U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Protoprezviter Dragan Popović odbranio je doktorsku disertaciju "Iskustvo bola u Dobrotoljublju", posvećenu pitanju kako hrišćanska vera razume bol i kakvo mesto on ima u životu čoveka. U radu je posebna pažnja posvećena tekstovima svetih otaca sabranim u Dobrotoljublju. Kroz njih je istraživano da li se bol može razumeti samo kao posledica čovekovog pada ili u životu sa Hristom može dobiti i drugačiji smisao.
Protoprezviter Dragan Popović najpre je istražio kako se o bolu govorilo u različitim epohama i oblastima. Razmatrao je shvatanja prisutna u antičkoj filosofiji, književnosti i medicini, srednjovekovnoj hrišćanskoj misli, kao i u modernom i postmodernom dobu.
Potom je pažnju usmerio na Sveto pismo i svetootačko predanje, posebno na tekstove sabrane u Dobrotoljublju. U njima se bol često razmatra zajedno sa čovekovim padom, odnosom bola i zadovoljstva, podvižničkim životom i borbom protiv strasti.
Prema zaključcima istraživanja, bol u Dobrotoljublju nije predstavljen kao nešto što čovek treba da traži niti kao cilj hrišćanskog života. Međutim, kada ga čovek prihvati u životu sa Hristom, on može dobiti i duhovni smisao.
Takav bol može čoveku pomoći da sagleda sopstveni život, da se suoči sa strastima i da kroz podvig i pokajanje napreduje na putu duhovnog očišćenja. U disertaciji se zato govori o pedagoškoj, terapijskoj i sotiriološkoj ulozi bola, odnosno o njegovom mogućem mestu u čovekovom očišćenju, preobražaju i uzrastanju ka zajednici sa Bogom.
Posebno mesto u radu zauzima pitanje odnosa bola i zadovoljstva. Dobrotoljublje čovekov duhovni život posmatra kroz borbu sa strastima i napuštanje načina života koji čoveka udaljava od njegove prirodne svrhe.
U tom smislu, bol se ne može posmatrati izdvojeno od podviga. On može pratiti čovekovu borbu sa onim što ga vezuje za strasti i sprečava ga da živi u skladu sa Bogom. Cilj, međutim, nije patnja sama po sebi, već promena života i povratak zajednici sa Bogom.
Disertacija zato pokazuje kako se u svetootačkim tekstovima govori o čovekovom prelasku od protivprirodnog ka prirodnom, a zatim i natprirodnom načinu postojanja.
Posebna vrednost istraživanja jeste u tome što je tema bola obrađena kroz veliki broj različitih tekstova Dobrotoljublja, nastalih tokom više od hiljadu godina. U njima se o bolu govori iz različitih uglova, pa je za njegovo razumevanje bilo potrebno povezati antropološka, asketska, medicinska, liturgijska i eshatološka pitanja.
Na taj način disertacija otvara i pitanje odnosa svetootačkog iskustva prema savremenom društvu. Danas se bol uglavnom doživljava kao nešto što treba ukloniti kad god je to moguće. Medicina nastoji da čoveka zaštiti od bola i da ga leči kada je posledica bolesti ili povrede.
Pravoslavno bogoslovlje, međutim, postavlja još jedno pitanje: šta čovek može da učini sa bolom koji ne može da izbegne? Upravo tu iskustvo svetih otaca dobija značaj. Ono ne poziva čoveka da traži patnju, već pokazuje kako i teško iskustvo može postati deo njegovog odnosa prema Bogu, ukoliko ga proživljava u veri i uz oslonac na Hrista.
Odbrani doktorske disertacije sveštenika Dragana Petrovića prisustvovali su mitropolit Jovan i arhimandrit Nektarije
Komisiju za odbranu doktorske disertacije činili su protoprezviter prof. dr Srboljub Ubiparipović, prezviter prof. dr Zoran Dervnja i prof. dr Stamenko Šušak sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
Odbrani doktorske disertacije prisustvovali su mitropolit šumadijski Jovan, arhimandrit Nektarije, glavni sekretar Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve, kao i više nastavnika, saradnika i studenata Fakulteta.
Disertacijom „Iskustvo bola u Dobrotoljublju“ protoprezviter Dragan Popović obradio je temu koja povezuje bogoslovlje, asketiku, antropologiju i medicinu, nastojeći da pokaže kako svetootačko predanje govori o iskustvu koje je sastavni deo ljudskog života, ali čiji smisao ne mora biti iscrpljen samom patnjom.
