Žena je mesecima gledala iste jezive prizore čim bi sklopila oči, a vladika Nikolaj Velimirović ponudio joj je drugačije objašnjenje i ukazao na greh od kojeg čovek ne može jednostavno pobeći.
Šta se dešava kada čovek pokuša da pobegne od onoga što je učinio? Može li savest da bude jača od zaborava i može li čovek, čak i kada misli da je neki greh zauvek sakrio, ponovo biti suočen sa njegovim posledicama? Upravo o tim teškim i uznemirujućim pitanjima pisao je vladika Nikolaj Velimirović u jednom od svojih „Misionarskih pisama“, u tekstu naslovljenom neobično direktno: „Jednoj gospođi o tome: Kako se mrtvi svete“.
Ovaj tekst, na prvi pogled gotovo jeziv, govori o ženi koju noću progone tri deteta. Ona ih vidi čim sklopi oči, a ona joj se, kako sama opisuje, smeju, rugaju, prete i zastrašuju je. Obraća se „pametnim ljudima“, očekujući pomoć, ali dobija objašnjenje da je reč o „običnoj hipohondriji“. Savetuju joj promenu vazduha, vesela društva i bolju ishranu.
Vladika Nikolaj, međutim, njenu muku posmatra iz sasvim drugog ugla. Njegovo objašnjenje nije medicinsko, već duboko duhovno i moralno.
„A ja ti kažem: ta tri deteta što ti se javljaju jesu ona ista tri tvoja deteta, koja si ti, po sopstvenom priznanju, umrtvila pre nego što ih je jarko sunce žive celivalo. I oni ti se sad svete.“
Upravo u ovoj rečenici nalazi se središte celog pisma. Nikolaj ne govori o osveti mrtvih kao o nečemu što bi trebalo shvatiti kao poziv na strah od duhova. On pitanja greha, krivice, savesti i posledica čovekovih postupaka postavlja u okvir hrišćanskog razumevanja odgovornosti pred Bogom.
Rečenica vladike Nikolaja zvuči gotovo kao rečenica iz mračne priče, ali njena suština je daleko ozbiljnija od senzacionalnog straha od natprirodnog. Čovek može da zatvori vrata, promeni grad, ode u društvo, pokuša da zaboravi prošlost ili da svoje postupke nazove drugačijim imenom. Ali pred sopstvenom savešću ne može tako lako da pobegne.
„A osveta mrtvih je užasna i preužasna.“
U pravoslavnom hrišćanskom pogledu, greh nije samo prekršaj neke spoljašnje norme. On narušava odnos čoveka sa Bogom, bližnjima i samim sobom. Posledice greha zato ne prestaju nužno onog trenutka kada je delo učinjeno. U tom smislu, „osveta mrtvih“ u Nikolajevom tekstu postaje slika strašne istine: ono što je čovek učinio drugome može nastaviti da živi u njemu, čak i kada žrtve više nema među živima.
Najpotresniji deo pisma jeste onaj u kojem vladika Nikolaj povezuje pojavljivanje troje dece sa postupkom same žene. On joj ne kaže da pobegne od svojih snova, niti da ih potisne ili jednostavno proglasi priviđenjem. Naprotiv, poziva je da se suoči sa uzrokom svoje muke.
„Prvo to razumi i shvati. Potom čini sve što možeš za pomorenu svoju decu. Pa će ti milostivi Bog, kod koga nema mrtvih, oprostiti i darovati mir. A šta sve treba da činiš, pitaj crkvu. Sveštenici to znaju.“
I upravo tu treba tražiti ključ za razumevanje njegovog teksta.
Naslov pisma može lako da navede na zaključak da pravoslavlje uči kako duše umrlih lutaju svetom i osvećuju se onima koji su im naneli zlo. To bi, međutim, bilo suviše pojednostavljeno čitanje reči vladike Nikolaja.
Pravoslavna vera ne zasniva se na strahu od duhova mrtvih, niti hrišćanski život poziva čoveka da traži natprirodna objašnjenja za svaki neobičan san ili doživljaj. U samom pismu vladika Nikolaj, pre svega, govori o grehu, sudu, pokajanju i duhovnoj stvarnosti. Njegove priče o mrtvima koji se pojavljuju živima imaju snažnu opomensku funkciju i čitaoca vode ka pitanju koje je mnogo strašnije od pitanja da li je neko video duha: šta se dešava sa čovekom kada pokuša da živi kao da njegov greh nikada nije postojao?
