Trenutak kada se liturgijski završava period posvećen Silasku Svetog Duha nosi poruku da ono što je započeto na Duhove ne prestaje, već se nastavlja u životu Crkve i svakog vernika.
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Odanje Pedesetnice (u narodu poznato i kao „Odanje Duhova“). To je završni dan jednog od najvažnijih prazničnih ciklusa u Pravoslavnoj crkvi. Iako se u narodu ređe pominje, u liturgijskom smislu ima jasno i važno mesto: njime se zaokružuje period u kome Crkva posebno proslavlja Silazak Svetog Duha na apostole.
U pravoslavnoj Crkvi Pedesetnica nije samo jedan dan praznovanja, već period koji se produžava. Sam praznik Silaska Svetog Duha (Duhovi ili Sveta Trojica) liturgijski se nastavlja kroz Duhovsku sedmicu, a završava se na Odanje Pedesetnice.
Crkveno predanje i bogoslužbeni poredak pokazuju da se Pedesetnica praznuje pedeseti dan posle Vaskrsa i da predstavlja ispunjenje vaskršnjeg ciklusa: Hristovo Vaskrsenje, Vaznesenje i, na kraju, Silazak Svetog Duha na apostole. Crkva taj događaj vidi kao početak njenog javnog delovanja u svetu.
Reč „odanje“ u crkvenom jeziku označava završetak praznovanja. To ne znači da se praznik zaboravlja, već da se liturgijski zaključuje poseban period u kome se njegova tema naglašeno proslavlja.
Zato se na Odanje Pedesetnice poslednji put u tom ciklusu služi bogosluženje u kojem se naglašava tema Svetog Duha. Posle toga Crkva prelazi na uobičajeni bogoslužbeni ritam, ali se duhovni smisao praznika i dalje čuva.
U pravoslavnom shvatanju, Pedesetnica nije samo sećanje na događaj iz Jerusalima. Ona se doživljava kao duhovni početak Crkve, trenutak u kome apostoli dobijaju snagu da izađu pred ljude i počnu da propovedaju Jevanđelje.
U Delima apostolskim opisuje se kako se čuje silan šum, kao vetar, i kako se nad apostolima pojavljuju „ognjeni jezici“. Nakon toga oni počinju da govore jezicima koje razumeju ljudi različitih naroda. Crkva taj događaj razume kao jasan znak delovanja Svetog Duha u svetu.
Iako nije veliki praznik kao sam dan Duhova, Odanje Pedesetnice ima svoju poruku za vernike:
• podseća da se veliki praznici ne završavaju naglo, već se produžavaju kroz crkveni život
Na taj način, ovaj dan predstavlja zatvaranje jednog od najradosnijih perioda u crkvenoj godini.
U narodu se Pedesetnica i Duhovska sedmica često povezuju sa običajem ukrašavanja crkava i domova zelenilom, travom i cvećem, što simbolizuje život i obnovu. Odanje Pedesetnice nema posebne narodne običaje, ali nosi osećaj smirivanja praznične radosti i povratka svakodnevnom ritmu, uz duhovno iskustvo koje ostaje.
Odanje Pedesetnice ne označava kraj praznika u pravom smislu, već njegovo liturgijsko zatvaranje. U pravoslavlju se praznik ne završava samo datumom u crkvenom kalendaru, već nastavlja da živi u životu vernika, kao podsetnik na prisustvo Svetog Duha i poziv da se vera živi svakodnevno.
Od rada i baštovanstva do venčanja i odlaska na groblje - jeromonah Visokopetrovskog manastira u Moskvi razjašnjava šta Crkva zaista uči o Duhovima, a šta potiče iz narodnih zabluda i sujeverja.
Miris zelenila i venčići od trave koje vernici nose kućama nisu samo deo praznične tradicije. Iza ovog običaja krije se sećanje na događaje koji povezuju Avrama, Mojsija i silazak Svetog Duha na apostole.
Arhijerejska liturgija, litija oko crkve Svete Trojice i molitveno jedinstvo monaštva, sveštenstva i vernog naroda obeležili su hramovnu slavu Donjeg Ostroga, uz poruku o prisustvu i delovanju Svetog Duha u Crkvi.
Na liturgiji u Hramu Svetog Save poglavar SPC poručio je da je sabranje pred Časnim pojasom snažno svedočenje žive vere.
U 13.30 časova započeto je čitanje Kanona Majci Božjoj, čime je u prestonici otpočeo svečani ispraćaj svetinje, dok su hiljade vernika stajale u tišini, sa ikonama i svećama.
Sveta osećanja majke i njen sveti život posvećuju bebu od samog trenutka njegovog začeća, govorio je starac Porfirije.
Dok u Hramu Svetog Save traje poslednja liturgija pred Časnim pojasom, vernici pristižu da se još jednom poklone svetinji koju je za nešto više od dve sedmice celivalo više od 800.000 ljudi.
Dolazak Pojasa Presvete Bogorodice predstavljao je jedan od najznačajnijih duhovnih događaja poslednjih godina.
Trenutak kada se liturgijski završava period posvećen Silasku Svetog Duha nosi poruku da ono što je započeto na Duhove ne prestaje, već se nastavlja u životu Crkve i svakog vernika.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Simeona Divnogorca po starom i Prepodobnog Visariona po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Norberta, biskupa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Najveći deo života proveo je u molitvi i postu na stubu (stolp), po čemu je i dobio naziv Stolpnik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Mihajla Ispovednika po novom i Svetog sveštenomučenika Doroteja po starom kalendaru. Katolici obeležavaju Svetog Bonifacija, biskupa i mučenika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U vreme zloglasnog Lava Jermenina svrgnut je sa arhijerejskog prestola zbog poštovanja ikona i poslat u izgnanstvo.
U 13.30 časova započeto je čitanje Kanona Majci Božjoj, čime je u prestonici otpočeo svečani ispraćaj svetinje, dok su hiljade vernika stajale u tišini, sa ikonama i svećama.
Dok u Hramu Svetog Save traje poslednja liturgija pred Časnim pojasom, vernici pristižu da se još jednom poklone svetinji koju je za nešto više od dve sedmice celivalo više od 800.000 ljudi.
Savići ističu da su umor i nervoza nestali, iako su čekali više od 5 sati.
Liturgija počinje u devet časova u Hramu Svetog Save, služi patrijarh srpski Porfirije, uz sasluženje igumana vatopedskog Jefrem, sveštenomonaštva i sveštenstva.
Svetitelj ukazuje da uslišenje molitve zavisi od unutrašnjeg stanja čoveka, pre svega od trpljenja i ljubavi prema bližnjima, jer upravo oni otvaraju ili zatvaraju put Božijem odgovoru.
Savići ističu da su umor i nervoza nestali, iako su čekali više od 5 sati.
Jednostavan ručak, kuvan bez žurbe i luksuza, postaje simbol povratka starinskoj trpezi i ukusu koji je hranio generacije u danima posta i svakodnevice.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