BONUS VIDEO
Reči ruskog duhovnika ne govore o odricanju od lekarske pomoći, već o promeni koja mora da počne od samog čoveka, uz molitvu i spremnost da se napusti ono što dušu sve dublje vezuje za greh. Veliki srpski duhovnik 20. veka govorio je o trenucima kada čovek više ne razume zašto mu se teškoće događaju i kako upravo tada može da sačuva poverenje u Gospoda. U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom. Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika. U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom. Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka. Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro. Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze. Bog vidi i ono što mi ne možemo. Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom. Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti. Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Foto: SPC
Bol, podvig i borba sa strastima
Šta Dobrotoljublje može da kaže savremenom čoveku
Foto: SPC
Odbrani prisustvovali mitropolit Jovan i arhimandrit Nektarije
Duhovna riznica
00:01 | 29.08.2026
AKO VAS NEŠTO U ŽIVOTU STALNO BOLI, PROČITAJTE OVO: Arhimandrit Jovan Krestjankin objašnjava da je problem često dublji nego što mislimo
Duhovna riznica
02:42 | 25.09.2026
PO OVOME ĆETE ZNATI DA LI STE OMILJENI GOSPODU: Kada ne vidite izlaz, setite se ovih reči starca Tadeja
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Aktuelno iz SPC
22:32
ŠTA NAM BOL GOVORI O ČOVEKU: Sveštenik Dragan Popović kroz Dobrotoljublje potražio odgovore svetih otaca i odbranio doktorsku disertaciju
Duhovna riznica
21:53
ŠTA JE TAČNO OPELO I KOJIM POKOJNICIMA SE NE SLUŽI: Otac Aleksej o crkvenim pravilima poslednjeg ispraćaja bližnjih
Praznici i sveci
18:30
HRABRILA JE SVOJE ĆERKE DOK SU IŠLE U SMRT, NAJMLAĐA JE IMALA SAMO 9 GODINA: Sutra je crno slovo, slavimo Svete mučenice Veru, Nadu, Ljubav i majku im Sofiju
Duhovna riznica
16:39
DA LI SE U MANASTIR SVRAĆA ILI BI POSETU TREBALO NAJAVITI: Teolog o pravilima ponašanja u ovim svetinjama i šta kad naiđete na zaključana vrata!
Duhovna riznica
14:00
NIJE SVAKO DOBRO DELO ZAISTA DOBRO, NEKA MOGU BITI I GREH: Starac Kleopa upozorava šta može da pokvari i najplemenitiji postupak
Mrsni recepti
12:54 | 04.08.2026
NIŠTA JEDNOSTAVNIJE, A NIŠTA UKUSNIJE: Stari porodični recept za kolač od oraha sa tri sloja koja se tope u ustima
Duhovna riznica
14:00 | 06.09.2026
KADA VAS STIGNU NEVOLJE, TUGE I BOLESTI, SAMO OVO URADITE! Savet mati Antonije zlata vredan!
Aktuelno iz SPC
20:17 | 14.08.2026
POŽAR STIGAO DO MANASTIRA SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG: Vatrena stihija guta sve ispred sebe, monahinje evakuisane, mole se za spas svetinje (VIDEO)
Duhovna riznica
14:00 | 18.08.2026
AKO OVO NEMATE U KUĆI, ODMAH GA UNESITE! Mati Antonija kaže da će vas odmah zapljusnuti Božja blagodat i doneti mir celoj porodici!
Duhovna riznica
14:00 | 22.07.2026
KAKO PREPOZNATI KOJI LJUDI SU BLAGORODNI, A KOJI SU ZLORODNI: Sveti Nektarije objašnjava da se to lako može utvrditi po osobinama koje neko poseduje
Bolest podseća čoveka na njegovu prolaznost i krhkost, primoravajući ga da zastane i preispita svoj život.
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao značaj brige o čoveku kao celovitoj ličnosti, posebno ukazavši na mesto molitve u zdravstvenim ustanovama.
Proslava je počela večernjim bogosluženjem i promocijom spomen-knjige, nastavljena svečanom liturgijom i obraćanjima arhijereja, a završena koncertom ansambla Fenički biseri pred punom dvoranom Kulturnog centra u Baru.
U manastiru u kojem je Gojko Stojčević dobio monaško ime Pavle, na Krstovdan su se okupili vernici, umetnici i poštovaoci njegovog života i dela.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao značaj brige o čoveku kao celovitoj ličnosti, posebno ukazavši na mesto molitve u zdravstvenim ustanovama.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu velikomučenicu Jefimiju po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Kirijaka Otšelnika. Katolička crkva obeležava Svete arhanđele Mihajla, Gavrila i Rafaila. Jevreji obeležavaju četvrti dan Sukota, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