Da bi objasnio svoju misao, vladika Nikolaj poseže za biblijskim i istorijskim primerima. Podseća na Kaina, koji je ubio brata Avelja, kao i na druge biblijske događaje koje vidi u kontekstu posledica prolivene nevine krvi.
Pominje i cara Konstansa i njegovog brata Teodosija. Prema priči koju Nikolaj navodi, car je, strahujući za svoj presto, dopustio da njegov brat bude ubijen. Potom mu se, kako opisuje vladika, u noćnim priviđenjima javlja ubijeni Teodosije sa čašom krvi i strašnim pozivom:
„Pij, brate!“
Priviđenje se ponavlja, a priča se završava smrću samog cara. Nikolaj iz ovog događaja izvlači snažnu pouku:
„Neznalica nije ni slutio da su mrtvi jači od živih i da onaj ko ubija nevinog čoveka u stvari ne pobeđuje, nego polaže oružje pred ubijenim.“
Čovek koji nanese nepravdu može u trenutku pomisliti da je pobedio. Uklonio je prepreku, ućutkao svedoka i osigurao svoj položaj. Ali, prema Nikolajevom tumačenju, upravo tada počinje njegov pravi poraz.
Posebnu snagu pismu daje činjenica da Nikolaj ne pokušava da uteši čitaoca jeftinim objašnjenjima. Ženi koja pati on ne govori da zaboravi prošlost. Naprotiv, zahteva od nje da je pogleda u oči.
„Prvo to razumi i shvati.“
Tek posle toga dolazi savet šta treba činiti. U pravoslavnom hrišćanstvu pokajanje nije samo osećanje krivice. Ono podrazumeva preumljenje, priznanje greha i okretanje Bogu. Zato Nikolaj ženi ne govori samo da se muči zbog onoga što je učinila, već joj pokazuje put ka mogućem miru:
„Pa će ti milostivi Bog, kod koga nema mrtvih, oprostiti i darovati mir.“
Ove reči, zapravo, predstavljaju najvažniji deo celog pisma. Jer ako je priča počela strahom od mrtvih, ona se završava nadom u Boga.
Na kraju pisma ostaje jedna posebno snažna rečenica: „kod koga nema mrtvih“. U njoj je sažeta hrišćanska perspektiva na smrt. Za pravoslavnog hrišćanina smrt nije konačni nestanak ličnosti. Zato se ni ljudska dela ne mogu posmatrati kao nešto što jednostavno prestaje da postoji sa poslednjim dahom.
Ali upravo zato je važno razlikovati hrišćansku veru od popularnih priča o duhovima i osvetoljubivim dušama. Nikolajev tekst nije horor-priča u crkvenom ruhu. Njegov cilj je da čitaoca potrese kako bi ga doveo do pitanja odgovornosti.
Šta ako ono što smo učinili nije nestalo? Šta ako je čovek kojem smo naneli nepravdu otišao iz ovog života, ali naša odgovornost nije otišla sa njim? I šta ako je najstrašnija „osveta mrtvih“ upravo to što nas njihovo stradanje primorava da se suočimo sa istinom o sebi?
Na ta pitanja vladika Nikolaj ne odgovara savremenim psihološkim terminima, već jezikom pravoslavne duhovnosti. Njegov završni savet zato nije: beži od mrtvih. Već: suoči se sa grehom, pokaj se i potraži put ka Bogu.
„Bog neka te pomiluje.“
Poslednje reči ovog neobičnog i potresnog pisma, posle svih priča o strahu, krvi, mrtvima i osveti, ostavljaju ono što je za pravoslavlje najvažnije: mogućnost pokajanja, Božju milost i nadu da čovek, čak i posle najtežeg pada, može da potraži put ka miru.
U besedi za petak 9. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da čovek nije stvoren samo za prolazni život i objašnjava zbog čega se prava priprema za večnost odvija upravo danas. U besedi za četvrtak 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto bi upravo spremnost za taj susret trebalo da usmeri naše misli, savest i život dok još imamo priliku za promenu. U besedi za petak 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto su prorocima poverene nebeske tajne i zašto je svedočenje Božje istine povezano sa stradanjem i putem ka Hristu. U besedi za subotu 11. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ogridski i Žički kroz reči proroka Isaije govori o nezahvalnosti, idolopoklonstvu i opasnosti udaljavanja od Gospoda, upućujući opomenu svakom verujućem čoveku.
Michaela Jílková / Česká ilustrační fotografie / Profimedia, Wikimedia/Unknown author
Da li se mrtvi zaista "svete" živima?
