Svetogorski podvižnik ukazuje na to šta se događa kada umesto žalbi izaberemo zahvalnost Bogu.
Kada se suoči s teškoćama, čovek lako počne da se žali na okolnosti, druge ljude i sve ono što mu ne ide po volji. Međutim, što se više prepušta gunđanju, to mu je teže da sačuva mir čak i pred onim što ne može da promeni. Starac Pajsije Svetogorac ukazivao je na ovu duhovnu zamku i objašnjavao zašto je važno sačuvati zahvalnost Bogu čak i onda kada se čovek suočava s iskušenjima.
- Gunđanje rađa gunđanje, a slavoslovlje rađa slavoslovlje. Kada čovek ne gunđa zbog neke teškoće koja ga snalazi, nego slavi Boga, onda đavo puca od muke i odlazi onome ko gunđa da bi mu sve okrenuo naopako. Jer onoliko koliko čovek gunđa, toliko se upropaštava. Gunđanje sa sobom nosi proklinjanje. To je kao da čovek sam sebe proklinje, a onda dolazi na njega gnev Božiji. „Neka ga snađe od Boga“ To je proklinjanje. Bog nas je drugačije naučio: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine“ (Lk. 22,34) - rekao je starac Pajsije Svetogorac, pozivajući se na reči iz Jevanđelja.
Pouka starca Pajsija podseća da se duhovna borba vodi i kroz svakodnevne reakcije, naročito kada stvari ne idu onako kako smo želeli. Čovek ne može uvek da izbegne nevolju, ali može da pazi da ga ona ne ispuni ogorčenošću i navede da osuđuje druge. Umesto da se prepusti nezadovoljstvu, može da se pomoli, potraži snagu u veri i sačuva zahvalnost Bogu. Jer, nevolja možda neće nestati kada prestanemo da gunđamo, ali ne moramo da joj dopustimo da nam oduzme mir.
Čitanje Jevanđelja za ponedeljak 22. sedmice po Duhovima
Shutterstock/Oleksandr Yakoniuk
Jevanđelje
Poslanica Svetog apostola Pavla Kološanima, začalo 255 (2,13-20)
13. I vas koji ste bili mrtvi u gresima i u neobrezanju tela vašega, oživi vas sa Njim, oprostivši nam sve grehe; 14. izbrisa obveznicu koja nas svojim propisima optuživaše i beše protiv nas, i ukloni je prikovavši je na krst; 15. Razoružavši načalstva i vlasti, žigosa ih javno, pobedivši na njemu. 16. Da vas, dakle, niko ne osuđuje za jelo ili piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote,
17. što je senka onoga što će doći, a telo je Hristovo. 18. Niko da vas ne obmanjuje tobožnjom poniznošću i služenjem anđelima, upuštajući se u ono što nije video, i uzalud nadimajući se telesnim umom svojim, 19. a ne držeći se glave iz koje je sve telo pomoću zglavaka i sveza sastavljeno da raste rastom Božijim.20. Ako, dakle, umreste sa Hristom za stihije sveta, zašto se držite propisa kao da živite u svetu?
Jevanđelje po Luki, začalo 43. (9,18-22)
18. I kada se jedanput moljaše Bogu nasamo, s njim behu učenici, i zapita ih govoreći: „Šta govori narod ko sam ja?” 19. A oni odgovarajući rekoše: „Jedni vele da si Jovan Krstitelj, a drugi da si Ilija; drugi opet da je neki od drevnih proroka vaskrsao.” 20. A on im reče: „A vi šta kažete ko sam ja?” A Petar odgovarajući reče: „Hristos Božiji.” 21. A on im zapreti i zapovedi da to nikome ne kazuju, 22. rekavši da Sinu Čovečijem treba mnogo postradati, i da će ga starešine i prvosveštenici i književnici odbaciti, i da će biti ubijen, i trećega dana da će ustati.
Veliki svetitelj našeg vrmena savetovao je da se svaka reč, pa i znak interpukcije u Bibliji proučava sa ljubavlju i pažnjom, sve do najsitnijih detalja.
Zašto oni koji su uvereni da su uvek u pravu često ne vide potrebu za pokajanjem i kako se gordost prikriva iza sopstvenih opravdanja pokazuje pouka ruskog pravoslavnog podvižnika.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Protojerej Viktor Nikišov objašnjava kako je nastao ovaj običaj, kakve veze ima sa Isusom Hristom i kakvo duhovno značenje ima u pravoslavnoj tradiciji.
Slomljen zbog smrti trogodišnjeg sina, slavni književnik potražio je utehu u Optinskoj pustinji kod starca Amvrosija, a njihov susret ostavio je trag u "Braći Karamazovima".
Stručnjaci za bezbednost, teolozi, sveštenici i psiholozi upozoravaju - opasnost od sekti je stvarna, opipljiva i može zakucati na vrata bilo koga od nas.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Protojerej Viktor Nikišov objašnjava kako je nastao ovaj običaj, kakve veze ima sa Isusom Hristom i kakvo duhovno značenje ima u pravoslavnoj tradiciji.
Ruski svetitelj, oslanjajući se na reči Svetog Vasilija Velikog, otkriva zašto nam je Bog dao slobodu da biramo između dobra i onoga što nas udaljava od Njega.
U besedi za četvrtak 21. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da niko ne zna koliko mu je vremena ostalo za pokajanje i objašnjava zašto je odlaganje pokajanja opasna zabluda.
Protojerej Viktor Nikišov objašnjava kako je nastao ovaj običaj, kakve veze ima sa Isusom Hristom i kakvo duhovno značenje ima u pravoslavnoj tradiciji.
Slomljen zbog smrti trogodišnjeg sina, slavni književnik potražio je utehu u Optinskoj pustinji kod starca Amvrosija, a njihov susret ostavio je trag u "Braći Karamazovima".
Stručnjaci za bezbednost, teolozi, sveštenici i psiholozi upozoravaju - opasnost od sekti je stvarna, opipljiva i može zakucati na vrata bilo koga od nas.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Slomljen zbog smrti trogodišnjeg sina, slavni književnik potražio je utehu u Optinskoj pustinji kod starca Amvrosija, a njihov susret ostavio je trag u "Braći Karamazovima".
Stručnjaci za bezbednost, teolozi, sveštenici i psiholozi upozoravaju - opasnost od sekti je stvarna, opipljiva i može zakucati na vrata bilo koga od nas.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
