Iza spoljašnje urednosti krije se gubitak radosti, koji prema svetogorskom starcu otkriva dublju duhovnu krizu savremenog čoveka.
Učestala napetost, unutrašnje preispitivanje i osećaj da "nešto nedostaje", i kada spolja sve izgleda stabilno, postali su gotovo uobičajeno stanje savremenog čoveka. Mnogi žive ubrzano, ispunjavaju obaveze i donose odluke, ali iza te spoljašnje funkcionalnosti često ostaje tihi nemir koji se ne smiruje ni kada se sve „uradi kako treba“. Upravo na toj tački unutrašnjeg raskoraka, gde se gubi osećaj ravnoteže i mira, stoji jedna oštra i neobična pouka starca Emilijana Simonopetrita, koja preispituje samu suštinu duhovnog života.
- Danas ne možeš naći radosnog čoveka, što znači i da ne možeš naći uravnoteženog, mirnog, prirodnog čoveka. Briga je strašna bolest koja hara vaseljenom, možda najveća muka čovečanstva, najveća njegova drama. Ona ne samo da je predvorje pakla, nego doživljavanje pakla već od ovoga života.
Duhovni život je sprega dvaju elemenata: odricanja, dakle predavanja sebe Hristu, i radosti, koja proističe iz poverenja u Boga, iz spoznaje i osećanja da se Hristos za mene razapeo, da mi je Hristos pripremio stanove večne, da mi je Hristos ugotovio krasote na nebu. Kao što smo rekli, radost izvire iz sigurnosti u Boga, dakle iz doživljavanja jedinstva sa Bogom i sa drugim ljudima.
Čovek bez radosti odvojen je od Hrista, odricanje njegovo (od sveta) je lažno. Šta god da uradiš, čak ni pokajanje tvoje i ljubav tvoja nisu istiniti ako nisi radostan. Kažeš da me voliš, a sutradan, kada ja odlazim, tužan si i plačeš. Ljubav tvoja bila je jedan pakao samoljublja, uzburkanost tvoje individue, podizanje idola samom sebi, varka - govorio je starac Emilijan Simonopetrit.
Njegove reči ostavljaju malo prostora za neutralnost: radost nije ukras duhovnog života, već njegov dokaz. Tamo gde je nema, prema ovoj pouci, gubi se i istinitost vere, a čovek ostaje zarobljen u sopstvenoj unutrašnjoj napetosti.
Jutrenja
Jevanđelje po Jovanu, začalo 63 (20,1-10)
1. A u prvi dan sedmice dođe Marija Magdalina na grob rano, dok još beše mrak, i vide da je kamen dignut sa groba. 2. Onda otrča i dođe Simonu Petru i drugom učeniku koga ljubljaše Isus, i reče im: Uzeše Gospoda iz groba, i ne znamo gde ga položiše. 3. Tada iziđe Petar i drugi učenik, i pođoše ka grobu. 4. Trčahu pak oba zajedno, i drugi učenik trčaše brže od Petra i stiže prvi na grob.
5. I nadvirivši se, vide pokrove gde leže; ali ne uđe. 6. Tada stiže Simon Petar za njim i uđe u grob i vide pokrove gde leže. 7. I ubrus koji beše na glavi njegovoj, da ne leži sa pokrovima, nego posebno savijen na jednom mestu. 8. Tada, dakle, uđe i drugi učenik, koji prvi dođe na grob, i vide i verova; 9. jer još ne znađahu Pismo da On treba da vaskrsne iz mrtvih. 10. Onda se učenici opet vratiše doma.
Liturgija
Dela svetih apostola, začalo 28 (11,19-26; 29-30)
19. Oni, međutim, koji se rasijaše od nevolje, koja nasta zbog Stefana, prođoše sve do Finikije i Kipra i Antiohije ne propovedajući reč nikome do samo Judejcima. 20. A neki od njih behu Kiprani i Kirinejci, koji ušavši u Antiohiju govorahu jelinistima propovedajući jevanđelje o Gospodu Isusu. 21. I ruka Gospodnja beše s njima; i veliki broj ih poverova i obrati se Gospodu.
