Čovek često sreću poistovećuje sa ispunjenjem sopstvenih želja, ne razmišljajući da ono što želi možda nije u skladu sa Božijom voljom.
U svakodnevnom životu često jedni drugima poželimo da nam se "ostvare sve želje".
To izgovaramo kao znak pažnje, ljubavi i dobre namere, verujući da čoveku ne možemo poželeti ništa lepše od toga da dobije upravo ono što želi.
Međutim, u hrišćanskom shvatanju čovekove želje nisu uvek ono što je dobro za njega. Neke mogu biti prolazne, pogrešne, pa čak i grešne.
- Pored krsta od Boga, svako od nas dobija i kaznu za svoje grehe. A šta mi želimo? Jedno jedino - sreću. I sreću doživljavamo kao ispunjenje svojih želja. I jedni drugima želimo: "Neka Bog da da ti se sve želje ostvare". Goru želju ne bi mogao ni da zamisliš. Ne daj Bože da ikoga stigne ono što misli da želi! Zato je divno kada se kod mlade osobe razvije poslušnost. To je veoma korisna stvar - počinje priču otac Dimitrije.
Naglašava da je ono o čemu mladi ljudi danas sanjaju, u 99% slučajeva, neugodno Bogu jer je - grešno.
- Zašto? Često zbog katastrofalnog neznanja, naivnosti koja nam izgleda kiselo i divlje, kada odrastemo - ističe otac Dimitrije.
Govoreći o posledicama greha i čovekovoj spremnosti da zaboravi sopstvenu odgovornost, otac Dimitrije posebno je ukazivao na način na koji ljudi posmatraju svoje postupke.
Kao primer navodio je žene koje na ispovesti tvrde da nikada nikome nisu učinile ništa loše, a zatim se ispostavi da iza sebe imaju teške grehe koje više ni same ne doživljavaju kao takve.
- Žene neretko dolaze kod mene na ispovest i kažu: "Nikada nikome ništa loše nisam uradila“. Automatski je pitam: "Šta je sa abortusima, je li ih bilo...?“ Ona odgovara: "Imala sam tri." Kažem: "I,... zaklati troje ljudi, to znači da nikome ne činiš zlo?“ Odgovorim joj da je to težak greh, kako si mogla to da zaboraviš? "Nije ti to baš kao da si se srela sa patrijarhom, zar ne?“ Ih, šta je to zaklati svoja tri sina... Velika stvar...?!
- "Ali, znate... to je bilo davno...“. Dakle, čovek ništa ne oseća, razumete? A onda počinje da se žali: "Vidite, moj život je tako mučan, pun patnje... I još povrh svega moj sin strašno pije...“. A zašto pije? Zašto ti se porodica raspala? To je rezultat toga što ne može da se gradi sreća na krvoproliću. Toliko voliš pravdu, želiš da sve bude pošteno? Dakle, pravda je ono što dobiješ, pravda prema gresima tvojim. Ali čovek neće da razume..."
BONUS VIDEO
Svaki dan pruža priliku da čovek iznova bira između poslušnosti Bogu i ugađanja svojim željama.
Najveća zabluda savremenog sveta jeste sigurnost u "novo sutra".
Ono što je važno jeste da hrišćanin ne zaboravi Boga onda kada mu je dobro, niti da se udalji od molitve čim oseti da je nastupio mir.
Pravoslavna vera uči da je pokajanje put povratka Bogu i da čovek ne treba da veruje da je njegov greh veći od Božje milosti.
Čovek često sreću poistovećuje sa ispunjenjem sopstvenih želja, ne razmišljajući da ono što želi možda nije u skladu sa Božijom voljom.
Upravo mešanje roditelja u brak često postaje izvor nesporazuma.
Govoreći o Svetom Jovanu Krstitelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva šta čoveka udaljava od Boga i zašto se put ka Hristu ne može otvoriti bez pokajanja i odricanja od sopstvene oholosti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Irineja, episkopa Lionskog, po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti prorok Zaharija i pravedna Jelisaveta. Katolička crkva obeležava Svetu Majku Tereziju iz Kalkute, dok je za Jevreje danas Šabat, a muslimani nemaju veliki islamski praznik.
Reči akademika Jerotića o greškama, pokajanju i promeni otkrivaju šta se krije iza odnosa prema onima koje volimo i zašto prava bliskost ne prestaje kada neko pogreši.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Hrišćanin je pozvan da se Bogu obraća i u radosti i u nevolji, verujući da nijedna teškoća nije izvan njegovog promisla.
Hristovo učenje nije bilo i nije ni danas prilagođeno ljudskim željama, već je pozivalo i poziva na promenu iznutra, što savremenom čoveku nimalo ne odgovara.
Sveti oci učili su da svaka nepravda može postati put ka većem smirenju, jer nas podseća na sopstvene slabosti i poziva da se više oslonimo na Boga nego na ljudsku pravdu.
Crkva poziva vernike da budu pažljivi u rečima, blagi u sudovima i istrajni u molitvi, jer se samo kroz smirenje i ljubav čuva zajedništvo među ljudima.
Upravo mešanje roditelja u brak često postaje izvor nesporazuma.
Govoreći o Svetom Jovanu Krstitelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva šta čoveka udaljava od Boga i zašto se put ka Hristu ne može otvoriti bez pokajanja i odricanja od sopstvene oholosti.
Reči akademika Jerotića o greškama, pokajanju i promeni otkrivaju šta se krije iza odnosa prema onima koje volimo i zašto prava bliskost ne prestaje kada neko pogreši.
Meštani Rezale gotovo dve decenije sami su gradili i čuvali mesto okupljanja, a pred dolazak mehanizacije iz njega su izneli sve osim onoga što je za njih imalo posebno značenje.
Upravo mešanje roditelja u brak često postaje izvor nesporazuma.
Sveti Filotej Zervakos tvrdio da je svaki roditelj treba da "zakrsti" svoje dete kad ga opterećuju zdravstvene tegobe.
Hrišćanin je pozvan da se Bogu obraća i u radosti i u nevolji, verujući da nijedna teškoća nije izvan njegovog promisla.
Hristovo učenje nije bilo i nije ni danas prilagođeno ljudskim željama, već je pozivalo i poziva na promenu iznutra, što savremenom čoveku nimalo ne odgovara.
Svoj život posvetio je borbi protiv gnosticizma.
Zajednica u ovom američkom gradu već decenijama okuplja vernike različitog porekla, a više od polovine njenih članova čine upravo oni koji su sami izabrali da prime pravoslavnu veru.
Nadbiskup beogradski uputio je saučešće bratstvu Svjatogorske lavre, mitropolitu Arseniju i Ukrajinskoj Pravoslavnoj Crkvi, poručivši da je svaki ljudski život svet jer je stvoren po liku Božjem.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
