Brak i sveštenička služba u Pravoslavnoj crkvi uređeni su preciznim pravilima koja određuju kada je brak moguć, a kada više nije dozvoljen, a odgovor se nalazi u drevnim kanonima Crkve.
Na pitanje "Da li je zaista tačno da pravoslavni sveštenici ne mogu da se žene i zbog čega je to tako?", mnogi zastanu i zbunjeno se zapitaju da li je ipak reč o rimokatoličkim sveštenicima, za koje je poznato da u latinskom obredu žive u celibatu. Odgovor je na prvi pogled podjednako zbunjujući: pravoslavni sveštenik zaista ne može da stupi u brak, ali samo nakon rukopoloženja. Budući sveštenik može da bude oženjen i da zasnuje porodicu, ali brak mora da sklopi pre nego što primi sveštenički čin. Kada se ova razlika objasni, početna nedoumica ustupa mesto zanimljivom pitanju: zbog čega je Crkva upravo tako uredila sveštenički život?
A od kada pravoslavni sveštenici ne mogu da se žene? Da li je to pravilo važilo od početka hrišćanstva? Ova zabrana prvi put je jasno formulisana u takozvanim Pravilima svetih apostola: „Naređujemo da od onih koji stupaju u klir kao neoženjeni, samo čteci i pojci mogu da stupe u brak“ (26. pravilo). Ova odredba kasnije je više puta potvrđivana na crkvenim saborima. Tako se o zabrani stupanja u brak nakon rukopoloženja detaljnije govori u 6. pravilu VI vaseljenskog, odnosno Trulskog sabora:
"Pošto apostolska pravila određuju da od onih koji se primaju u klir kao neoženjeni samo čteci i pojci mogu da stupe u brak, to i mi, čuvajući ovo pravilo, određujemo: od sada nijedan ipođakon, đakon ni prezviter, nakon rukopoloženja, nema pravo da stupa u brak. Ako se neko usudi da to učini, neka bude svrgnut iz čina. Ako neko od onih koji se pripremaju za primanje svetog čina želi da stupi u zakoniti brak, neka to učini pre rukopoloženja za ipođakona, đakona ili prezvitera."
Foto: Pexels / Ron Lach
Pravoslavni sveštenik
Zašto sveštenik ne može da promeni bračni status?
Važno je, međutim, naglasiti da se ovo pravilo odnosi na one koji su već primili sveti čin. Ono ne znači da sveštenici koji nisu monasi ne mogu da imaju porodicu. Budući sveštenici stupaju u brak pre rukopoloženja, dok su još bogoslovi ili studenti teoloških fakulteta. Drugim rečima, muškarac koji želi da bude oženjeni sveštenik mora da se oženi pre nego što primi sveti čin.
U tome postoji i važan praktični smisao. Oženjeni sveštenik poznaje porodični život iznutra i zato može da savetuje vernike ne samo na osnovu opštih načela već i iz ličnog iskustva. Njegova supruga, koja se u ruskoj pravoslavnoj tradiciji naziva matushkom, često učestvuje u životu parohije i pomaže u organizovanju nedeljne škole, crkvenog hora i humanitarnih aktivnosti.
Istovremeno, od sveštenika se očekuju posebna uzdržanost i čistota u ličnom životu. Njegov brak treba da bude jedini i doživotni.
Može li neoženjeni muškarac biti sveštenik?
U Rimokatoličkoj crkvi vremenom se razvila drugačija praksa. Tamo je u latinskom obredu uveden celibat (lat. caelibatus), odnosno obavezni bezbračni život sveštenika i biskupa. Ova praksa postepeno je postala norma tokom srednjeg veka. Važnu ulogu u njenom uvođenju imao je papa Grgur VII, dok je celibat konačno potvrđen na Drugom lateranskom saboru 1139. godine. Istovremeno, u grkokatoličkim, odnosno unijatskim crkvama, sačuvana je tradicija oženjenog sveštenstva.
Načelo „jedan brak za ceo život“ izraz je celovitog pogleda na svešteničku službu. Sveštenik je pozvan da bude primer duhovne sabranosti i vernosti Bogu, Crkvi i svojoj porodici. Otuda i strogost ovog pravila.
Posle dugog unutrašnjeg traganja i odluke koja je preokrenula njegov život, zamonašio se u Grčkoj i u manastirskom kompleksu Meteori primio čin đakona tokom svečane Liturgije, koja je privukla pažnju vernika i crkvene javnosti.
Na praznik Silaska Svetog Duha na apostole, mitropolit Teodosije služio je prazničnu liturgiju i poručio da je svaki novi priziv svedočanstvo da Duh Sveti i danas deluje među ljudima.
Jedan od poznatijih ruskih pravoslavnih podvižnika XX veka objašnjava da vernik ne može da poznaje tajnu svešteničke službe ni dubinu nečijeg pokajanja, jer samo Bog vidi čovekovo srce i njegovu borbu.
Brak i sveštenička služba u Pravoslavnoj crkvi uređeni su preciznim pravilima koja određuju kada je brak moguć, a kada više nije dozvoljen, a odgovor se nalazi u drevnim kanonima Crkve.
U besedi za subotu 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta znači kada telo preuzme primat nad duhom i zašto je preporod moguć sve do poslednjeg trenutka života.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Čudo Svetog arhangela Mihaila po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti mučenici Trofim, Savatije i Dorimedont. Katolička crkva obeležava Svetog Januarija, dok Jevreji danas obeležavaju osmi dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Učesnici predavanja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke objasnili su zašto su poverenje, razgovor, zajedništvo i liturgijski život važni na putu oporavka, a iskustvo "Zemlje živih" pokazalo je kako takva podrška izgleda u praksi.
Da li treba tražiti blagoslov pri svakom susretu, kako se obratiti kada ne znate ime sveštenika i šta učiniti kada sretnete episkopa, odgovori su jednostavniji nego što se često misli.
Meštani ovog sela veruju u čudotvorne moći ove crkve, tvrdeći da mnogi posetioci, zahvaljujući veri, ubrzo dobiju potomstvo ili dožive poboljšanje u životu.
U besedi za subotu 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta znači kada telo preuzme primat nad duhom i zašto je preporod moguć sve do poslednjeg trenutka života.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nastavlja da podržava humanitarni rad Verskog dobrotvornog starateljstva Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nastavlja da podržava humanitarni rad Verskog dobrotvornog starateljstva Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.
Pravoslavna duhovnost nas uči da je bližnji u nevolji zapravo živa ikona Božija - on je ispit naše vere koji se pojavljuje onda kada ga najmanje očekujemo.
Tokom pokloničkog putovanja kroz Srbiju, ruski arhijerej sa sveštenstvom posetio je jednu od najznačajnijih svetinja Srpske pravoslavne crkve i poklonio se njenim svetinjama.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
