U vremenu kada se tuđi život sve češće posmatra kroz osuđujuću prizmu, staro pravilo iz pravoslavne duhovne tradicije podseća da brz sud ne govori o drugima koliko o stanju onoga ko sudi.
U savremenom duhovnom i društvenom prostoru sve je izraženija pojava brzog suda i olakog etiketiranja drugih, od svakodnevnih razgovora do digitalnih platformi na kojima se mišljenja pretvaraju u presude. U takvoj atmosferi, pitanje unutrašnjeg mira i duhovne trezvenosti postaje sve teže, a čovek često zaboravlja da granica između razumevanja i osuđivanja može biti veoma tanka. Upravo na tu opasnost upozorava asketska tradicija Pravoslavlja, a odgovor na nju može se prepoznati u jednoj snažnoj pouci arhimandrita Partenija Murelatosa, čiji duhovni glas i danas odzvanja kao opomena i putokaz.
- Neosuđivanje je najviša vrlina. Čovek koji sudi patrijarsima, episkopima, bližnjima i čitavim narodima time pokazuje svoj unutrašnji duhovni nered i oštećeno stanje. Sud treba prepustiti Bogu. Samo On može svakome dati pravdu - govorio je arhimandrit Partenije Murelatos.
U ovom kratkom, ali snažnom duhovnom naglasku sabrana je jasna poruka: tamo gde prestaje čovekov sud, počinje prostor za istinsku smirenost i poverenje u Božiju pravdu. U vremenu glasnih osuda, upravo tišina neosuđivanja postaje najrečitiji oblik duhovne zrelosti.
Dela svetih apostola, začalo 32 (13,13-24)
13. A kada Pavle i oni sa njim otploviše iz Pafa, dođoše u Pergu Pamfilijsku; Jovan pak odvojivši se od njih, vrati se u Jerusalim. 14. A oni otišavši iz Perge, dođoše u Antiohiju Pisidijsku, i ušavši u sinagogu u dan subotni sedoše. 15. Posle pak čitanja Zakona i Proroka starešine sinagoge poslaše k njima govoreći: „Ljudi braćo, ako imate reč utehe za narod, govorite.“
16. A Pavle ustavši mahnu rukom i reče: „Ljudi Izrailjci i koji se Boga bojite, čujte: 17. Bog naroda ovoga Izrailjskoga izabra oce naše, i uzdiže narod kad behu došljaci u zemlji egipatskoj, i moćnom rukom izvede ih iz nje. 18. I za četrdeset godina hranjaše ih u pustinji. 19. I zatrvši sedam naroda u zemlji hanaanskoj, razdeli im kockom zemlju njihovu. 20. I posle toga za četiri stotine pedeset godina dade im sudije do Samuila proroka.
21. I otada iskaše cara, i dade im Bog Saula, sina Kisova, čoveka od kolena Venijaminova, za četrdeset godina. 22. I uklonivši njega podiže im Davida za cara, kome i reče posvedočivši: 'Nađoh Davida sina Jesejeva, čoveka po srcu mojemu, koji će ispuniti svaku volju moju.' 23. Od njegovog semena, po obećanju, podiže Bog Izrailju Spasitelja Isusa, 24. pošto pred njegov dolazak Jovan propovedaše krštenje pokajanja svemu narodu Izrailjevu.“
Jevanđelje po Jovau, 18. zač. (6,5-14)
5. Podignuvši Isus oči, i videvši da mnoštvo naroda dolazi k njemu, reče Filipu: „Odakle da kupimo hleba da ovi jedu?“ 6. A ovo govoraše kušajući ga, jer sam znađaše šta će činiti. 7. Odgovori mu Filip: „Ni za dvesta dinara hleba nije im dosta, da svako od njih samo malo dobije.“ 8. Reče mu jedan od učenika njegovih, Andrej, brat Simona Petra: 9. „Ovde ima jedno momče koje ima pet hlebova ječmenih i dve ribe. Ali šta je to na toliko mnoštvo?“
10. A Isus reče: „Recite ljudima da posedaju.“ A beše trave mnogo na onome mestu. Posedaše, dakle, ljudi na broj oko pet hiljada. 11. A Isus uze hlebove, i zablagodarivši, razdade učenicima, a učenici onima koji behu posedali: tako i od riba koliko htedoše. 12. A kada se nasitiše reče učenicima svojim: „Skupite preostale komade, da ništa ne propadne.“ 13. I sakupiše, i napuniše dvanaest kotarica komada od pet hlebova ječmenih što preostade iza onih koji su jeli.14. A ljudi videvši znamenje koje učini Isus govorahu: „Ovo je zaista Prorok koji treba da dođe na svet."
