Vitovnički duhovnik objasnio je zašto krštenje i krsna slava nisu dovoljni ako se ne menjamo iznutra i ne trudimo se da živimo u skladu sa hrišćanskim učenjem.
Krštenje, krsna slava i odlazak u crkvu ne znače mnogo ako se vera ne odražava na svakodnevni život. Psovke, nepravda i nespremnost da priznamo sopstvene greške otvaraju pitanje koliko zaista živimo u skladu sa hrišćanskim učenjem. Starac Tadej Vitovnički upravo je na taj raskorak ukazivao u svojoj pouci o pokajanju, naglašavajući da povratak Hristu zahteva promenu načina razmišljanja i života.
„U našem narodu nema pokajanja. Skoro polovina Srba je nekrštena, a i oni koji su kršteni, neprekidno svojim psovkama dokazuju da su neprijatelji i mrze Boga. Sad, sam zrelo razmisli i videćeš, da ima više Srba koji mrze Boga nego li onih koji Mu se mole i traže milost i spas Srbije i Srba. Sami smo sebe i jedan drugoga zbog bezbožništva gurnuli u propast. Neće nam biti dobro dok se ne pokajemo i ne vratimo Hristu. Ako ne bude pokajanja, kao svecelosne promene uma i načina života, Srbi će nestati. Bog je izvor života – van Boga je smrt. I ono što se zove kazna Božja jeste Božje povlačenje – Gospod pušta da žanjemo ono što smo sa đavolom sejali. Zato se za nekog ko je sasvim propao kaže da je i Bog digao ruke od njega. Jer, kako reče blaženi Avgustin: Gospod nikad nikog ne ostavlja, osim onog ko ostavlja Gospoda”, govorio je starac Tadej.
U pravoslavlju pokajanje ne znači samo žaljenje zbog učinjenog greha. Ono podrazumeva promenu načina razmišljanja, priznanje sopstvenih grešaka i trud da se više ne ponavljaju postupci koji nas udaljavaju od Boga.
Starac Tadej upozorava da vera gubi smisao ako ostane samo na rečima, bez promene u ponašanju. Njegove reči o Božjem povlačenju podsećaju na to da zlo koje činimo ima posledice i da za sopstvene izbore ne možemo stalno kriviti druge.
Povratak Bogu počinje priznanjem sopstvenih grešaka, a ne traženjem krivice u drugima. Pokajanje nije samo molitva za oproštaj već i odluka da promenimo svoj život i ponovo krenemo Hristovim putem.
Večernja
Priče Solomonove (3,1-9)
1. Sine moj, ne zaboravljaj nauke moje, i zapovesti moje neka hrani srce tvoje. 2. Jer će ti doneti dug život, dobre godine i mir. 3. Milost i istina neka te ne ostavlja; priveži ih sebi na grlo, upiši ih na ploči srca svog. 4. Te ćeš naći milost i dobru misao pred Bogom i pred ljudima. 5. Uzdaj se u Gospoda svim srcem svojim, a na svoj razum ne oslanjaj se. 6. Na svim putevima svojim imaj ga na umu, i on će upravljati staze tvoje. 7. Ne misli sam o sebi da si mudar; boj se Gospoda i uklanjaj se od zla. 8. To će biti zdravlje pupku tvom i zalivanje kostima tvojim. 9. Poštuj Gospoda imanjem svojim i prvinama od svega dohotka svog;
Priče Solomonove (5,15-24; 6,1-3)
15. Pij vodu iz svog studenca i što teče iz tvog izvora. 16. Neka se razlivaju tvoji izvori na polje, i potoci po ulicama. 17. Imaj ih sam za sebe, a ne tuđin s tobom. 18. Blagosloven da je izvor tvoj, i veseli se ženom mladosti svoje; 19. neka ti je kao košuta mila i kao srna ljupka; dojke njene neka te opijaju u svako doba, u ljubavi njenoj posrći jednako. 20. A zašto bi, sine, posrtao za tuđinkom i golio njedra tuđoj, 21. kad su pred očima Gospodu putovi svačiji, i meri sve staze njegove? 22. Bezbožnika će uhvatiti njegova bezakonja, i u uža greha svojih zaplešće se; 23. umreće bez nastave, i od mnoštva ludosti svoje lutaće.
1. Sine moj, kad se podjemčiš za prijatelja svog, i daš ruku svoju tuđincu, 2. vezao si se rečima usta svojih, uhvatio si se rečima usta svojih. 3. Zato učini tako, sine moj, i oprosti se, jer si dopao u ruke bližnjem svom; idi, pripadni, i navali na bližnjeg svog.