22. A dođe reč o njima do ušiju Crkve u Jerusalimu; i poslaše Varnavu da prođe sve do Antiohije. 23. Kad ovaj dođe i vide blagodat Božiju, obradova se i moljaše sve da iskrenim srcem ostanu u Gospodu; 24. Jer beše čovek blag i pun Duha Svetoga i vere. I obrati se mnogi narod Gospodu. 25. Varnava pak iziđe u Tars da potraži Savla, i kada ga nađe, dovede ga u Antiohiju. 26. I oni se celu godinu sastajaše sa Crkvom, i učiše mnogi narod; i najpre u Antiohiji učenici biše nazvani hrišćani.
Nije nađeno poglavlje (p1): 44, 11,19-26; 29-30
Jevanđelje po Jovanu, začalo 12 (4,5-42)
5. Tako dođe u grad samarijski zvani Sihar, blizu sela koje dade Jakov Josifu, sinu svojemu. 6. A onde beše izvor Jakovljev. Isus pak umoran od puta seđaše tako na izvoru; beše oko šestoga časa. 7. Dođe žena iz Samarije da zahvati vode. Reče joj Isus: Daj mi da pijem. 8. Jer učenici njegovi behu otišli u grad da kupe hrane. 9. Reče mu žena Samarjanka: Kako ti, koji si Judejac, tražiš od mene žene Samarjanke da piješ? Jer se Judejci ne druže sa Samarjanima.
10. Odgovori Isus i reče joj: Kad bi ti znala dar Božiji, i ko je taj koji ti govori: daj mi da pijem, ti bi tražila od njega i dao bi ti vodu živu. 11. Reče mu žena: Gospode, ni vedra nemaš, a studenac je dubok; odakle ti onda voda živa? 12. E da li si ti veći od oca našega Jakova, koji nam dade ovaj studenac, i on iz njega pijaše i sinovi njegovi i stoka njegova? 13. Odgovori Isus i reče joj: Svaki koji pije od ove vode opet će ožedneti; 14. A koji pije od vode koju ću mu ja dati neće ožedneti doveka, nego voda koju ću mu dati postaće u njemu izvor vode koja teče u život večni.
15. Reče mu žena: Gospode, daj mi tu vodu da ne žednim i ne dolazim ovamo da zahvatam. 16. Reče joj Isus: Idi, zovi muža svoga, i dođi ovamo. 17. Odgovori žena i reče: Nemam muža. Reče joj Isus: Dobro kaza: nemam muža; 18. Jer si pet muževa imala, i sada koga imaš nije ti muž; to si pravo kazala. 19. Reče mu žena: Gospode, vidim da si ti prorok. 20. Oci naši klanjahu se Bogu na gori ovoj, a vi kažete da je u Jerusalimu mesto gde se treba klanjati. 21. Reče joj Isus: Ženo, veruj mi da dolazi čas kada se nećete klanjati Ocu ni na gori ovoj ni u Jerusalimu.
22. Vi se klanjate onome što ne znate; a mi se klanjamo onome što znamo; jer je spasenje od Judejaca. 23. Ali dolazi čas, i već je tu, kada će se istinski bogomoljci klanjati Ocu u duhu i istini, jer Otac traži da takvi budu oni koji mu se klanjaju. 24. Bog je duh; i koji mu se klanjaju, u duhu i istini treba da se klanjaju. 25. Reče mu žena: Znam da dolazi Mesija zvani Hristos; kad on dođe, objaviće nam sve. 26. Reče joj Isus: Ja sam - koji govorim s tobom. 27. I utom dođoše učenici njegovi, i začudiše se što sa ženom razgovara, ali nijedan ne reče: šta tražiš, ili što govoriš sa njom?
28. A žena ostavi svoj krčag i otide u grad i reče ljudima: 29. Hodite da vidite čoveka koji mi kaza sve što sam učinila. Da nije on Hristos? 30. Iziđoše, dakle, iz grada i pođoše njemu. 31. A u međuvremenu moljahu ga učenici njegovi govoreći: Ravi, jedi! 32. A on im reče: Ja imam jelo da jedem za koje vi ne znate. 33. Tada učenici govorahu među sobom: Da mu neko ne donese da jede? 34. Isus im reče: Jelo je moje da vršim volju Onoga koji me je poslao, i izvršim njegovo delo.
