Episkop vašingtonsko-njujorški i istočnoamerički govorio je na međureligijskom skupu o zaštiti bogomolja i vernika, uputivši poziv na odlučniju borbu protiv mržnje, nasilja i ugrožavanja verskih sloboda.
Verski lideri različitih tradicija okupili su se krajem avgusta u Vašingtonu sa zajedničkim ciljem: da ukažu na opasnost od napada na bogomolje i vernike, zaštite verske slobode i ojačaju saradnju u bezbednosti verskih zajednica.
Sastanak je održan u Ministarstvu pravde Sjedinjenih Američkih Država, a organizovan je u saradnji sa Fondacijom "Apel savesti" i Harmitom Dilonom, pomoćnim državnim tužiocem za građanska prava. Učesnici su razgovarali o sve izraženijoj potrebi da se verske zajednice i državne institucije zajednički suprotstave mržnji, pretnjama i nasilju.
Cilj skupa bio je da se dodatno povežu vlada, verske institucije i zajednice kako bi bogomolje bile bolje zaštićene i kako bi svim građanima bilo omogućeno da svoju veru ispovedaju slobodno, bez straha, nasilja i zastrašivanja.
Karen Šnajer Dresbah, izvršna potpredsednica Fondacije "Apel savesti", upozorila je da se napadi na bogomolje i vernike ne smeju prihvatiti kao nešto uobičajeno.
- Normalizacija gnusnih napada na bogomolje i vernike širom Sjedinjenih Država ne samo da mora biti hitno zaustavljena, već se mora sprečiti da ne dođe do gubitka još jednog života - rekla je ona.
Za Karen Šnajer Dresbah ovo pitanje ima i ličnu dimenziju. Kako je navela, njena porodica nosi iskustvo Holokausta, dok je njen otac preživeo požar u kojem je njegova sinagoga u Beču izgorela do temelja. Dodala je i da je sinagoga u Njujorku kojoj pripada dva puta tokom prethodne godine bila meta neprijateljskih protesta.
Ona je pohvalila Harmita Dilona i Ministarstvo pravde zbog zalaganja za zaštitu verskih sloboda i procesuiranje onih koji napadaju i skrnave bogomolje.
- Radeći zajedno, možemo pomoći da se osigura da vernici mogu bezbedno i slobodno da se mole i obavljaju bogosluženja - poručila je.
Sastanku su prisustvovali predstavnici različitih verskih zajednica, među kojima su bili katolički i drugi hrišćanski lideri, jevrejski, muslimanski, sikhski i hinduistički predstavnici, kao i predstavnici Fondacije "Apel savesti" i Ministarstva pravde Sjedinjenih Američkih Država.
Harmit Dilon poručila je da vera nijednog građanina ne sme biti razlog zbog kojeg će se osećati ugroženo.
- Nijedan Amerikanac nikada ne bi trebalo da se plaši nasilja samo zato što praktikuje svoju veru - rekla je pomoćni državni tužilac za građanska prava.
Ona je istakla da Odeljenje za građanska prava Ministarstva pravde ima nultu toleranciju prema napadima na bogomolje i da će nastaviti da istražuje i procesuira one koji napadaju Amerikance zbog njihove vere.
- Zaštita verskih sloboda je fundamentalna američka vrednost i ovo Ministarstvo će nastaviti da se bori za njenu odbranu - rekla je Dilon.
Osnivač i predsednik Fondacije "Apel savesti" rabin Artur Šnajer ukazao je na posledice koje napad na jednu bogomolju ostavlja na čitavu versku zajednicu.
- Napad na bogomolju pogađa srž svake verske zajednice - rekao je on.
Učesnici su tokom sastanka govorili o pretnjama sa kojima se suočavaju njihove zajednice, ali i o odgovornosti verskih lidera da zajedno reaguju kada je napadnuta bilo koja verska zajednica. Razmatrani su i konkretni koraci koje verske institucije i vlada mogu preduzeti radi bolje zaštite bogomolja i suzbijanja verske mržnje.
Podržana je politika nulte tolerancije Ministarstva pravde prema kršenju verskih sloboda, kao i aktivno procesuiranje osoba koje napadaju ili skrnave bogomolje.
Na skupu je učestvovao i vladika Elpidofor, arhiepiskop Grčke pravoslavne arhiepiskopije Amerike, koji je poručio da različite verske zajednice moraju ostati povezane u suočavanju sa nasiljem i mržnjom.
