Bolest ne nastaje samo zbog telesnih slabosti, već i zbog stanja ljudske duše.
U poslednje vreme lekari širom sveta primećuju zabrinjavajući trend – sve više ljudi oboleva, a uzroci mnogih bolesti ostaju nejasni. Savremena medicina često ne može da objasni zašto se neki zdravstveni problemi javljaju kod potpuno zdravih osoba, niti zašto su mnoge hronične tegobe u porastu.
Međutim, ranije su sveti ljudi govorili o dubokim, duhovnim uzrocima bolesti. Jedan od njih bio je Sveti Serafim Sarovski.
Prema njegovim rečima, bolest ne nastaje samo zbog telesnih slabosti, već i zbog stanja ljudske duše. Svetitelj je učio da postoje tri glavna razloga zbog kojih čovek može oboleti.
Prvi razlog su tuga i očajanje
KieferPix/Shutterstock
Očaj je uzrok mnogih bolesti
Mnoge tegobe proizilaze iz činjenice da čovek postaje apatičan i tužan. "Treba se truditi da imamo radostan duh – radosna i srećna osoba može sve!", govorio je Sveti Serafim. Radosno srce, smatrao je, ima snagu da prebrodi i najteže okolnosti.
Drugi razlog su gnev i ljutnja prema drugima
Možete se razboleti ako ste stalno ljuti i besni na druge. Negativna osećanja, upozoravao je svetitelj, truju dušu i telo. "Ne smete dozvoliti da ona uđu u vas – održavajte harmoniju i mir u sebi.“ Serafim Sarovski je rekao i čuvene reči: "Stekni mir u svojoj duši i hiljade oko tebe će se spasiti."
Njegovo učenje podseća da onaj ko ne uzvraća zlo zlom, ne osuđuje i ne reaguje na uvrede, čuva i sebe i druge od patnje.
Treći razlog su grehovi i loša dela
Ako čovek čini nepravdu, neiskrenost ili bilo koji oblik zla, može, prema rečima svetitelja, doći do bolesti koja mu se daje ne da bi patio, već da bi imao priliku da se promeni. "Bog nije uzrok zla, nije On taj koji nam šalje tegobe. Češće se sami dovodimo u žalosno stanje", govorio je Sveti Serafim Sarovski.
Svetac je naglašavao da greh ne mora nužno biti neko strašno zlo, već može biti i neiskreni postupak.
Tuga može da postane duhovno korisna ako čoveka vodi ka pokajanju, smirenju i molitvi, ali može i da postane pogubna ako ga odvede u očajanje i beznađe.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Mitropolit bački Irinej, rođen kao Mirko Bulović 1947. godine u Stanišiću, decenijama zauzima značajno mesto u crkvenom životu i bogoslovskom radu Srpske pravoslavne crkve.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Želja da u svakoj situaciji budemo u pravu, da se naš glas čuje i da drugi priznaju našu vrednost može postati prepreka ne samo u odnosima sa ljudima već i na duhovnom putu.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