Priče Solomonove (4,7-15)
7. Mudrost je glavno; pribavi mudrost, i za sve imanje svoje pribavi razum. 8. Podiži je i ona će te uzvisiti, proslaviće te kad je zagrliš. 9. Metnuće ti na glavu venac od milina, krasnu krunu daće ti. 10. Slušaj, sine moj, i primi reči moje, i umnožiće ti se godine životu. 11. Učim te putu mudrosti, vodim te stazama pravim. 12. Kad ushodiš, neće se stezati koraci tvoji, i ako potrčiš nećeš se spotaknuti. 13. Drži se nastave i ne puštaj, čuvaj je, jer ti je život. 14. Ne idi na stazu bezbožničku i putem nevaljalih ljudi ne stupaj. 15. Ostavi ga, ne hodi po njemu, ukloni se od njega i mini ga.
Jutrenja
Jevanđelje po Luki, začalo 33 (7,36-50)
36. Moljaše ga pak jedan od fariseja da bi obedovao u njega; i ušavši u kuću farisejevu, sede za trpezu. 37. I gle, žena u gradu koja beše grešnica, doznavši da je Isus za trpezom u kući farisejevoj, donese miris u sudu od alavastra. 38. I stavši pozadi kod nogu njegovih plakaše, i stade kvasiti noge njegove suzama, i kosom glave svoje otiraše, i celivaše noge njegove, i mazaše mirisom. 39. A kad vide farisej koji ga je pozvao, reče u sebi: „Da je on prorok, znao bi ko i kakva ga se žena dotiče; jer je grešnica.”
40. I odgovarajući Isus reče mu: „Simone, imam ti nešto kazati.” A on reče: „Učitelju, kaži.” 41. A Isus reče: „Dvojica behu dužni jednome poveriocu, jedan beše dužan pet stotina dinara, a drugi pedeset. 42. A kad oni ne imadoše da mu vrate, pokloni obojici. Kaži, koji će ga od njih dvojice većma ljubiti?” 43. A Simon odgovarajući reče: „Mislim onaj kome više pokloni.” A on mu reče: „Pravo si sudio.” 44. I okrenuvši se ženi, reče Simonu: „Vidiš li ovu ženu? Uđoh ti u kuću, ni vode mi na noge nisi dao, a ona mi suzama obli noge, i kosom glave svoje obrisa.
45. Celiva mi nisi dao; a ona, otkako uđe, ne presta celivati mi noge. 46. Uljem nisi pomazao glavu moju, a ona mirisom pomaza mi noge. 47. Zato ti kažem: Opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta malu ljubav ima.” 48. A njoj reče: „Opraštaju ti se gresi.” 49. I stadoše u sebi govoriti oni što seđahu s njim za trpezom: „Ko je ovaj što i grehe oprašta?” 50. A ženi reče: „Vera tvoja spasla te je; idi u miru.”
Liturgija
Poslanica Svetog apostola Pavla Galatima, začalo 208 (3,23-29)
23. A pre dolaska vere bismo pod zakonom čuvani i zatvoreni za veru koja se imala otkriti. 24. Tako nam zakon postade vaspitač za Hrista, da bi se verom opravdali; 25. a kada dođe vera, više nismo pod vaspitačem. 26. Jer ste svi sinovi Božiji verom u Hrista Isusa. 27. Jer koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste. 28. Nema više Judejca ni Jelina, nema više roba ni slobodnoga, nema više muškog ni ženskog, jer ste vi svi jedan (čovek) u Hristu Isusu. 29. A kad ste vi Hristovi, onda ste seme Avraamovo i naslednici po obećanju.
Jevanđelje po Mateju, začalo 104 (25,1-13)
1. Tada će biti Carstvo nebesko kao deset devojaka koje uzeše svetiljke svoje i iziđoše u sretanje ženiku. 2. A pet njih behu mudre i pet lude. 3. Jer lude, uzevši svetiljke svoje, ne uzeše sa sobom ulja. 4. A mudre uzeše ulje u posudama sa svetiljkama svojim. 5. A budući da ženik odocni, zadremaše sve, i pospaše. 6. A u ponoći stade vika: „Evo ženik dolazi, izlazite mu u sretanje.” 7. Tada ustadoše sve devojke one i ukrasiše svetiljke svoje.
8. A lude rekoše mudrima: „Dajte nam od ulja vašega, jer se naše svetiljke gase.” 9. A mudre odgovoriše govoreći: „Da ne bi nedostalo i nama i vama, bolje idite prodavcima i kupite sebi.” 10. A kad one otidoše da kupe, dođe ženik, i spremne uđoše s njim na svadbu, i zatvoriše se vrata. 11. A posle dođoše i one druge devojke govoreći: „Gospodaru, Gospodaru! Otvori nam.” 12. A on odgovarajući reče im: „Zaista vam kažem, ne poznajem vas.” 13. Stražite, dakle, jer ne znate dana ni časa u koji će Sin Čovečiji doći.
