Snimci sveštenika i vladika na društvenim događajima često izazivaju burne polemike na društvenim mrežama.
Poslednjih godina sve češće se javljaju burne reakcije svaki put kada se na internetu pojavi snimak nekog sveštenika ili čak vladike koji peva tradicionalnu pesmu ili učestvuje u tradicionalnom plesu, odnosno kolu, na nekom društvenom događaju.
Pitanje koje se nameće jeste jednostavno: Od kada to skromno učešće jednog sveštenika u društvenom ili kulturnom događaju predstavlja greh?
Pravoslavna Crkva ne uči da je samo pevanje grešno. Naprotiv, čitav bogoslužbeni život Crkve prožet je himnama, melodijama i pojanjima. Vizantijsko pojanje predstavlja jedno od najvećih blaga pravoslavnog predanja.
Isto se može reći i za tradicionalna kola. Tradicija je vekovima neraskidivo povezana sa saborima, praznicima, proslavama i društvenim okupljanjima u kojima su učestvovali i sveštenici i verni narod. Nešto sasvim drugo su neumerenost, neprilično ponašanje i prilagođavanje duhu sekularizacije, a nešto drugo je čovekovo učešće u trenutku radosti, uz očuvanje mere i dostojanstva.
Problem nastaje onda kada pojedinci izdvoje samo nekoliko sekundi iz nekog snimka i predstave ih kao navodni „skandal“. Sveštenik koji otpeva tradicionalnu pesmu na svadbi ili vladika koji nekoliko minuta zaigra u kolu ne krši nijedno crkveno pravilo.
Crkva je oduvek pravila jasnu razliku između greha i uobičajenog ljudskog života u zajednici.
Kako navode crkveni predstavnici za portal vimaorthodoxias.gr, učešće sveštenika u skromnom tradicionalnom kolu ili izvođenje tradicionalne pesme ne predstavlja greh niti može biti razlog za osudu.
- Jedno je pristojno i dostojanstveno ponašanje, a drugo je fanatizam. Ne možemo svaku ljudsku manifestaciju radosti proglašavati grehom. Crkva nije odvojena ni od grčke tradicije ni od ljudske zajednice - ističu oni.
Oni naglašavaju da sveštenik mora da čuva meru i dostojanstvo koje proizlazi iz njegove službe. Ipak, to nikako ne znači da mu je zabranjeno da u određenim prilikama zapeva ili zaigra.
Društvene mreže često doprinose preuveličavanju pojedinih događaja. Kratak snimak od nekoliko sekundi može izazvati veliki broj komentara, iako ljudi često ne poznaju okolnosti u kojima je nastao niti čitav kontekst događaja.
Nažalost, postoje i slučajevi kada se šire teorije zavere ili krajnji stavovi prema kojima se čak i jednostavno učešće sveštenika na lokalnoj proslavi predstavlja kao „odstupanje od vere“.
Pravoslavno predanje, međutim, ne počiva na krajnostima, već na duhovnom rasuđivanju. Sveti Oci govore o meri, smirenju i budnosti duše, a ne o životu koji bi bio potpuno odvojen od svakog oblika ljudske radosti i izražavanja.
Pravo pitanje nije da li je neki sveštenik otpevao tradicionalnu pesmu ili zaigrao kolo na lokalnoj proslavi.
Pravo pitanje jeste da li on verno služi svom narodu, da li sa strahopoštovanjem i pobožnošću služi bogosluženja i Svete Tajne, da li svojim životom svedoči ljubav, smirenje i spremnost na služenje drugima.
U tome se ogleda vrednost svešteničke službe, a ne u kratkom trenutku zabeleženom kamerom tokom jedne ljudske radosti.
Pravoslavna crkva je oduvek od svojih sveštenika zahtevala ozbiljnost, odgovornost i meru. Ali nikada nije učila da skromna pesma ili tradicionalno kolo sami po sebi predstavljaju greh. Možda je danas, više nego ranije, potrebno više smirenosti, razboritosti i manje brzog osuđivanja, jer nas Sveti Oci uče da su osuda i kleveta greh.
Ustoličenje Sare Malali pokrenulo je raspravu u hrišćanskom svetu o ulozi žena u Crkvi, ali stav pravoslavlja ostaje nepromenjen već dva milenijuma.
Iako se često smatraju istim pojmom, u pravoslavnom predanju reč je o dve različite duhovne uloge koje oblikuju vernikov put, a sveti oci posebno naglašavaju važnost poverenja, poslušnosti i duhovnog rukovođenja.
