Podvižnik iz palestinske pustinje koji je kroz post, molitvu i tišinu izgradio put koji i danas nadahnjuje vernike da preispitaju sopstvene izbore.
Srpska pravoslavna crkva 2. maja obeležava uspomenu na Prepodobnog Jovana Vethopešternika, monaha čiji je život protekao daleko od buke sveta, u tišini palestinske pustinje, ali čija poruka i danas dopire do vernika.
Još kao mlad, Jovan je pokazivao neobičnu privrženost duhovnom životu. Vođen željom da se približi Bogu, obilazio je sveta mesta i tražio pouke od podvižnika koji su živeli u molitvi i odricanju. Njegov put ga je na kraju doveo u lavru Svetog Haritona, jednu od najstarijih monaških zajednica u blizini Jerusalima, poznatu i kao Vetha lavra.
Tu je, u pećini koja je nekada bila skrovište razbojnika, Jovan pronašao mesto svog podviga. Upravo po toj "staroj pešteri" dobio je ime Vethopešternik. U toj skromnoj i surovoj sredini proveo je godine u postu, molitvi i bdenju, neprestano podsećajući sebe na prolaznost života i učeći se smirenju.
Savremenim rečnikom, život Prepodobnog Jovana može se opisati kao radikalan izbor - odricanje od svega što je prolazno zarad onoga što je večno. Prezreo je zemaljske užitke i napustio domovinu, sledeći primer Hrista, koji je, prema hrišćanskom učenju, i sam živeo bez stalnog mesta boravka.
U lavri je bio poznat po strogom uzdržanju i neumornoj molitvi. Njegov podvig nije bio samo spoljašnji, iscrpljivanje tela postom i bdenjem, već, pre svega, unutrašnji, borba sa sopstvenim slabostima i strastima. Zbog takvog života bratstvo ga je udostojilo i svešteničkog čina.
Mesto u kojem je Jovan živeo nosi posebno značenje u hrišćanskom predanju. Pećina u kojoj se podvizavao prvobitno je bila razbojničko skrovište. Predanje kaže da su u nju doveli i samog Svetog Haritona, ali je on čudesno izbavljen, nakon čega je upravo tu osnovao monašku zajednicu.
Od prostora nasilja i tame, pećina je postala mesto molitve i sabranosti. Upravo u tom preobražaju prostora, ogleda se i smisao monaškog života - promena čoveka iznutra, pretvaranje slabosti u snagu i tame u svetlost.
Prepodobni Jovan Vethopešternik upokojio se u 8. veku, nakon dugog života posvećenog Bogu. U crkvenom predanju ostao je zapamćen kao "zemaljski anđeo u telu", čovek koji je uspeo da, još za života, postane primer duhovne uzvišenosti.
Car je savetovao devojke da se poklone idolima i tako sebi spasu živote, ali su one to odbile.
Na gubilište sa Simeonom bilo je izvedeno još 1000 hrišćana.
Od učenika do igumana, od progona do mirnog kraja, njegov put otkriva kako je mala monaška zajednica u Carigradu postala poslednja linija odbrane svetih ikona.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za peti mesec 2026. leta Gospodnjeg, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Vaznesenjski hram u Beogradu 21. septembra ugostiće igumana Hilandara arhimandrita Metodija, koji će sasluživati sa episkopom lipljanskim Dositejem i delom hilandarskog bratstva.
U besedi za četvrtak 16. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto je pretvaranje vode u vino osnova Hristovih čudesa i kakvu poruku nosi čoveku čija su vera, nada i unutrašnja snaga oslabile.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Vavilu po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Svete mučenice Vera, Nada i Ljubav i majka im Sofija. Katolička crkva obeležava Rane Svetog Franje, dok Jevreji danas obeležavaju šesti dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Kratka, ali snažna pouka starca Georgija govori o vezi između odnosa prema Bogu i spremnosti da se pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Sveti Vavila je bio arhijerej Antiohije, koji je u vreme cara Numerijana stradao jer nije hteo da se odrekne Hrista.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Njihov spomen vezivao se za obnovljeni hram u Jasenovcu osamdesetih godina i kalendare Slobodne mitropolije u Novoj Gračanici, a zatim je odlukom Svetog arhijerejskog sabora iz 2010. godine ustanovljen za celu Srpsku pravoslavnu crkvu.
Jedni su podizali i obnavljali svetinje, drugi se odricali visokih položaja i birali samoću, a jedan je zbog vere završio na vešalima, ostavljajući iza sebe priče koje i danas pamti Crkva.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 9. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Vavilu po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Svete mučenice Vera, Nada i Ljubav i majka im Sofija. Katolička crkva obeležava Rane Svetog Franje, dok Jevreji danas obeležavaju šesti dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Sveti Vavila je bio arhijerej Antiohije, koji je u vreme cara Numerijana stradao jer nije hteo da se odrekne Hrista.
Njegov život ostao je upamćen po hrabrosti kojom je bodrio svoju pastvu da istraje u veri i to u vreme najžešćih progona hrišćana.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Antima po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveta velikomučenica Efimija. Katolička crkva obeležava Svete Kornelija, papu, i Kiprijana, episkopa i mučenika, dok Jevreji danas obeležavaju peti dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Opasnost ove strasti leži u tome što ona direktno skrnavi ljudsko telo koje je, prema rečima svetog apostola Pavla, hram Duha svetoga.
Njegov život ostao je upamćen po hrabrosti kojom je bodrio svoju pastvu da istraje u veri i to u vreme najžešćih progona hrišćana.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
Bitno je samo ne gubiti nadu.
Viktorija Sinis je nekada verovala da joj takav način života donosi slobodu i finansijsku sigurnost, a onda je donela odluku koja joj je promenila život.
Opasnost ove strasti leži u tome što ona direktno skrnavi ljudsko telo koje je, prema rečima svetog apostola Pavla, hram Duha svetoga.
Protojerej Andrej Jefanov objašnjava zašto monaški postrig nije obična životna odluka i upozorava šta bi značilo napustiti put koji je čovek dobrovoljno izabrao.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