Osuđivanje izgleda kao sitna navika, ali pravoslavna pouka otvara dublje pitanje o stanju srca i onome što čovek najčešće ne primećuje kod sebe.
Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti
Dok ljudi danas burno reaguju na uvrede, otkrivaju tuđe mane i ulaze u bespotrebne sukobe, ruski svetitelj ostavio je jednostavne savete o ćutanju, smirenju i molitvi kao putu ka unutrašnjem miru i duhovnoj snazi.
Snažna poruka svetogorskog starca otkriva kako pravoslavlje gleda na bol, ćutanje i iskušenja kroz koja čovek prolazi tokom života.
U vremenu kada se tuđi život sve češće posmatra kroz osuđujuću prizmu, staro pravilo iz pravoslavne duhovne tradicije podseća da brz sud ne govori o drugima koliko o stanju onoga ko sudi.
Telo Svetog Jakova je posle pogubljenja preneto u Španiju, a na njegovom grobu i dan danas se dešavaju čudesna isceljenja.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
U prestonicu stižu relikvije neprocenjive vrednosti, vezane za Svetog Savu i najdublje slojeve srpske tradicije, uoči izložbe koja će trajati do sredine leta i koja se već najavljuje kao događaj koji prevazilazi uobičajene kulturne okvire.
Starinsko jelo od pšenice, kajmaka i mleka otkriva kako su pravoslavni domovi spajali post i mrs, ali i kako je jedna jednostavna trpeza postajala simbol zajedništva, obilja i života u skladu sa crkvenim ritmom.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Pouka jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja pokazuje kako pokajanjem i saosećanjem možemo dostići duhovni mir i istinsku čistotu srca.
Pouka Svetog Filareta Moskovskog koja otvara put ka unutrašnjem miru, ljubavi i duhovnoj snazi.
Veliki duhovnik 20. veka upozorava da osuda sputava dušu, dok sažaljenje vraća život – poruka koja pogađa svakog čoveka.
Iza spoljašnje urednosti krije se gubitak radosti, koji prema svetogorskom starcu otkriva dublju duhovnu krizu savremenog čoveka.
Presveta Bogorodica i svi svetitelji svojim životom svedočili su da nema veće utehe od Božje milosti.
U molitvi upućenoj jednom od najvoljenijih srpskih svetitelja sabrane su nade, zahvalnosti i molbe koje vernici izgovaraju u najtežim životnim trenucima, tražeći mir u duši, zdravlje i duhovnu podršku.
U besedi za utorak 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristovoj ljubavi koja ne prolazi kroz filter ljudskog razuma i pokazuje šta se u čoveku zapravo opire onome što bi ga moglo preobraziti.
Snažna poruka svetogorskog starca otkriva kako pravoslavlje gleda na bol, ćutanje i iskušenja kroz koja čovek prolazi tokom života.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Starinsko jelo od pšenice, kajmaka i mleka otkriva kako su pravoslavni domovi spajali post i mrs, ali i kako je jedna jednostavna trpeza postajala simbol zajedništva, obilja i života u skladu sa crkvenim ritmom.
Od siromašnog dečaka iz Hercegovine do ostroškog čudotvorca čije mošti posećuju pravoslavci, katolici i muslimani — život Svetog Vasilija Ostroškog ostao je simbol istrajnosti, vere i nade u najtežim vremenima.
U molitvi upućenoj jednom od najvoljenijih srpskih svetitelja sabrane su nade, zahvalnosti i molbe koje vernici izgovaraju u najtežim životnim trenucima, tražeći mir u duši, zdravlje i duhovnu podršku.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