Događaj tokom proskomidije u atinskoj bolnici za leprozne objašnjava zbog čega Crkva razlikuje ličnu molitvu od pomena na svetoj liturgiji i kome je mesto na liturgijskim ceduljicama sa imenima
Mnogi ga nose svakodnevno, ali retko ko zna šta Crkva zapravo uči o njegovom značenju.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Ja dobro znam da nema boljeg mesta, možda zvuči paradoksalno, od bolnice da bi čovek razumeo koliko smo upućeni jedni na druge, koliko smo potrebni jedni drugima, istakao je patrijarh.
Vest o njegovom upokojenju objavila je Parohija Svete Trojice u Roterdamu.
Vladimir je bio desna ruka dvojici patrijarha.
Najviše se patrijarhu Porfiriju poslednjih dana zamera što još nije čestitao Studentskoj listi, a to su uradili i Mešihat Islamske zajednice u Srbiji, ali i beogradski nadbiskup i kardinal Ladislav Nemet
U nedelju, 1. novembra, posle svete Liturgije u Sabornom hramu Svetog velikomučenika Georgija biće služen pomen stradalima na Železničkoj stanici.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Iz srpske svetinje ukazuju na razliku između prvobitnih navoda o šest srušenih objekata i podataka sa terena o najmanje devet porušenih kuća, uz salu Svete Trojice koja je godinama bila mesto okupljanja meštana.
Sabrat Osovice upokojio se svega nekoliko sati nakon što je služio Svetu božanstvenu liturgiju, a njegov monaški i sveštenički put bio je neraskidivo vezan za ovu svetinju.
U vatrenoj stihiji na Vračaru dugogodišnji upravnik Patrijaršijskog dvora zadobio je opekotine na oko 30 odsto tela i teško oštećenje pluća usled udisanja dima
Vernici će se setiti svojih preminulih, a uz odlazak u hram i na groblje vezani su brojni običaji.
Sveti Dimitrije rođen je u Solunu, u uglednoj i pobožnoj porodici.
Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju.
Ne treba očajavati ako na Zadušnice ne možete da odete u crkvu i na grobove svojih najmilijih.
Markijan je bio čtec, a Martirije ipođakon, dok su obojica obavljala i dužnost notara, odnosno sekretara patrijarha.
Važno je znati da sveštenik ne bi trebalo da uslovljava molitvu određenom sumom novca.
Ja dobro znam da nema boljeg mesta, možda zvuči paradoksalno, od bolnice da bi čovek razumeo koliko smo upućeni jedni na druge, koliko smo potrebni jedni drugima, istakao je patrijarh.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Oslovljavanje sveštenih lica mora da bude primereno okolnostima i prilici.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
Jedni žive u braku i brinu o porodici, dok drugi daju zavete bezbračnosti, poslušanja i nestjažanja, a razlikuju se i po svakodnevnim obavezama i načinu života.
Da li treba tražiti blagoslov pri svakom susretu, kako se obratiti kada ne znate ime sveštenika i šta učiniti kada sretnete episkopa, odgovori su jednostavniji nego što se često misli.
Ja dobro znam da nema boljeg mesta, možda zvuči paradoksalno, od bolnice da bi čovek razumeo koliko smo upućeni jedni na druge, koliko smo potrebni jedni drugima, istakao je patrijarh.
Vest o njegovom upokojenju objavila je Parohija Svete Trojice u Roterdamu.
Vladimir je bio desna ruka dvojici patrijarha.
Najviše se patrijarhu Porfiriju poslednjih dana zamera što još nije čestitao Studentskoj listi, a to su uradili i Mešihat Islamske zajednice u Srbiji, ali i beogradski nadbiskup i kardinal Ladislav Nemet
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Obeležavanje Zadušnica trebalo bi da počne odlaskom u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i pominju imena preminulih.
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Vest o njegovom upokojenju objavila je Parohija Svete Trojice u Roterdamu.
Među datumima koje pravoslavni vernici treba da zapamte nalaze se i neke od najpoznatijih srpskih slava, a kraj meseca donosi početak Božićnog posta, zbog čega će poslednja novembarska slavska trpeza biti posna.
Svako žrtvoprinošenje je pagansko i nema uporišta u Svetoj nam Crkvi, istakao je otac Milan.
Odnos prema majci i ocu zauzima posebno mesto u hrišćanskom učenju, a jedna od deset Božjih zapovesti upravo nalaže: "Poštuj oca svojega i mater svoju".
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News