost, odgovornost i meru. Ali nikada nije učila da skromna pesma ili tradicionalno kolo sami po sebi predstavljaju greh. Možda je danas, više nego ranije, potrebno više smirenosti, razboritosti i manje brzog osuđivanja, jer nas Sveti Oci uče da su osuda i kleveta greh.
Ustoličenje Sare Malali pokrenulo je raspravu u hrišćanskom svetu o ulozi žena u Crkvi, ali stav pravoslavlja ostaje nepromenjen već dva milenijuma.
Iako se često smatraju istim pojmom, u pravoslavnom predanju reč je o dve različite duhovne uloge koje oblikuju vernikov put, a sveti oci posebno naglašavaju važnost poverenja, poslušnosti i duhovnog rukovođenja.
Događaj tokom proskomidije u atinskoj bolnici za leprozne objašnjava zbog čega Crkva razlikuje ličnu molitvu od pomena na svetoj liturgiji i kome je mesto na liturgijskim ceduljicama sa imenima
Mnogi ga nose svakodnevno, ali retko ko zna šta Crkva zapravo uči o njegovom značenju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnu Teodoru Aleksandrijsku po starom kalendaru, dok se po novom praznuju Sveta prvomučenica Tekla i Sveti Siluan Atonski. Katolička crkva obeležava Gospu od Otkupljenja, dok Jevreji i muslimani nemaju veći praznik.
Oštra pouka ave Justina Popovića ne ostavlja prostor za opravdanja, već svakoga suočava sa pitanjem kako svojim postupcima služi Bogu.
Nakon što je, nagovorena od vračare, učinila preljubu, Teodora je napustila dotadašnji život i muža i odlučila da se potpuno posveti pokajanju.
Četvorodnevno putovanje obuhvatiće Pariz, Sen Deni, Lurd i Mec, gde će pontifik učestvovati na međureligijskom susretu, obratiti se državnicima i služiti misu u Katedrali Svetog Stefana.
Povorka je prošla ka Trgu Svetog Petra, noseći transparent sa imenima 300 dece.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Da li treba tražiti blagoslov pri svakom susretu, kako se obratiti kada ne znate ime sveštenika i šta učiniti kada sretnete episkopa, odgovori su jednostavniji nego što se često misli.
Jereju Grčke pravoslavne crkve pozlilo je tokom Svetog pričešća, a jedna od prisutnih vernica pružala mu je KPR do dolaska hitne.
Između doslovnog čitanja Jevanđelja i crkvenog predanja otvara se pitanje koje izaziva rasprave među vernicima – sveštenik Matijas Froze daje odgovor koji menja ugao posmatranja.
I najverniji hrišćani ponekad se nađu pred dilemom: gde prestaje poverenje, a gde počinje lična odgovornost, a veliki svetitelji pravoslavlja nude trezven, dubok i iznenađujuće savremen odgovor o odnosu prema svešteniku.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Na Krstovdan u manastiru Blagoveštenje kablarsko biće održana svečanost 11. drvorezbarske kolonije "Krst patrijarha Pavla", uz izložbu ručno izrađenih krstova i dodelu nagrada učesnicima.
Krsna slava Hrama Rođenja Presvete Bogorodice proslavljena je liturgijom, molitvom i slavskom trpezom, a mitropolit dabrobosanski u besedi je govorio o milosti Božjoj i značaju Presvete Bogorodice u istoriji spasenja ljudskog roda.
Praznik je počeo liturgijom u manastiru i besedom sveštenika Jovana Cvetkovića o veri i istrajnosti svetih Joakima i Ane, a potom je ulicama grada prošla svečana litija.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Odgovor na ovo pitanje može se, inače, naći i u Prvoj poslanici Korinćanima apostola Pavla.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