Od Kaina do cara Konstansa
Nema mira bez suočavanja sa grehom
"Kod koga nema mrtvih"
Duhovna riznica
08:00 | 31.07.2026
JEDNU ISTINU SVI POKUŠAVAMO DA ZABORAVIMO: Vladika Nikolaj otkriva zašto je to najveća životna greška
Duhovna riznica
08:00 | 13.08.2026
DOĆI ĆE DAN KADA VIŠE NEĆE BITI NOVIH PRILIKA: Vladika Nikolaj otkriva šta čoveka tada čeka
Duhovna riznica
08:00 | 14.08.2026
ŠTA JE PROROK ISAIJA VIDEO, PA JE ZBOG TOGA PLATIO NAJVIŠU CENU? Vladika Nikolaj otkriva tajnu proročkih viđenja
Duhovna riznica
08:00 | 15.08.2026
ŠTA BI PROROK ISAIJA DANAS REKAO SRBIMA: Beseda vladike Nikolaja o trenutku kada čovek okrene leđa Bogu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Kada dođu razočaranje, gubitak i neizvesnost, lako je zaboraviti na zahvalnost, a pouka velikog ruskog duhovnika podseća zašto ni u najtežim danima ne treba izgubiti blagodarno srce.
Žena je mesecima gledala iste jezive prizore čim bi sklopila oči, a vladika Nikolaj Velimirović ponudio joj je drugačije objašnjenje i ukazao na greh od kojeg čovek ne može jednostavno pobeći.
Vlasti Jordana najavile su da će uoči jubileja 2030. godine biti izgrađeni kompleks za hodočasnike i muzej, uz velika ulaganja u Al-Magtas, tradicionalno mesto Hristovog krštenja
Više pravoslavnih crkava pozvalo je vernike da precizno navedu poreklo i versku pripadnost, što bi moglo da pruži jasniju sliku o brojnosti pravoslavaca na petom kontinentu.
Krompir, luk i brašno uz malo ulja pretvaraju se u izdašno jelo iz rerne, sa zapečenim ivicama i mekanom sredinom koja najbolje prija dok je još topla.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Snažne reči Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog o pogrešnom osloncu i veri koja ide dalje od kraja otvaraju pitanje koje mnogi izbegavaju - šta ostaje kada se sve na šta računaš sruši.
U besedi za utorak 2. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači reči apostola Pavla o vaskrsenju, uz sliku novog života koji ne briše čoveka, već ga preobražava u nešto što nadilazi truležnost i kraj.
Tumačeći događaj iz Jevanđelja o Jairovoj kćeri, veliki srpski duhovnik govori o veri koja razbija sumnju, o zabludi onih koji se podsmevaju Hristovim rečima i o jedinoj sigurnosti koja nadživljuje grob.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Kada dođu razočaranje, gubitak i neizvesnost, lako je zaboraviti na zahvalnost, a pouka velikog ruskog duhovnika podseća zašto ni u najtežim danima ne treba izgubiti blagodarno srce.
Vlasti Jordana najavile su da će uoči jubileja 2030. godine biti izgrađeni kompleks za hodočasnike i muzej, uz velika ulaganja u Al-Magtas, tradicionalno mesto Hristovog krštenja
Više pravoslavnih crkava pozvalo je vernike da precizno navedu poreklo i versku pripadnost, što bi moglo da pruži jasniju sliku o brojnosti pravoslavaca na petom kontinentu.
Prema predanju, nema toga što Hristos neće ispuniti ako ga majka za to zamoli.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Posle novih tvrdnji o navodnom izdvajanju Boke Kotorske iz sastava Mitropolije crnogorsko-primorske, poglavar Srpske pravoslavne crkve otvoreno je govorio o celoj priči i upozorio na posledice širenja neproverenih informacija među pravoslavnim vernicima.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Shiarhimandrit Zosima Sokur govori o značaju molitve, ispovesti, pričešća i duhovne pripreme pred Uspenje Presvete Bogorodice, podsećajući da uzdržanje nije samo pitanje hrane, već i pitanje promene života.
Otac Predrag kaže da je dugo verovao da će mu Bog na neki poseban način pokazati koja je devojka namenjena za njega, ali da mu je to, ipak, otkrio starac Tadej.
U besedi za subotu 11. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ogridski i Žički kroz reči proroka Isaije govori o nezahvalnosti, idolopoklonstvu i opasnosti udaljavanja od Gospoda, upućujući opomenu svakom verujućem čoveku.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
