Sveti oci učili su da svaka nepravda može postati put ka većem smirenju, jer nas podseća na sopstvene slabosti i poziva da se više oslonimo na Boga nego na ljudsku pravdu.
U svakodnevnom životu gotovo da nema čoveka koji nije iskusio nepravdu, uvredu, klevetu ili izdaju. Takve rane često ostavljaju dubok trag u srcu i bude želju da se uzvrati istom merom ili da se u mislima neprestano vodi zamišljeni spor sa onim ko nas je povredio.
Međutim, pravoslavno predanje uči da se najveća borba ne vodi protiv drugog čoveka, već protiv sopstvenih grešnih pomisli koje lako mogu da zarobe dušu.
Sveti oci upozoravaju da zlo koje nam drugi nanesu ne mora nužno da bude uzrok našeg duhovnog pada. Mnogo veću opasnost predstavlja ono što se događa u našem srcu nakon uvrede. Ako čovek dopusti da ga obuzmu gnev, mržnja, želja za osvetom ili neprestano prebiranje po tuđim gresima, tada sam sebe udaljava od mira koji daruje Hristos.
Zbog toga pravoslavna duhovnost veliku pažnju posvećuje čuvanju uma i srca, jer svaka loša pomisao, ako se prihvati i neguje, postaje seme iz kojeg niču novi gresi.
Praštanje u hrišćanstvu nije znak slabosti niti odricanje od istine. Ono je svesna odluka da čovek ne dozvoli zlu da ovlada njegovom dušom. Gospod Isus Hristos pozvao je svoje sledbenike da ljube neprijatelje, blagosiljaju one koji ih kunu i mole se za one koji ih progone. Takav put nije lak, ali upravo kroz njega čovek postaje slobodan od gorčine koja razara srce više nego sama uvreda.
Pravoslavni podvižnici često su govorili da su ljudi koji nas vređaju ili nam nanose nepravdu, iako toga možda nisu ni svesni, prilika da proverimo svoju veru, smirenje i ljubav. Svaka uvreda može postati trenutak u kojem ćemo ili pasti u osuđivanje i gnev, ili zadobiti duhovnu korist kroz trpljenje, molitvu i praštanje.
Posebno mesto u pravoslavnom učenju zauzima sećanje na uvredu. Nije dovoljno samo ne uzvratiti zlom na zlo, već je potrebno očistiti srce od zlopamćenja. Dokle god čovek u sebi iznova obnavlja slike nepravde i vodi unutrašnje razgovore sa onim ko ga je povredio, rana ostaje otvorena. Tek kada se za uvredioca iskreno pomoli i prepusti sud Bogu, srce počinje da nalazi mir.
Sveti oci učili su da svaka nepravda može postati put ka većem smirenju, jer nas podseća na sopstvene slabosti i poziva da se više oslonimo na Boga nego na ljudsku pravdu. U tom duhovnom pogledu, čak i oni koji nam nanose bol mogu postati oruđe našeg duhovnog sazrevanja, ukoliko na njih odgovorimo hrišćanskim trpljenjem i ljubavlju.
O tome je govorio i Ava Zosima Palestinski:
"Onaj ko, misleći o čoveku koji ga je uvredio, ili mu pričinio štetu, ili ga oklevetao ili mu učinio neko drugo zlo, počne da ispreda pomisli protiv njega u stvari zloumišlja protiv samog sebe, slično demonima. Jer, to mu je dovoljno zloumišljanje protiv sebe. I zašto govorim: 'Ako ispreda pomisli'? On će se prema njemu nepravedno poneti ukoliko ga se ne bude sećao kao svoga lekara. Jer, on čisti ono od čega on strada. Stoga je dužan da ga se seća kao lekara koga mu je poslao Hristos - Hrista radi treba da podneseš sve i da ga smatraš dobročiniteljem."
Svaki odnos, koji ostane opterećen nepravdom, ostavlja trag i u duši čoveka.
Protojerej Dejan Krstić razgovarao je sa štićenicima i vaspitačima o Kosovskoj etici, savesti i pokajanju, podsećajući da čovek nije određen samo svojim padovima, već i odlukama koje donosi posle njih.
Pozivajući se na reči Svetog pisma, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da se čovek koji se raduje padu drugoga ne udaljava samo od bližnjeg već i od ljubavi koju Bog očekuje od svakog svog stvorenja.
Osoba koja gaji neprijateljstvo, mržnju i osećanja osvete uvek je lišena unutrašnjeg mira.
Predavanje u Kotoru otkrilo je kako su obrazovanje, vera, porodična biblioteka i majčin dar za stvaralaštvo uticali na čoveka čija su otkrića promenila tok moderne civilizacije.
Sveti oci učili su da svaka nepravda može postati put ka većem smirenju, jer nas podseća na sopstvene slabosti i poziva da se više oslonimo na Boga nego na ljudsku pravdu.
Recept iz starih vremena otkriva male trikove zbog kojih ovo omiljeno jelo dobija posebnu mekoću i prepoznatljiv ukus
Istinita priča o nestaloj majci, očajničkoj potrazi i usrdnoj molitvi koja je porodici vratila nadu u trenutku kada je izgledalo da je sve izgubljeno.
U besedi za utorak 9. sedmice po Duhovima, veliki srpski duhovnik upozorava da samo poznavanje sveta bez Boga ne donosi istinsku utehu i otkriva put kojim se zadobijaju blagodat, mir i sigurnost duše.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Čovek mora da zapamti da mu niko ništa ne duguje, a ni on nikome ništa ne duguje osim ljubavi, napomenuo je sveštenik.
Gospod Isus Hristos je svojim životom pokazao da je oproštaj jedan od najuzvišenijih izraza ljubavi.
Crkva uči da Gospod nije dužan da ispuni svaku ljudsku želju, već da čoveku daruje ono što je za njegovo spasenje.
Umesto osvete i uzvraćanja, vernik je pozvan da trpi, da ne uzvraća zlom na zlo i da se seti sopstvene prolaznosti.
Predavanje u Kotoru otkrilo je kako su obrazovanje, vera, porodična biblioteka i majčin dar za stvaralaštvo uticali na čoveka čija su otkrića promenila tok moderne civilizacije.
Istinita priča o nestaloj majci, očajničkoj potrazi i usrdnoj molitvi koja je porodici vratila nadu u trenutku kada je izgledalo da je sve izgubljeno.
U besedi za utorak 9. sedmice po Duhovima, veliki srpski duhovnik upozorava da samo poznavanje sveta bez Boga ne donosi istinsku utehu i otkriva put kojim se zadobijaju blagodat, mir i sigurnost duše.
Veliki svetogorski duhovnik upozorava da spoljašnji utisak često vara i savetuje kako da sačuvamo čist um i pravilno rasuđujemo.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Posle dugog iščekivanja i brojnih iskušenja, supružnici su u svetinji pronašli utehu i nadu, a vest koju su ubrzo dobili zauvek im je promenila život.
Veliki svetogorski duhovnik upozorava da spoljašnji utisak često vara i savetuje kako da sačuvamo čist um i pravilno rasuđujemo.
Vozači grupa već dobijaju obaveštenja na Merdaru, a pokloničke agencije čekaju pojašnjenja: vernici pitaju ko će pratiti poklonike i kako će biti predstavljena istorija srpskih svetinja na Kosmetu.
Prvi put uvedene su rigorozne kontrole na ulazu u Manastir Svetih arhangela kod Prizrena, dok su okolinu obezbeđivali specijalci.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