- Upravo u tom duhu obostrane brige okupljamo se danas, ujedinjeni ne strahom, već ljubavlju, ljubavlju prema našim vernicima i prema našim bližnjima - rekao je arhiepiskop Elpidofor.
On je dodao da je zaštita bogomolja i očuvanje slobode veroispovesti zajednički zadatak i da je potrebno ostati odlučan pred strahom, mržnjom i nasiljem.
Sličnu poruku uputio je i episkop Mesrop Parsamjan, primas Istočne eparhije Jermenske crkve Amerike.
- Kada je jedna verska zajednica napadnuta, svi smo ranjeni - rekao je on.
Prema njegovim rečima, verske zajednice moraju zajedno da štite svaku bogomolju i pravo svakog čoveka da svoju veru ispoveda bezbedno i u miru.
- Napad na vašu slobodu je napad na našu slobodu - poručio je episkop Mesrop Parsamjan.
Program je obuhvatio obraćanja predstavnika Ministarstva pravde i Fondacije "Apel savesti", panel-diskusiju verskih lidera, molitvu i čitanje zajedničkog javnog saopštenja.
Saopštenje je pročitao episkop vašingtonsko-njujorški i istočnoamerički Srpske pravoslavne crkve Irinej. Tom prilikom istakao je da simbolika ovog okupljanja, u okviru obeležavanja 250 godina od američke nezavisnosti, odnosno slobode, ukazuje na duboku povezanost vere i slobode.
Prema njegovim rečima, vera može opstati bez slobode, ali sloboda ne može opstati bez vere.
U zajedničkom saopštenju verski lideri pozvali su na jačanje zakonodavstva kojim bi se dodatno zaštitili verski objekti. Zatražili su i formiranje stalnog tela verskih lidera koje bi pratilo pretnje i sarađivalo sa Ministarstvom pravde kako bi se osiguralo da vernici mogu bezbedno da obavljaju verske obrede.
Lideri su još jednom potvrdili da su zaštita verskih sloboda i slobodno ispoljavanje vere osnovna prava zagarantovana Prvim amandmanom Ustava Sjedinjenih Država.
Okupljanje je održano u trenutku pojačane zabrinutosti zbog napada na crkve, sinagoge, džamije, hramove i druge verske objekte širom Sjedinjenih Država. Datum sastanka imao je i dodatnu simboliku. Održan je 27. avgusta, na prvu godišnjicu napada u katoličkoj crkvi Blagoveštenja, u kojem je dvoje dece izgubilo život, dok je 21 osoba povređena. Skup je usledio i pet dana nakon međunarodne komemoracije Ujedinjenih nacija posvećene sećanju na žrtve verskih napada.
Fondacija „Apel savesti“ već duže vreme osuđuje nasilje, pretnje i zastrašivanje usmerene protiv vernika i zalaže se za snažniju saradnju u zaštiti verskih zajednica. Fondacija više od šest decenija radi na unapređenju verskih sloboda, ljudskih prava, mirnog suživota i međureligijske saradnje. Od osnivanja se zalaže i za zaštitu bogomolja, kao i za zajednički odgovor verskih lidera na mržnju i nasilje usmerene prema bilo kojoj verskoj zajednici.
Fondaciju "Apel savesti" osnovao je 1965. godine rabin Artur Šnajer. Organizacija deluje širom sveta u oblastima verskih sloboda, ljudskih prava i zaštite bogomolja. Fondacija okuplja poslovne i verske lidere i zalaže se za međusobno razumevanje i saradnju među pripadnicima različitih vera, suprotstavljajući se predrasudama, mržnji i podelama.
Njena poruka zasniva se na ideji da se ranjeni svet može izlečiti samo zajedničkim delovanjem i nastojanjem da se izgrade miran suživot i „poštovanje drugog“.
BONUS VIDEO
Posle višegodišnjeg duhovnog traganja, životni put oca Kedmona dobio je novo poglavlje kada je tokom arhijerejske liturgije rukopoložen za sveštenika. Otac Džon Brek, profesor i pisac, govorio je o svom traganju za smislom vere, susretu sa pravoslavnim predanjem i gubitku osećaja za molitvu, tišinu i Božiju tajnu u savremenom svetu. Tokom praznične Liturgije u hramu Svetog pravednog Josifa u Hjustonu primili su Svetu tajnu krštenja i miropomazanja, a njihov dolazak u Pravoslavnu crkvu bio je deo samog bogosluženja. Prešao je hiljade kilometara kako bi primio Svetu Tajnu Krštenja, a novi život u veri započeo je pod imenom velikog srpskog svetitelja.
