Pravoslavlje uči da prava snaga nije u tome da čovek pobedi drugoga, već sebe.
U vremenu u kojem su ljudi sve nervozniji, uvrede, rasprave i sukobi postali su deo svakodnevice. Dovoljna je jedna teška reč, jedan pogled ili nepravda da se u čoveku probudi gnev koji lako preraste u ogorčenje.
Mnogi danas nose u sebi tihe borbe, ne toliko sa drugima, koliko sa sopstvenim mislima, povređenim ponosom i željom da uzvrate istom merom.
Pravoslavlje, međutim, uči da prava snaga nije u tome da čovek pobedi drugoga, već sebe. Najteže bitke vode se u srcu, onda kada treba savladati bes, prećutati uvredu i ne dozvoliti da mržnja ovlada dušom.
Sveti oci govorili su da čovek koji uspe da obuzda svoj jezik i svoje pomisli čini veliki duhovni podvig, jer upravo tada ne dopušta zlu da pusti koren u njemu.
U takvim trenucima Crkva ne savetuje raspravu, osvetu niti dokazivanje po svaku cenu, već molitvu i unutrašnji mir.
Isusova molitva vekovima je bila utočište monaha i vernika u trenucima iskušenja, jer smiruje srce i vraća čoveka sebi i Bogu. Kada se izgovara sa verom i pažnjom, ona postaje štit protiv gneva, nervoze i unutrašnjeg nemira.
Mnogi ljudi misle da je ćutanje slabost, ali pravoslavna duhovnost uči suprotno - potrebno je mnogo više snage da čovek prećuti nego da planu u njemu bes i teške reči. Onaj ko uspe da sačuva mir u trenutku kada je povređen, čuva i svoju dušu od tame koja lako ulazi kroz gordost i razdražljivost.
O tome je govorio i arhimandrit Jefrem Vatopedski:
- Ako se desi da ti se neko zameri, s pravom ili iz nepoštovanja, suzdrži se, suzbij svoje unutrašnje ogorčenje, zatvori usta i počni u tišini da izgovaraš molitvu "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me" i videćeš kako se zver odmah guši! Ali za svaku pobedu je potreban podvig.
Gnev se u svetootačkom učenju smatra jednom od najrazornijih strasti, jer pomračuje um, uznemirava srce i razbija mir duše.
Razdražljivost u savremenom svetu postaje gotovo prihvaćeno stanje, a gnev se često opravdava umorom, brigama, bolešću ili spoljašnjim okolnostima.
Pravoslavno predanje ne gleda na gnev samo kao na prolaznu emociju, već kao na duhovni ispit.
Sveto pismo nudi dublji i celovitiji pogled na zdrav način života - onaj koji obuhvata i telo i dušu, ali pre svega unutrašnje stanje čoveka.
Višednevno obeležavanje gradske slave Podgorice završeno je tradicionalnom litijom koju su predvodili mitropolit Joanikije i episkop Pajsije, uz prisustvo velikog broja vernika, sveštenstva i predstavnika javnog života.
Pravoslavlje uči da prava snaga nije u tome da čovek pobedi drugoga, već sebe.
Stari recept sa Kosova i Metohije vremenom je dobio posebnu verziju u beogradskim kuhinjama, pa je nastalo zasitno i mirisno jelo koje mnoge podseća na nedeljne ručkove, pun sto i ukuse kakvi se danas retko sreću.
Nisu svaka tuga i svako ganuće znak duhovnog napretka.
Redžinald Tremblej, reditelj dokumentarnih filmova iz SAD, od 2020. godine živi na Krimu, gde je nedavno prihvatio pravoslavlje i započeo novi život.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Čovekovo srce stvoreno je za mir, čistotu i blagost, dok gnev izvire iz gordosti.
Kroz jednostavnu priču o učitelju i njegovim učenicima, patrijarh Pavle je pokazao je da uzrok vike ne leži besu, već u razdvojenosti među ljudima.
Bolest ne nastaje samo zbog telesnih slabosti, već i zbog stanja ljudske duše.
Nisu svaka tuga i svako ganuće znak duhovnog napretka.
Redžinald Tremblej, reditelj dokumentarnih filmova iz SAD, od 2020. godine živi na Krimu, gde je nedavno prihvatio pravoslavlje i započeo novi život.
U besedi za subotu 4. sedmice po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da čovek ne stoji između svetlosti i tame, već pred jasnim izborom koji ne ostavlja prostor za kolebanje.
Kada se duhovna disciplina sudari sa užurbanošću jutra i iscrpljenošću večeri, rešenje ne dolazi iz strožeg pravila, već iz jednostavne misli koja, prema protojereju Andreju Tkačovu, vraća čoveka suštini vere i oslobađa ga krivice i sujete.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Kada se duhovna disciplina sudari sa užurbanošću jutra i iscrpljenošću večeri, rešenje ne dolazi iz strožeg pravila, već iz jednostavne misli koja, prema protojereju Andreju Tkačovu, vraća čoveka suštini vere i oslobađa ga krivice i sujete.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Vasilija Amasijskog po starom i Prenos moštiju Svetog Nikolaja Mirlikijskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog proroka Isaije, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Vladika Atanasije otkriva zbog čega se, kada dođe do ovakvog susreta praznika, ceo bogoslužbeni poredak prilagođava Vaskrsu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
