Podvižnik iz palestinske pustinje koji je kroz post, molitvu i tišinu izgradio put koji i danas nadahnjuje vernike da preispitaju sopstvene izbore.
Srpska pravoslavna crkva 2. maja obeležava uspomenu na Prepodobnog Jovana Vethopešternika, monaha čiji je život protekao daleko od buke sveta, u tišini palestinske pustinje, ali čija poruka i danas dopire do vernika.
Još kao mlad, Jovan je pokazivao neobičnu privrženost duhovnom životu. Vođen željom da se približi Bogu, obilazio je sveta mesta i tražio pouke od podvižnika koji su živeli u molitvi i odricanju. Njegov put ga je na kraju doveo u lavru Svetog Haritona, jednu od najstarijih monaških zajednica u blizini Jerusalima, poznatu i kao Vetha lavra.
Tu je, u pećini koja je nekada bila skrovište razbojnika, Jovan pronašao mesto svog podviga. Upravo po toj "staroj pešteri" dobio je ime Vethopešternik. U toj skromnoj i surovoj sredini proveo je godine u postu, molitvi i bdenju, neprestano podsećajući sebe na prolaznost života i učeći se smirenju.
Savremenim rečnikom, život Prepodobnog Jovana može se opisati kao radikalan izbor - odricanje od svega što je prolazno zarad onoga što je večno. Prezreo je zemaljske užitke i napustio domovinu, sledeći primer Hrista, koji je, prema hrišćanskom učenju, i sam živeo bez stalnog mesta boravka.
U lavri je bio poznat po strogom uzdržanju i neumornoj molitvi. Njegov podvig nije bio samo spoljašnji, iscrpljivanje tela postom i bdenjem, već, pre svega, unutrašnji, borba sa sopstvenim slabostima i strastima. Zbog takvog života bratstvo ga je udostojilo i svešteničkog čina.
Mesto u kojem je Jovan živeo nosi posebno značenje u hrišćanskom predanju. Pećina u kojoj se podvizavao prvobitno je bila razbojničko skrovište. Predanje kaže da su u nju doveli i samog Svetog Haritona, ali je on čudesno izbavljen, nakon čega je upravo tu osnovao monašku zajednicu.
Od prostora nasilja i tame, pećina je postala mesto molitve i sabranosti. Upravo u tom preobražaju prostora, ogleda se i smisao monaškog života - promena čoveka iznutra, pretvaranje slabosti u snagu i tame u svetlost.
Prepodobni Jovan Vethopešternik upokojio se u 8. veku, nakon dugog života posvećenog Bogu. U crkvenom predanju ostao je zapamćen kao "zemaljski anđeo u telu", čovek koji je uspeo da, još za života, postane primer duhovne uzvišenosti.
Car je savetovao devojke da se poklone idolima i tako sebi spasu živote, ali su one to odbile.
Na gubilište sa Simeonom bilo je izvedeno još 1000 hrišćana.
Od učenika do igumana, od progona do mirnog kraja, njegov put otkriva kako je mala monaška zajednica u Carigradu postala poslednja linija odbrane svetih ikona.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za peti mesec 2026. leta Gospodnjeg, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Obe su u miru skončale, ali se ne zna gde.
Jedna navika koju mnogi smatraju bezazlenom može da donese svađe, udaljavanje i unutrašnji nemir, a svetogorski starac pokazuje kako se kroz tišinu i pažljivo birane reči čuva duhovna snaga.
Grčki pevač bio je gost u Patrijaršijskom dvoru, a razgovor nije ostao samo na muzici i predstojećem koncertu. Dotakli su se vere, umetnosti i vrednosti koje povezuju bratske narode.
Pedesetdvogodišnjak je priveden nakon prijava građana, a pojedini mediji navode da je reč o mitropolitu naukratskom iz Aleksandrijske patrijaršije.
Ovo pravilo je uspostavljeno još u vreme Vizantije.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Trenutak kada se liturgijski završava period posvećen Silasku Svetog Duha nosi poruku da ono što je započeto na Duhove ne prestaje, već se nastavlja u životu Crkve i svakog vernika.
Knez Duklje bio je zarobljenik, suprug Samuilove kćeri i pravedan vladar koji je stradao zbog prevare, a njegovo ime i danas okuplja hiljade vernika pred moštima i svetinjama koje se vezuju za njegov život.
Na dan kada je suočen sa pretnjom stradanja u vreloj vodi, Sveti Patrikije ostaje nepokolebljiv u veri, a zajedno sa svojim saborcima završava život kao mučenik, ne odričući se Hrista.
Srodnik Svetog Pavla i jedan od Sedamdesetorice, upamćen je kao misionar koji je Jevanđelje nosio kroz rimske provincije, rušio paganske hramove i zajedno sa Svetom Junijom svedočio veru kroz propoved, čudesa i mučeništvo.
Obe su u miru skončale, ali se ne zna gde.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Lukilijana i druge s njim po starom, i Svetog Tihona Amatuntskog po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomen Svetog Franje Regisa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
I pored teških pretnji i mučenja, nije želeo da se odrekne Hrista, zbog čega je surovo prebijen i bačen u tamnicu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Nikifora po starom i Svetog proroka Amosa po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomen Svetog Vida, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Raketa američkog PVO sistema "patriot" pogodila je kompleks Kijevsko-pečerske lavre, tvrdi Ministarstvo odbrane Rusije.
Pravoslavni vernici čvrsto veruju da mošti svetaca u Kijevsko-pečerskoj lavri imaju snažno isceljujuće dejstvo.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Neobičan specijalitet iz starih monaških rukopisa pokazuje da su manastirske kuhinje nekada bile mesta u kojima su nastajali iznenađujuće zanimljivi ukusi.
Kađenje nije samo drevni crkveni običaj već dubok simbol molitve, blagodati i prisustva Božjeg, čiji koreni sežu do starozavetnih vremena.
Misa u crkvi San Karlo al Lacareto održana je povodom praznika Presvetog Srca Isusovog, ali je pažnju javnosti privukla zbog duginih boja, spornog natpisa na majici učesnika i rasprava o promenama u delu Crkve u Italiji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
