Pravoslavlje uči da prava snaga nije u tome da čovek pobedi drugoga, već sebe.
U vremenu u kojem su ljudi sve nervozniji, uvrede, rasprave i sukobi postali su deo svakodnevice. Dovoljna je jedna teška reč, jedan pogled ili nepravda da se u čoveku probudi gnev, koji lako preraste u ogorčenje.
Mnogi danas nose u sebi tihe borbe, ne toliko sa drugima, koliko sa sopstvenim mislima, povređenim ponosom i željom da uzvrate istom merom.
Pravoslavlje, međutim, uči da prava snaga nije u tome da čovek pobedi drugoga, već sebe. Najteže bitke vode se u srcu, onda kada treba savladati bes, prećutati uvredu i ne dozvoliti da mržnja ovlada dušom.
Sveti oci govorili su da čovek koji uspe da obuzda svoj jezik i svoje pomisli čini veliki duhovni podvig, jer upravo tada ne dopušta zlu da pusti koren u njemu.
U takvim trenucima Crkva ne savetuje raspravu, osvetu niti dokazivanje po svaku cenu, već molitvu i unutrašnji mir.
Isusova molitva vekovima je bila utočište monaha i vernika u trenucima iskušenja, jer smiruje srce i vraća čoveka sebi i Bogu. Kada se izgovara sa verom i pažnjom, ona postaje štit protiv gneva, nervoze i unutrašnjeg nemira.
Mnogi ljudi misle da je ćutanje slabost, ali pravoslavna duhovnost uči suprotno - potrebno je mnogo više snage da čovek prećuti nego da planu u njemu bes i teške reči. Onaj ko uspe da sačuva mir u trenutku kada je povređen, čuva i svoju dušu od tame koja lako ulazi kroz gordost i razdražljivost.
O tome je govorio i arhimandrit Jefrem Vatopedski:
- Ako se desi da ti se neko zameri, s pravom ili iz nepoštovanja, suzdrži se, suzbij svoje unutrašnje ogorčenje, zatvori usta i počni u tišini da izgovaraš molitvu "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me" i videćeš kako se zver odmah guši! Ali za svaku pobedu je potreban podvig.
Gnev se u svetootačkom učenju smatra jednom od najrazornijih strasti, jer pomračuje um, uznemirava srce i razbija mir duše.
Razdražljivost u savremenom svetu postaje gotovo prihvaćeno stanje, a gnev se često opravdava umorom, brigama, bolešću ili spoljašnjim okolnostima.
Pravoslavno predanje ne gleda na gnev samo kao na prolaznu emociju, već kao na duhovni ispit.
Sveto pismo nudi dublji i celovitiji pogled na zdrav način života - onaj koji obuhvata i telo i dušu, ali pre svega unutrašnje stanje čoveka.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Bio je rimski oficir, a potom je postao episkop i propovedao Jevanđelje među neznabošcima, uprkos progonima i stradanjima.
Mekan i mirisan, ovaj oblik tamjana koristi se u pravoslavnim hramovima i domovima, a njegov način izrade vezuje se za svetogorsku tradiciju.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Sveštenički čin primio je 1981. godine u manastiru Kovilju, a tokom službe bio je paroh u više mesta Eparhije bačke.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Čovekovo srce stvoreno je za mir, čistotu i blagost, dok gnev izvire iz gordosti.
U besedi za petak prve nedelje po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto gorčina, gnev, ljutnja, pakoš i nepraštanje nisu samo slabosti, već prepreke koje čoveka udaljavaju od blagodati i unutrašnje radosti.
Sveti oci često govore da strasti i grehovi, ukoliko im se čovek preda, ne razaraju samo duševni mir, već mogu da oslabe i telesne snage.
Kroz jednostavnu priču o učitelju i njegovim učenicima, patrijarh Pavle je pokazao je da uzrok vike ne leži besu, već u razdvojenosti među ljudima.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Mekan i mirisan, ovaj oblik tamjana koristi se u pravoslavnim hramovima i domovima, a njegov način izrade vezuje se za svetogorsku tradiciju.
Pouka velikog svetitelja govori zašto bliskost lako preraste u očekivanje i kako ljubav može da bude pravi temelj odnosa.
U društvu, u kojem je Isus živeo, udarac nije uvek bio samo fizički čin, objašnjava otac Bane.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Med, slad, suve šljive i orasi spojeni su u starinsku poslasticu koja se vezuje za Trojice-Sergijevu lavru i grad Sergijev Posad.
Na praznik Svetih Joakima i Ane služena sveta arhijerejska Liturgija, a slavski darovi osvećeni u Kraljevoj crkvi.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
