ZAŠTO U PRAVOSLAVNOJ CRKVI ŽENA NE MOŽE BITI SVEŠTENIK: Pitanje koje se ponovo otvorilo i odgovor koji mnoge iznenađuje

Nedavno ustoličenje Sare Malali na položaj nadbiskupkinje Kenterberija, čime je postala prva žena koja vodi Anglikansku crkvu Engleske u njenoj 1.400 godina dugoj istoriji, izazvalo je snažne reakcije u hrišćanskom svetu. Dok se zapadne crkvene zajednice sve više usklađuju sa savremenim društvenim tokovima, Pravoslavna crkva ostaje verna predanju koje ne poznaje rukopoloženje žena. Takav stav ne proizlazi iz isključivosti, već iz dubokog teološkog uvida u prirodu svešteničke službe i njen odnos prema Hristu.

Pravoslavlje nije politika, već Sveto predanje

Pravoslavna crkva ne oblikuje svoje učenje prema ideologijama epohe niti prema pritiscima društva. Jezik savremenog sveta govori o pravima, jednakosti i raspodeli moći, ali Crkva sveštenstvo ne posmatra kao pravo koje nekome pripada. Niko, pa ni muškarac, nema unapred zagarantovano mesto u oltaru. Sveštenstvo je dar i priziv, a ne rezultat ličnog zahteva ili društvene borbe.

Wikimedia/Roger Harris

 

- Temelj pravoslavlja je Sveto predanje, ne kao skup nasleđenih običaja, već kao neprekinuto iskustvo života u Bogu koje traje 2.000 godina. U tom kontinuitetu nikada nije postojala praksa rukopoloženja žena. Razlog za to nije odbacivanje žene, već vernost obrascu koji je uspostavio sam Hristos - piše portal Saveza pravoslavnih novinara.

Zašto Hristos nije izabrao žene za apostole

Često se može čuti da Hristos nije izabrao žene za apostole zato što to tadašnje društvo ne bi prihvatilo. Međutim, istorijski okvir govori drugačije. U grčko-rimskom svetu postojale su sveštenice u paganskim kultovima, na primer u hramovima Artemide ili među proročicama u Delfima. Drugim rečima, prepreka te vrste nije postojala.

Ako je želeo, Hristos je imao i slobodu i autoritet da uspostavi takvu praksu. Ipak, iako su žene bile među Njegovim najodanijim sledbenicima, prve koje su posvedočile vaskrsenje i učestvovale u ranim danima Crkve, nisu pozvane u apostolsku službu. To odsustvo nosi jasnu i promišljenu poruku.

Sveštenik kao ikona Hrista Ženika

U pravoslavnom razumevanju sveštenik nije samo onaj koji govori ili upravlja zajednicom. Tokom Svete liturgije on stoji kao živa ikona Hrista.

Odnos između Hrista i Crkve u Svetom pismu opisan je kao odnos Ženika i Neveste. Crkva je Nevesta, a Hristos Ženik koji se za nju prinosi na žrtvu. Upravo zato, onaj koji u liturgiji predstavlja Hrista treba da odražava Njegov lik, ne simbolično uopšteno, već konkretno, u skladu s tim odnosom.

Najveća među svetima nije bila sveštenik

Možda najdublji odgovor pravoslavlje daje kroz lik Presvete Bogorodice. Ona je "časnija od heruvima i neuporedivo slavnija od serafima", vrhunac ljudske svetosti. Pa ipak, nikada nije bila deo sveštenstva.

Shutterstock/PJ photographzy

 

U toj činjenici sadržana je ključna poruka: rukopoloženje nije mera svetosti. Sveštenička služba nije najviši domet duhovnog života. To mesto pripada oboženju (teozisu) i vernosti Božjoj volji. Bogorodica svedoči da se vrhunac svetosti dostiže bez svešteničkog čina.

Različite uloge, isto dostojanstvo

Pravoslavlje jasno uči da muškarac i žena imaju isto dostojanstvo jer su oboje stvoreni po liku Božjem. Međutim, jednakost ne podrazumeva istovetnost uloga. Crkva je telo u kome svaki deo ima svoju službu, i nijedan nije suvišan.

Istorija naročito snažno govori u prilog tome. U vremenima progona, kada su sveštenici bili zatvarani i ućutkivani, veru su često čuvale žene, majke i bake, koje su je prenosile tiho, ali postojano. Njihova uloga u očuvanju vere bila je nemerljiva. Upravo zato što nisu bile deo zvaničnih struktura, mogle su da učine ono što bi u suprotnom bilo onemogućeno.

Foto: Eparhija mileševska

 

- Posle Drugog svetskog rata, srpske manastire sačuvale su i očuvale monahinje, i sve što je preživelo, preživelo je zahvaljujući naporima žena i devojaka koje su, kako je rečeno, bile zapaljene ljubavlju prema Hristu i tako očuvale svetinje do naših dana - zaključak je četvorodnevnog naučnoduhovnog simpozijuma o pravoslavnom ženskom monaštvu, koji je održan pre nekoliko godina u Manastiru Žiča, okupivši 30 eminentnih predavača i više od 300 gostiju iz zemlje i sveta.

Vernost predanju, a ne trendovima

Kada se danas postavi pitanje zašto žene ne mogu biti sveštenici, pravoslavni odgovor ne traži oslonac u savremenim raspravama. On ostaje ukorenjen u veri: sveštenstvo nije ljudska tvorevina, već sveta tajna koja ima svoj izvor u Hristu. Apostoli nisu ostavili prostor za prilagođavanje duhu vremena, već jasan obrazac koji se čuva. Jer cilj Crkve nije da odgovori na zahteve epohe, već da čoveka privede spasenju.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara