Sveti oci nas uče da je čovek mali svet, mikrokosmos i kada se u njemu uspostavi mir, taj mir se širi i na druge.
U vremenu kada svet bruji od nemira, kada se čovek gubi u haosu sopstvenih misli i u lavirintu brzog života, mnogi se pitaju: kako promeniti svet i šta učiniti da pravda, ljubav i mir zaista zažive među ljudima. Odgovor na to pitanje, iako deluje skriven, nalazi se u samom srcu svakog čoveka.
Pravoslavna duhovnost nas uči da se istinska promena ne postiže spoljašnjim delovanjem, već unutrašnjim preobražajem. Nije dovoljno tražiti krivce u drugima, niti svet popravljati silom, zakonima ili osudom. Svet se menja kada se menja čovekovo srce - kada ono postane mesto gde stanuje Hristos.
Sveti oci nas uče da je čovek mali svet, mikrokosmos. Kada se u njemu uspostavi mir, taj mir se širi i na druge. Kada srce postane svetionik vere i smirenja, ono osvetljava i put bližnjem. I obrnuto — ako u nama vlada tama, tada i naš svet postaje tamniji. Zato svaki hrišćanin, želeći dobro čitavom svetu, treba najpre da pogleda u sebe, da se zapita: da li je u meni ljubav prema Bogu i čoveku? Da li sam spreman da oprostim, da se smirim, da pristanem na promenu koja počinje pokajanjem?
Promena sveta nije projekat spoljašnjeg delovanja, već tajna unutrašnjeg preporoda. Onaj ko se menja iznutra, menja i svet oko sebe, jer zrači mirom, razumevanjem i ljubavlju koju Bog daruje onima koji ga traže čistim srcem.
Svet se ne spasava velikim rečima, nego tihim delima, iskrenom molitvom i spremnošću da svakog dana postanemo bolji ljudi. Svaki trenutak je nova prilika za početak, za isceljenje duše, za obraćenje srca ka dobru. I svaki takav mali korak ka unutrašnjoj svetlosti jeste korak ka obnovi čitavog sveta.
Zato, da bismo menjali svet, treba da počnemo od sebe. Jer tamo gde se čovek menja, tamo se već rađa novi svet - svet Božiji, svet ljubavi i mira.
Sveti Sofronije je to stalno isticao:
"Imam jednu žarku želju: da promenim svet, menjajući jednu osobu - sebe!"
Prava ljubav ne bira kome će biti upućena - ona ljubi i neprijatelja, jer vidi u svakom čoveku ikonu Božiju.
Pravoslavna crkva uči da Bog nikada ne deluje preko prisile, straha ili uznemirenja, već kroz ljubav, mir i radost u duši.
U besedi za 20. Subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto noć unutrašnjeg preispitivanja i iskrenog kajanja vodi oslobođenju i radosnom jutru.
U Bogu se spajaju pravda i milost, sila i blagost, veličina i smirenje.
Govoreći o vernicima koji tokom posete svetinjama odmah posežu za telefonima, igumanija je istakla da takva praksa odvlači pažnju od onoga zbog čega se u crkvu dolazi - molitve.
Crkva uči da je unutrašnja borba sastavni deo duhovnog života, ali i da nijedna loša misao nije jača od Božje blagodati ukoliko joj čovek otvori svoje srce.
Ova puta iz južnjačke kuhinje osvaja jednostavnošću i posebnim načinom pripreme: testo se seče pre pečenja, a nekoliko domaćih sastojaka pretvara je u ukusan obrok za porodičnu trpezu.
Zašto postoje dogmati, kanoni i crkveni običaji, šta vernici često pogrešno razumeju i kako pravila mogu postati put ka duhovnoj slobodi, a ne prepreka na putu vere?
U pouci za ponedeljak 10. sedmice po Duhovima, upozorava na one koji pod maskom istine udaljavaju ljude od Hrista i poziva vernike da zaštitu traže u Crkvi, molitvi i učenju svetih otaca.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Duhovno iskustvo Crkve kroz vekove svedoči da Bog ne gleda samo na delo, već na nameru i stanje srca.
Napominje da tu vrednost, koju nam niko ne može oduzeti, delimo i u sebi uveličavamo tako što pomažemo drugima - jer na taj način širimo krug dobrote.
Onaj ko iskreno ljubi, ne može da zaboravi da se za drugoga pomoli.
Drevne mudrosti ugodnika Božjih o ljubavi, oproštaju, molitvi i zajedništvu osvetljavaju put ka sreći i harmoniji u svakom domu. Kroz ove večne poruke možemo pronaći rešenje za mnoge izazove koji se pojavljuju u porodičnim odnosima.
Govoreći o vernicima koji tokom posete svetinjama odmah posežu za telefonima, igumanija je istakla da takva praksa odvlači pažnju od onoga zbog čega se u crkvu dolazi - molitve.
Crkva uči da je unutrašnja borba sastavni deo duhovnog života, ali i da nijedna loša misao nije jača od Božje blagodati ukoliko joj čovek otvori svoje srce.
Zašto postoje dogmati, kanoni i crkveni običaji, šta vernici često pogrešno razumeju i kako pravila mogu postati put ka duhovnoj slobodi, a ne prepreka na putu vere?
U pouci za ponedeljak 10. sedmice po Duhovima, upozorava na one koji pod maskom istine udaljavaju ljude od Hrista i poziva vernike da zaštitu traže u Crkvi, molitvi i učenju svetih otaca.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Veliki ruski svetitelj ostavio je savet koji i danas privlači pažnju vernika: čovek mora da čuva svoje srce od očajanja, gneva i udaljavanja od Boga.
Mnogi u nevolji pomoć traže od lažnih iscelitelja i vračara, ali Crkva podseća da je Krštenje jedinstvena Sveta tajna i da se od straha ne oslobađamo vračanjem, već verom, pokajanjem i životom u Hristu.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
