Sveti Filotej Zervakos tvrdio da je svaki roditelj treba da "zakrsti" svoje dete kad ga opterećuju zdravstvene tegobe.
Bolest deteta za roditelje predstavlja jedan od najtežih trenutaka, jer se tada prirodno javlja potreba da se učini sve što može kako bi ono dobilo pomoć i utehu.
U pravoslavnoj veri, pored odgovornog obraćanja lekaru i primene potrebne terapije, posebno mesto ima molitva i obraćanje Bogu.
U životu pravoslavnih porodica vekovima postoji običaj da se deca osenjuju znakom krsta i da se pred ikonama pale kandila.
Kandilo nije samo ukras u domu, već podseća na prisustvo molitve i na Hrista kao svetlost sveta. Osvećeno ulje iz kandila vernici koriste sa verom i poštovanjem, uz molitvu.
Sveti Filotej Zervakos govorio je upravo o tome kako roditelji mogu da se mole za svoju decu u trenucima kada ih zadese zdravstvene tegobe.
Posebno je isticao značaj krsta, koji je u pravoslavnoj veri znak Hristove pobede, zaštite i spasenja.
Prema njegovim rečima, roditelj može da oseni svoje dete krstom i da pritom izgovara stihove tropara posvećene Časnom krstu.
Kada je prisutan sveštenik, on može da zakrsti dete i pročita odgovarajuće molitve. U slučaju da sveštenik nije prisutan, otac ili majka mogu da zakrste svoju decu, dok bake to mogu učiniti sa svojim unucima.
Sveti Filotej Zervakos ovako je savetovao:
"Kada deca imaju zdravstvenih tegoba, uzmite vatu, umočite u kandilo koje imate pred ikonama i pomazujte detetu čelo i lice, krstoliko, govoreći sledeće stihove tropara: "krst je čuvar vaseljene, krst je ukras Crkve, krst je carevima sila, krst je vernima utvrđenje, krst je angelima slava a demonima rana. Iskupio si nas prečasnom krvlju svojom od kletve zakonske; na krstu prikovan i kopljem proboden, izlio si besmrtnost ljudima, Spasitelju naš, slava Tebi." Možete ih isto zakrstiti krstom i izgovoriti stihove tropara. Kada ima sveštenika on će ih zakrstiti i izgovoriti molitve. Kada nema, otac ili majka, imaju vlast nad svojom decom, mogu da "zakrste" svoju decu - ali samo svoju decu. Isto važi i za bake u odnosu na unuke.“
Bonus video
Sveta osećanja majke i njen sveti život posvećuju bebu od samog trenutka njegovog začeća, govorio je starac Porfirije.
U porodici se postavljaju temelji na kojima će dete graditi svoj karakter, a prema pravoslavlju, majka tu igra odlučujuću ulogu.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Porodični dom trebalo bi da bude mesto u kojem dete uči da ljubav nije samo reč, već i spremnost da se oprosti, pomogne, sasluša i podnese teret drugoga.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Miholjske zadušnice i Svetog mučenika Kalistrata po starom kalendaru, dok po novom proslavljaju Svete mučenike Evlampija i Evlampiju. Katolička crkva obeležava Svetog Franju Bordžiju, Jevreji obeležavaju Šabat Berešit, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Svetogorski starac podseća da pravoslavni duhovni život ne podrazumeva bekstvo od iskušenja, već istrajnost u borbi protiv greha, pokajanje i neprestano okretanje Bogu.
Čak 49 vojnika, videvši Kalistratovu postojanost, prihvatilo je hrišćansku veru.
Prijave se podnose isključivo elektronski, uz obaveznu dokumentaciju i preporuku parohijskog sveštenika, a rezultati konkursa biće objavljeni krajem novembra 2026. godine.
Reči Svetog apostola Pavla otkrivaju zašto pravoslavne hrišćanke pokrivaju glavu tokom molitve, ne samo u crkvi već i u svom domu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Strah nas ne približava Bogu i ne može zaštititi našu decu od svih tuga, naglašava čtec Sergije.
Majka se požalila svetogorskom starcu da joj sin više ne obraća pažnju, a njegov savet bio je neočekivan: da prestane da mu govori šta mora da uradi i da svoju brigu pokaže na drugi način.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Miholjske zadušnice i Svetog mučenika Kalistrata po starom kalendaru, dok po novom proslavljaju Svete mučenike Evlampija i Evlampiju. Katolička crkva obeležava Svetog Franju Bordžiju, Jevreji obeležavaju Šabat Berešit, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Svetogorski starac podseća da pravoslavni duhovni život ne podrazumeva bekstvo od iskušenja, već istrajnost u borbi protiv greha, pokajanje i neprestano okretanje Bogu.
Prijave se podnose isključivo elektronski, uz obaveznu dokumentaciju i preporuku parohijskog sveštenika, a rezultati konkursa biće objavljeni krajem novembra 2026. godine.
Reči Svetog apostola Pavla otkrivaju zašto pravoslavne hrišćanke pokrivaju glavu tokom molitve, ne samo u crkvi već i u svom domu.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
U svetinji u Ilajnu, gde su ga dočekali monasi i brojni vernici, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Božjem promislu, duhovnim korenima Srba u Australiji i svetinjama koje čuvaju veru daleko od otadžbine.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ruski svetitelj objašnjava zašto se zablude ne prevazilaze podsmehom i osudom, već smirenjem, ljubavlju, trpljenjem i molitvom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