Foto: SPC
"Kada je jedna verska zajednica napadnuta, svi smo ranjeni"
Sastanak održan nakon više napada na verske objekte
Fondacija "Apel savesti" osnovana 1965. godine
Duhovna riznica
10:47 | 31.07.2026
BIVŠI EVANGELISTIČKI PASTOR PREŠAO U PRAVOSLAVLJE: Za sobom poveo porodicu i zajednicu vernika koju je predvodio, sada rukopoložen za pravoslavnog sveštenika
Duhovna riznica
16:32 | 06.08.2026
AMERIKANAC IZ PROTESTANTSKE PORODICE PREŠAO U PRAVOSLAVLJE I POSTAO SVEŠTENIK: Jedan od najuglednijih teologa današnjice govori o svom putu preobraćenja
Duhovna riznica
16:40 | 20.08.2026
11 AMERIKANACA PREŠLO NA PRAVOSLAVLJE NA VELIKI PRAZNIK: Među njima rimokatolici, ateisti i mormoni
Aktuelno iz SPC
12:56 | 26.08.2026
AMERIKANAC DOŠAO U DAJBABE DA PRIMI PRAVOSLAVLJE: Haris iz Milvokija kršten u srpskoj svetinji i dobio ime Vasilije, po ostroškom čudotvorcu (VIDEO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Episkop vašingtonsko-njujorški i istočnoamerički govorio je na međureligijskom skupu o zaštiti bogomolja i vernika, uputivši poziv na odlučniju borbu protiv mržnje, nasilja i ugrožavanja verskih sloboda.
Nakon razgovora u Požarevcu, dvojica arhijereja obišla su drevnu svetinju, poklonila se ikoni Presvete Bogorodice Kurske i posetila isposnicu Svetog Zosima, a potom je episkop bihaćko-petrovački nastavio put ka Eparhiji timočkoj.
Za osobu koja nije pripadala Pravoslavnoj crkvi ne mogu se vršiti opela, pomeni i druge crkvene molitve na način na koji se one vrše za pravoslavne hrišćane.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za petak 14. sedmice po Duhovima ukazuje na neverovatnu preciznost Isaijinog svedočanstva i njegovo ispunjenje u Hristovim isceljenjima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Agatonika po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti sveštenomučenik Vavila i Sveti prorok Mojsije Bogovidac. Katolička crkva obeležava Svetu Ružu iz Viterba, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Spor u parohiji Sabornog hrama Svetog Save u Klivlendu prerastao je u višemesečni sukob zbog smene sveštenika i pitanja finansijske odgovornosti u Eparhiji istočnoameričkoj.
Nakon razgovora u Požarevcu, dvojica arhijereja obišla su drevnu svetinju, poklonila se ikoni Presvete Bogorodice Kurske i posetila isposnicu Svetog Zosima, a potom je episkop bihaćko-petrovački nastavio put ka Eparhiji timočkoj.
Mitropolit budimljansko-nikšićki daće iskaz pred državnim organima, dok se posebno pitanje otvara zbog toga što je pozvan da odgovara zbog čina koji pripada njegovoj svešteničkoj službi.
Učesnici predavanja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke objasnili su zašto su poverenje, razgovor, zajedništvo i liturgijski život važni na putu oporavka, a iskustvo "Zemlje živih" pokazalo je kako takva podrška izgleda u praksi.
Tokom svečanog bdenija dve iskušenice primile monaški postrig i započele novi životni put, posvećen Hristu i Crkvi.
Hrišćanin je pozvan da se Bogu obraća i u radosti i u nevolji, verujući da nijedna teškoća nije izvan njegovog promisla.
Hristovo učenje nije bilo i nije ni danas prilagođeno ljudskim željama, već je pozivalo i poziva na promenu iznutra, što savremenom čoveku nimalo ne odgovara.
Njegova majka Ana dugo nije mogla da ima dece, pa je u molitvi od Boga izmolila sina i zavetovala se da će ga posvetiti Gospodu.
On primećuje promenu, prepoznaje bol i pokušava da pomogne čak i onda kada druga osoba nema snage da zatraži pomoć.
Mitropolit budimljansko-nikšićki daće iskaz pred državnim organima, dok se posebno pitanje otvara zbog toga što je pozvan da odgovara zbog čina koji pripada njegovoj svešteničkoj službi.
Bio je među onima koji su neustrašivo propovedali Jevanđelje narodima koji su u to vreme mahom bili pagani.
Hrišćanin je pozvan da se Bogu obraća i u radosti i u nevolji, verujući da nijedna teškoća nije izvan njegovog promisla.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
