Tuga može da postane duhovno korisna ako čoveka vodi ka pokajanju, smirenju i molitvi, ali može i da postane pogubna ako ga odvede u očajanje i beznađe.
U pravoslavnom učenju, tuga se posmatra kao vrsta iskušenja, ali i kao prilika za duhovno uzrastanje. Ona sama po sebi nije greh, već stanje kroz koje Bog dopušta čoveku da prepozna sopstvenu nemoć, ograničenost i potrebu za Njegovom milošću.
Tuga može da postane duhovno korisna ako čoveka vodi ka pokajanju, smirenju i molitvi, ali može i da postane pogubna ako ga odvede u očajanje i beznađe.
Sveti oci razlikuju dve vrste tuge: onu koja vodi Bogu i onu koja ga od Njega odvaja. Spasonosna tuga javlja se kada čovek shvati dubinu svojih grehova, prolaznost života i udaljenost od Božije ljubavi. Takva tuga nije beznadna, već prožeta verom i nadom. Ona rađa pokajanje, smirenje i unutrašnji mir.
Druga vrsta tuge koja prerasta u očajanje, nasuprot tome, proizlazi iz gordosti, samosažaljenja, zavisti ili gubitka prolaznih stvari. Ona guši dušu i udaljava je od Boga, jer u sebi ne nosi svetlost nade, već tamu očaja.
Pravoslavlje uči da tuga ima svoje granice i vreme. Čovek ne treba da se prepušta tugovanju bez mere, jer to vodi duhovnom slabljenju i gubitku nade. Tuga je korisna dokle god pokreće srce na molitvu i čini ga blagim, saosećajnim i smirenim. Onog trenutka kada tuga prestane da rađa molitvu, ona prestaje da bude lekovita i postaje zamka.
Sam Gospod Isus Hristos pokazao je da tuga, kada je prožeta ljubavlju, nije znak slabosti. On je zaplakao nad Jerusalimom i nad Lazarom, pokazujući da suze, ako dolaze iz čistog srca, mogu biti izraz božanske saosećajnosti i ljubavi. Zato u pravoslavnom predanju postoji izraz "radosna tuga" – žalost koja ne vodi u očajanje, već u smirenje i nadu u vaskrsenje.
Tuga, dakle, može biti duhovni lek. Kada se prihvati sa verom, tuga postaje vrata kroz koja duša ulazi u dublji odnos sa Bogom. Njen pravi smisao nije u tome da nas slomi, nego da nas preobrazi i očisti.
Zato Sveti Nektarije Eginski je i savetovao tužne da razgovaraju s Bogom.
"Kad god se rastužiš, razgovaraj sa Bogom.“
Brojni pojedinci, bilo iz ličnih razočaranja, racionalističkog pristupa ili pod uticajem naučnih i filozofskih pravaca, donose zaključak da Boga nema.
Mnoge žene danas trpe zlostavljanje od strane svojih muževa, ćuteći iz straha, srama ili pogrešnog uverenja da je trpljenje dužnost svake dobre hrišćanke.
U Bogu se spajaju pravda i milost, sila i blagost, veličina i smirenje.
Sveti oci nas uče da je čovek mali svet, mikrokosmos i kada se u njemu uspostavi mir, taj mir se širi i na druge.
Ono što je izgubljeno često biva nadoknađeno na način koji čovek nije mogao ni da zamisli.
Mala Lutfije džamija, poznata i kao „Odbegla džamija“, skriva više od jednog veka istorije i vere, dok šum vode ispod temelja stvara jedinstvenu atmosferu koju turisti i vernici pamte zauvek.
Bogosluženje ovog dana označava prelomni trenutak Velikog posta - vreme kada se pogled vernih sa ličnog pokajanja usmerava ka tajni Krsta i radosti Vaskrsenja, koja se sve jasnije nazire kako se praznik približava.
Jednostavan, zasitan i proveren recept iz domaće kuhinje pokazuje zašto je pasulj generacijama među najvoljenijim jelima.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju 3. sedmice Velikog posta prikazuje kako se Otac može videti jedino kroz Sina, poput svetla koje osvetljava sve što dotakne.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Čovek, zaslepljen emocijama, često vidi samo ono što gubi, a ne i ono što gubitkom dobija.
Sveti oci su svedočili da se mir ne nalazi u izbegavanju stradanja, već u pravilnom odnosu prema njemu.
U hrišćanskom učenju, tuga nije samo psihološki problem, već pokazatelj da se duša udaljila od Boga, kao izvora radosti i života.
Satana deluje kroz misli, osećanja i okolnosti – podmeće sumnje u Božiju ljubav, raspiruje gordost, zavist, mržnju i pohotu.
Ono što je izgubljeno često biva nadoknađeno na način koji čovek nije mogao ni da zamisli.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju 3. sedmice Velikog posta prikazuje kako se Otac može videti jedino kroz Sina, poput svetla koje osvetljava sve što dotakne.
Pouka svetogorskog starca otkriva jednostavan čin koji vraća snagu duši i oslobađa srce od težine greha.
Crni barjak i crnina kad neko blizak umre predstavljaju znak tuge i poštovanja prema preminulom, ali spadaju u domen običaja.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Pouka svetogorskog starca otkriva jednostavan čin koji vraća snagu duši i oslobađa srce od težine greha.
Dok su mu zabijali eksere u telo, molio se Bogu s blagodarnošću.
Premijer Izraela je novinarima rekao da se izraelski narod nada da će dosegnuti carstvo i dočekati dolazak Mesije, ali da država mora izdržati pretnje i sukobe kako bi sačuvala sopstveni opstanak.
