Sveti oci nas uče da je čovek mali svet, mikrokosmos i kada se u njemu uspostavi mir, taj mir se širi i na druge.
U vremenu kada svet bruji od nemira, kada se čovek gubi u haosu sopstvenih misli i u lavirintu brzog života, mnogi se pitaju: kako promeniti svet i šta učiniti da pravda, ljubav i mir zaista zažive među ljudima. Odgovor na to pitanje, iako deluje skriven, nalazi se u samom srcu svakog čoveka.
Pravoslavna duhovnost nas uči da se istinska promena ne postiže spoljašnjim delovanjem, već unutrašnjim preobražajem. Nije dovoljno tražiti krivce u drugima, niti svet popravljati silom, zakonima ili osudom. Svet se menja kada se menja čovekovo srce - kada ono postane mesto gde stanuje Hristos.
Sveti oci nas uče da je čovek mali svet, mikrokosmos. Kada se u njemu uspostavi mir, taj mir se širi i na druge. Kada srce postane svetionik vere i smirenja, ono osvetljava i put bližnjem. I obrnuto — ako u nama vlada tama, tada i naš svet postaje tamniji. Zato svaki hrišćanin, želeći dobro čitavom svetu, treba najpre da pogleda u sebe, da se zapita: da li je u meni ljubav prema Bogu i čoveku? Da li sam spreman da oprostim, da se smirim, da pristanem na promenu koja počinje pokajanjem?
Promena sveta nije projekat spoljašnjeg delovanja, već tajna unutrašnjeg preporoda. Onaj ko se menja iznutra, menja i svet oko sebe, jer zrači mirom, razumevanjem i ljubavlju koju Bog daruje onima koji ga traže čistim srcem.
Svet se ne spasava velikim rečima, nego tihim delima, iskrenom molitvom i spremnošću da svakog dana postanemo bolji ljudi. Svaki trenutak je nova prilika za početak, za isceljenje duše, za obraćenje srca ka dobru. I svaki takav mali korak ka unutrašnjoj svetlosti jeste korak ka obnovi čitavog sveta.
Zato, da bismo menjali svet, treba da počnemo od sebe. Jer tamo gde se čovek menja, tamo se već rađa novi svet - svet Božiji, svet ljubavi i mira.
Sveti Sofronije je to stalno isticao:
"Imam jednu žarku želju: da promenim svet, menjajući jednu osobu - sebe!"
Prava ljubav ne bira kome će biti upućena - ona ljubi i neprijatelja, jer vidi u svakom čoveku ikonu Božiju.
Pravoslavna crkva uči da Bog nikada ne deluje preko prisile, straha ili uznemirenja, već kroz ljubav, mir i radost u duši.
U besedi za 20. Subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto noć unutrašnjeg preispitivanja i iskrenog kajanja vodi oslobođenju i radosnom jutru.
U Bogu se spajaju pravda i milost, sila i blagost, veličina i smirenje.
Protojerej Andrej Gavrilenko iznosi biblijski odgovor na pitanje koje muči mnoge vernike i objašnjava zbog čega se starozavetno shvatanje promenilo.
Svi postradali samo zato što su verovali u Hrista.
Pitanje koje često izaziva nedoumice jeste da li je greh imati polne odnose dok traje post, a posebno da li je greh zatrudneti u tom periodu.
Sve češće se dešava da ljudi postove svede isključivo na izmenjen jelovnik.
Ovaj rukopis nastao je samo nekoliko decenija nakon originalnog pisanja Jevanđelja, što ga čini jednim od najznačajnijih novozavetnih otkrića do danas.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Napominje da tu vrednost, koju nam niko ne može oduzeti, delimo i u sebi uveličavamo tako što pomažemo drugima - jer na taj način širimo krug dobrote.
Onaj ko iskreno ljubi, ne može da zaboravi da se za drugoga pomoli.
Drevne mudrosti ugodnika Božjih o ljubavi, oproštaju, molitvi i zajedništvu osvetljavaju put ka sreći i harmoniji u svakom domu. Kroz ove večne poruke možemo pronaći rešenje za mnoge izazove koji se pojavljuju u porodičnim odnosima.
Crkva naglašava da se vaspitanje ne svodi samo na savete, zabrane i pravila – ono je mnogo više način života koji roditelji svakodnevno pokazuju sopstvenim primerom.
Protojerej Andrej Gavrilenko iznosi biblijski odgovor na pitanje koje muči mnoge vernike i objašnjava zbog čega se starozavetno shvatanje promenilo.
Pitanje koje često izaziva nedoumice jeste da li je greh imati polne odnose dok traje post, a posebno da li je greh zatrudneti u tom periodu.
Sve češće se dešava da ljudi postove svede isključivo na izmenjen jelovnik.
Ovaj rukopis nastao je samo nekoliko decenija nakon originalnog pisanja Jevanđelja, što ga čini jednim od najznačajnijih novozavetnih otkrića do danas.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Otac Onufrije Hilandarac u svojoj knjizi „Svetogorski kuvar s pričama“ otkrio je kako nastaje ovaj skroman hleb s prazilukom koji je vekovima hranio bratstvo.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 27. četvrtak po Duhovima pokazuje kako istina i ljubav oslobađaju od lažnih uticaja i vode ka unutrašnjem miru i duhovnom rastu.
Pravoslavci danas proslavljaju Prepodobnomučenika Stefana Novog po starom kalendaru, a po novom kalendaru Prepodobnog Danila Stolpnika. Katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi.