35. Ne kažete li vi da su još četiri meseca pa će nastati žetva? Eto, velim vam: podignite oči svoje i vidite njive kako se već žute za žetvu. 36. I koji žanje prima platu, i sabira rod za život večni, da se raduje zajedno i koji sije i koji žanje. 37. Jer u tome je istinita reč, da je drugi koji sije, a drugi koji žanje. 38. Ja vas poslah da žanjete gde se vi niste trudili; drugi su se trudili, a vi ste u trud njihov ušli.
39. A iz grada onoga mnogi od Samarjana poverovaše u njega za reč žene koja je svedočila: Kaza mi sve što učinih. 40. Kada, dakle, dođoše k njemu Samarjani, moljahu ga da ostane kod njih; i ostade onde dva dana. 41. I mnogo ih više verova za reč njegovu, 42. Te ženi govorahu: Sad ne verujemo više zbog tvoga kazivanja, jer sami smo čuli i znamo da je ovo zaista Spasitelj sveta, Hristos.
Duhovna pouka shiarhimandrita Kirila Pavlova otkriva zašto spoljašnje kajanje bez unutrašnjeg preobražaja i oproštaja prema bližnjem gubi svoju duhovnu težinu.
Jedna duhovna poruka blaženopočivšeg grčkog mitropolita objašnjava kako se unutrašnji mir ne stiče pobedom u sukobu, već promenom pogleda na one koji nas povređuju.
U trenucima kada se čoveku čini da je nada izgubljena, pouka jednog od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka donosi neočekivan odgovor - priču o povratku, milosti i unutrašnjem preokretu.
Kada se duhovna disciplina sudari sa užurbanošću jutra i iscrpljenošću večeri, rešenje ne dolazi iz strožeg pravila, već iz jednostavne misli koja, prema protojereju Andreju Tkačovu, vraća čoveka suštini vere i oslobađa ga krivice i sujete.
Iza spoljašnje urednosti krije se gubitak radosti, koji prema svetogorskom starcu otkriva dublju duhovnu krizu savremenog čoveka.
Sveštenik upozorava da stanje koje liči na duhovno prosvetljenje može postati ozbiljna obmana koja čoveka odvaja od Crkve i narušava njegov odnos prema drugima.
Prema učenju Crkve, zaštita čoveka ne dolazi od predmeta, amajlija i narodnih verovanja, već isključivo od Boga, vere i molitve.
Vojska je upala u Mileševu na Veliki petak 1594. godine, uzela mošti Svetog Save i donela ih u Beograd Sinan paši.
Iskušenik iz Manastira Svetog Pavla tokom medicinskog prevoza iskočio je iz sanitetskog vozila, zadobio višestruke povrede i završio na respiratoru, dok monasi i lekari pokušavaju da razjasne okolnosti neobičnog incidenta.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Svetogorski starac objašnjava kako pronaći neuništivu radost usred greha, strasti i tuđe zlobe i doseći duhovni mir.
Svetogorski starac opisuje zašto se vera ne gubi odjednom, nego polako, i zašto se povratak ne dešava preko noći, već kroz godine borbe i upornosti.
Jedna pouka Svetog Nikodima Agiorita otkriva kako preobilje informacija može postati prepreka jasnom viđenju stvarnosti.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
Sveštenik upozorava da stanje koje liči na duhovno prosvetljenje može postati ozbiljna obmana koja čoveka odvaja od Crkve i narušava njegov odnos prema drugima.
Prema učenju Crkve, zaštita čoveka ne dolazi od predmeta, amajlija i narodnih verovanja, već isključivo od Boga, vere i molitve.
Iskušenik iz Manastira Svetog Pavla tokom medicinskog prevoza iskočio je iz sanitetskog vozila, zadobio višestruke povrede i završio na respiratoru, dok monasi i lekari pokušavaju da razjasne okolnosti neobičnog incidenta.
Pravoslavlje uči da prava snaga nije u tome da čovek pobedi drugoga, već sebe.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Pravoslavlje uči da prava snaga nije u tome da čovek pobedi drugoga, već sebe.
Nisu svaka tuga i svako ganuće znak duhovnog napretka.
Stari recept sa Kosova i Metohije vremenom je dobio posebnu verziju u beogradskim kuhinjama, pa je nastalo zasitno i mirisno jelo koje mnoge podseća na nedeljne ručkove, pun sto i ukuse kakvi se danas retko sreću.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