BONUS VIDEO
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Razbojnik sa krsta i Hristov apostol našli su se na potpuno različitim stranama večnosti, a mitropolit objašnjava šta njihov primer govori o pokajanju, očajanju i našoj sklonosti da drugome prerano presudimo.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Veliki svetitelj našeg vrmena savetovao je da se svaka reč, pa i znak interpukcije u Bibliji proučava sa ljubavlju i pažnjom, sve do najsitnijih detalja.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Vitovnički duhovnik objasnio je zašto krštenje i krsna slava nisu dovoljni ako se ne menjamo iznutra i ne trudimo se da živimo u skladu sa hrišćanskim učenjem.
Slavsku sveću pali domaćin, u prisustvu ukućana i najbližih prijatelja.
Božija dobrota i oproštaj ne znače da čovek neće snositi posledice svojih postupaka.
Dok jedni žito pripremaju od mlevene pšenice, drugi ostavljaju cela zrna. Sveštenici objašnjavaju da li Crkva propisuje kako slavsko žito treba da izgleda.
U besedi za ponedeljak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, podsećajući na iskustvo cara Davida, objašnjava kakvo se blaženstvo rađa kada čovek prizna svoje grehe i zadobije Božju milost.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Vitovnički duhovnik objasnio je zašto krštenje i krsna slava nisu dovoljni ako se ne menjamo iznutra i ne trudimo se da živimo u skladu sa hrišćanskim učenjem.
U Crkvi Ružici služeno je praznično bdenje, dok su u Kapeli Svete Petke sveštenici čitali molitve pred moštima svetiteljke i blagosiljali okupljene vernike. Potom je u kapeli služena i sveta tajna jeleosvećenja.
Sveta Petka rođena je u Epivatu, gradu između Silinavrije i Carigrada, u imućnoj i pobožnoj porodici srpskog porekla.
Arhijerejski namesnik novopazarski objašnjava kada se na slavu posti, šta se obavezno priprema, kada se osveštava vodica i podseća na reči patrijarha Pavla o slav¬skoj trpezi.
Slavsku sveću pali domaćin, u prisustvu ukućana i najbližih prijatelja.
Božija dobrota i oproštaj ne znače da čovek neće snositi posledice svojih postupaka.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
Svetogorski starac govorio je o čoveku koji se posle pada obraća Gospodu i otkrio šta, prema njegovom iskustvu, može da bude presudno za takvu molitvu.
U besedi za utorak 12. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o snazi pokajanja i Božjoj milosti i otkriva kako se i najteži pad može preobraziti kada čovek prizna grehe i iskreno se okrene Bogu.
Oštra pouka svetitelja otkriva zašto žaljenje zbog učinjenog samo po sebi nije dovoljno i šta čovek mora da promeni da bi pokajanje zaista imalo smisla.
Žena je mesecima gledala iste jezive prizore čim bi sklopila oči, a vladika Nikolaj Velimirović ponudio joj je drugačije objašnjenje i ukazao na greh od kojeg čovek ne može jednostavno pobeći.
Slavsku sveću pali domaćin, u prisustvu ukućana i najbližih prijatelja.
Božija dobrota i oproštaj ne znače da čovek neće snositi posledice svojih postupaka.
Dok jedni žito pripremaju od mlevene pšenice, drugi ostavljaju cela zrna. Sveštenici objašnjavaju da li Crkva propisuje kako slavsko žito treba da izgleda.
U besedi za ponedeljak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, podsećajući na iskustvo cara Davida, objašnjava kakvo se blaženstvo rađa kada čovek prizna svoje grehe i zadobije Božju milost.
U Crkvi Ružici služeno je praznično bdenje, dok su u Kapeli Svete Petke sveštenici čitali molitve pred moštima svetiteljke i blagosiljali okupljene vernike. Potom je u kapeli služena i sveta tajna jeleosvećenja.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Dok jedni žito pripremaju od mlevene pšenice, drugi ostavljaju cela zrna. Sveštenici objašnjavaju da li Crkva propisuje kako slavsko žito treba da izgleda.
Njihova žitija svedoče o stradanju i nepokolebljivoj vernosti Hristu, a Crkva ih molitveno proslavlja kao primer postojanosti u veri čak i pred najtežim mukama.
U besedi za ponedeljak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, podsećajući na iskustvo cara Davida, objašnjava kakvo se blaženstvo rađa kada čovek prizna svoje grehe i zadobije Božju milost.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News